Валентин Катасонов, МИЛИТАРИЗАЦИЈА ЗДРАВСТВА

У борби са „пандемијом“ лекари уступају место војницима. Зона присиле се шири.

У минулој 2021. години учешће војске и полиције у борби са ковидом испољило се, пре свега, у спровођењу вакцинације сопственог састава. Крајем лета и почетком јесени велики део војног особља, у већини земаља света, потпуно је или делимично вакцинисан. Најтврдоглавији су „преживели“ до јесени. Оне који се нису вакцинисали (таквих је у земљама НАТО-а свега неколико процената) почели су да отпуштају из оружаних снага. Отпуштања ће бити завршена почетком 2022. године.

Не искључује се могућност да ће током 2022. војска и полиција наставити своје учешће у борби са „пандемијом“ и оно се може кардинално разликовати од пређашњег: војску сада могу користити као помоћ цивилним лекарима да би вакцинацију становништва довели до задатих бројки.

Још током лета 2021. године СЗО је предлагала да број потпуно вакцинисаних (који су добили две дозе вакцине) буде 60% укупног становништва у свакој земљи. Током јесени бројку су подигли на 70% ( самит Г-20 у Риму крајем октобра). Ако се у спровођењу вакцинационе кампање ослоне на принцип доборoвољности, онда задати циљ неће успети да достигну. Зато су потребни војници, полицајци, специјалци.

Знаци ангажовања војске и полиције у спровођењу вакцинације грађанског становништва почели су да се примећују последњих месеци 2021. године. Низ оваквих примера наводи Еви Мек у чланку „Милитаризација здравства: генерали преузимају контролу над оперативим групама за КОВИД на међународном нивоу“ (Militarization of Health Care:  Generals Take Control of Covid Task Forces Internationally).

Аутор подсећа на мишљење Била Гејтса из 2015. године. Тада је у угледном медицинском часопису The New England Journal of Medicine Гејтс објавио чланак „Наредна епидемија – лекције еболе“ у коме се веома позитивно односи према чињеници да су у тој борби учествовале оружане снаге САД и Велике Британије, које су решавале задатке везане за транспорт. Гејтс је истакао (2015!) да ће човечанство ускоро захватити епидемије још страшније од еболе. Предстоји напорна борба која се може упоредити са светским ратом. За такав рат треба да се спремају и војници. Потребно је и НАТО преоријентисати на овај облик рата. У априлу 2015. године на конференцији Ted Talk Гејтс је иступио са радом „Наредна експлозија? Нисмо спремни“(The next outbreak? We’re not ready) у коме је исказао своје идеје о коришћењу оружаних снага за борбу против пандемије.

Од тада је прошло пет-шест година. И ми видимо да војска заиста учествује у овом новом рату. При томе њена улога није само помоћна – у низу земаља истура се у први план. Еми Мек посебно скреће пажњу читалаца на догађај који се одиграо у Аустрији 17. децембра 2021. године. Влада ове земље је објавила да се оснива нова структура GECKO – Комитет за координацију борбе са националном ковид-кризом. Именована су и два руководиоца GECKO-а – Катарина Рајх (Katharina Reich) генерални директор службе за јавно здравље и Рудолф Стридингер (Rudolf Striedinger), војник са чином генерал-мајора.

Оружане снаге Аустрије броје 53.000 војника (од њих 27.000 припадају резервном саставу) и генерал Стридингер је успешно спорвео ковид вакцинацију овог контигента. Уз то, још почетком 2021. године, успео је да издејствује потпуну забрану било какве критике вакцинације од стране војног особља. Сада је стечено искуство генералу потребно да би довео до краја програм потпуне вакцинације становништва Аустрије који је наметнуо земљи, у новембру, канцелар Александер Шаленберг.

На крају 2021. године број потпуно вакцинисаних у Аустрији износио је 71%, рачунајући делимично вакцинисане – 73%. Готово 2,5 милиона грађана алпске републике до сада нису вакцинисани. Пред генералом Стридингером постављен је задатак да изврши додатни притисак на „тврдоглаве“. Канцелара Шаленберга на крају године заменио је Карл Нехамер; иницијатива да позове као ко-руководиоца GECKO генерала, припада управо њему.

1. фебруара 2022. године Закон о вакцинацији чије је доношење иницирао Шаленберг, ступа на снагу. Невакцинисани ће бити кажњени новчаном казном до 2.000 евра, при чему се могу и више пута казнити. Уколико одбију да плате казну прекршиоци ће бити смештени у специјални затвор за невакцинисане људе у трајању од једне године. За спровођење закона је задужена, пре свега, полиција, но нису искључени случајеви масовног отпора. Тада се може употребити и војска.

Еми Мек пише да је војска већ почела да управља вакцинацијом у Немачкој, Италији и Португалији.

„Немачки талас“ 29. новембра је изнео неке детаље о стању Немачкој. Генерал мајор Карстен Бројер (Carsten Breuer) који се налази на челу Комaнде територијалних операција Бундесвера Немачке, одговоран је за сарадњу између војске и грађана. Крајем новембра 2021. немачки канцелар Олаф Шолц поручио је овом генералу да стане на чело Кризне групе за борбу против пандемије („Антикризна група Корона“) У часопису DW пише: „Кризни штаб Бундесвера данас свакодневно добија десетине нових захтева за помоћ од месних власти. Општински чиновници обично моле војнике да помогну центрима за вакцинацију и здравственим органимма. Број одобрених захтева од федералних јединица и општина већ је прешао 7.700 и, како се очекује, само ће расти.“ Die Welt пише: „Антикризна група Корона ради у основи неприметно за друштво, но за федералну владу она представља један од најважнијих инструмената обуздавања пандемије. Она анализира ситуацију у регионима, свакодневно доставља федералној влади поуздану слику ситуације и даје препоруке шта да се ради.“

У борби са ковидом улога војске је врло уочљива и у Португалији. Тамо је кључна фигура контра-адмирал Енрике Гувеја е Мело (Henrique Gouveia e Melo). Крајем септембра 2021. године 85% становништва Португалије било је потпуно вакцинисано. Главна заслуга за ово припада контра-адмиралу коме је у фебруару дат задатак да управља вакцинационом кампањом. Адмирал је испољио натпросечне способности у испуњавању задатка. Истина, данас епидемиолошка ситуација у Португалији није много боља него што је у низу европских држава. „Ми смо добили битку“, – каже генерал имајући у виду да је Португалија испунила и премашила план вакцинације. Ипак, признаје : „Ја не знам да ли смо добили рат са вирусом. То је светски рат.“

У далекој Аустралији 2021. године у спровођење вакцинације такође је коришћена војска. Од самог почетка Аустралија се ослањали на принуду. 23. новембра часопис ZEROHEDGE је објавио чланак „Аустралијска војска почиње превоз лица која су била позитивна на тесту, као и лица која су била у контакту са оболелим од КОВИД-а у карантинске логоре.“  (Australian Army Begins Transferring COVID-Positive Cases, Contacts To Quarantine Camps). У чланку је испричана страшна прича која се десила у новембру. У општинама Бинџари (Binjari) и Рохул (Rockhole), недалеко од аустралијског града Дарвин, према дојави неког достављача било је људи заражених ковидом. Ноћу је у куће становника наведених општина нагрнула војска за којом су ишли лекари. Житељима су урађени експрес тестови на ковид. Неколицина је била позитивна. То је био основ за „евакуацију“ 38 људи (неколико становника су били позитивни, а за остале се претпостављало да су били у контакту са „зараженим“). Утоварени су у војне камионе и хитно одведени у изолацију, у оближњи „карантински логор“ (такви логори се данас граде у различитим областима Аустралије). У операцији је учествовало 20 војника. Главни министар Северних територија Аустралије Мајк Ганер (Michael Gunner) је објавио да ће „армија сада превозити позитивне, заражене КОВИД-ом, као и оне који су били са њима у контакту војним камионима у логоре за карантин“.

Посматрачи кажу да је Аустралија постала експериментални полигон.

Валентин Катасонов
Превео: Александар Мирковић

ИЗВОР: https://reosh.ru/valentin-katasonov-o-militarizacii-zdravooxraneniya.html

Валентин Катасонов, ВЕЛИКИ РЕСЕТ – ПЛАН ОТИМАЊА ПРИРОДЕ ОД СТРАНЕ ГЛОБАЛНЕ ЕЛИТЕ

Глобалистичке корпорације почињу да плене пољопривредно земљиште ескпропријацијом, како би зауставиле производњу хране

План „Великог ресета“ који је објавио председник Светског економског форума (СЕФ) Клаус Шваб предвиђа кардиналну промену светског друштвено-економског поретка. Шваб то назива преласком са старог капитализма на нови, „инклузивни“ капитализам, и ослобађањем човечанства од приватне својине. Међутим, ако су руски комунисти пре више од сто година укинули приватну својину над средствима за производњу, над опредмећеним капиталом, укинувши на тај начин и експлоатацију човека над човеком, глобалисти, данас, намеравају да укину личну својину, то јест, имовину која је намењена за задовољавање основних животних потреба – станове, куће, пољопривредно земљиште, одећу, кућне потрепштине итд.

Ида Аукен (Ida Auken) члан такозваног Савета за глобалну будућност градова и урбанизацију (Global Future Council on Cities and Urbanization), који функционише у оквирима Светског економског форума, ликујући објављује: „Добродошли у 2030. годину. Добродошли у мој град, тачније, наш град. Ја ништа не поседује. Немам аутомобил, немам кућу, немам технику, немам одећу.“

Шваб је много опрезнији у изјавама. У својој књизи „КОВИД-19: Велики ресет“ (2020. године) говори да људи, што је могуће пре, треба да се ослободе жеље за власништвом. У инклузивном капитализму човек мора да постане корисник. Ипак, права коришћења нема без права својине. Неко мора бити власник, крајњи управник имовине. Шваб замагљује ово питање, но из онога што је изложио јасно је да је крајњи власник – глобална елита.

Шачица људи („златни милион“) већ влада највећим делом објеката економске и социјалне инфраструктуре у свету. Она је овладала и објектима такозване интелектуалне својине, узела у своје руке велики део утробе Земље. „Златни милион“ жели да приватизује целу Васељену. О таквим безумницима писао је и совјетски писац научне фантастике Александар Бељајев у роману „Продавац ваздуха“ (први пут објављен 1929. године). Енглески бизнисмен Бејли организује, негде у Заполарју, на северу Јакутије, подземну фабрику за прераду атмосферског ваздуха. У фабрици је прво ваздух дељен на саставне компоненте (кисеоник, водоник, азот, хелијум) а онда се из њих добијао финални производ. На пример, азот се претвара у амонијак, азотну киселину и цијанамид. Основни производ је – куглица која садржи згуснут кубни километар атмосферског ваздуха. Бејли се спрема да изађе на тржиште са својим куглицама и другим производима, но ове планови, на срећу човечанства, нису реализовани – фабрику уништавају совјетски црвеноармејци.

Данас видимо да група супербогатих жели, у неком облику, да оствари Бејлијев неостварени план. Ови безумници теже да присвоје онај део природе који до данашњих дана није давао никакав профит, то јест, тај део природе треба неизоставно приватизовати и укључити у тржишне односе. Тада ће власт глобалне елите над светом бити ненарушива.

У издању Natural News 29. децембра 2021. појавио се чланакГлобалистичке корпорације почињу да плене пољопривредно земљиште у Америци путем експропријације, како би зауставиле производњу хране у име борбе против климатских промена“(Globalist corporations begin seizing farmland in America under eminent domain, to halt food production in the name of fighting climate change). У чланку се говори да ће се у догледно време у свету појавити компаније које ће пружати „екосистемске услуге“ (ecosystem services). Екосистеми су природне фабрике које апсорбују угљен-диоксид и друге гасове „стаклене баште“ , прерађују прљаву отпадну воду дајући, на крају процеса, кисеоник и чисту питку воду. При томе чувају биоразноликост, генетске кодове животињских (фауна) и биљних (флора) врста. А ови кодови могу затребати у решавању сложених задатака из сфере биотехнологије и генетског ижењеринга.

Присталице развоја тржишта „екосистемских услуга“ тврде да је први услов за стварање таквог тржишта успостављање јасно одређених права својине над природним објектима (екосистемима). „Ничија својина“ или својина у рукама „неодговорних субјеката“ ствара ризик од уништења екосистема. Својина над природним ресурсима екосистемског карактера треба да да буде у рукама врло „одговорних“ привредних субјеката. Њихова усклађеност са најстрожијим нормама потврђиваће… берзе.

Привредни субјекти новoг типа већ су добили свој назив: „Компаније за природне ресурсе(Natural Asset Companies, NAC). Оне би требалo да постану комерцијалне структуре које остварују профит продајом „екосистемских роба и услуга“, таквих као што је апсорпција „гасова стаклене баште“, затим, продаја кисеоника, чисте воде… Што се тиче генофонда који се налази у приватизованом екосистему, биолошке и друге компаније могу се њиме користити када прибаве лиценцу за одговарајућу „интелектуалну својину“. Власници генетски и других информација које се односе на флору и фауну дивље природе, могу бити само „компаније за природне ресурсе“. Сви остали су корисници, који то коришћење плаћају.

Опис модерног пројекта „екосистемске економије“ и „екосистемског тржишта“ може изгледати као бунцање лудака, на чијем фону бледи литерарна фантазија Александра Бељајева. Ипак, наведени пројекат није фантазија. Он је део плана Великог ресета. На сајту Њујоршке берзе (NYSE) већ се појавила страница посвећена компанијама за природне ресурсе.

Читамо: „За решење веома сложених проблема везаних za промену климе и прелазак на одрживу економију, NYSE и Intrinsic Exchange Group (IEG) први уводе нову класу имовине засновану на природи и предностима које даје природа (такозване екосистемске услуге). NAC (компанија за природне ресурсе) ће одражавати унутрашњу и производну вредност природе и омогућити штедњу утемељену на животно важним добрима, која леже у темељима целокупне наше економије и омогућавају живот на Земљи. Примери природних актива које могу имати корист од NAC структура укључују пределе као што су шуме, мочварна подручја, коралне гребене, а такође и обрадиво земљиште, рецимо фарме“. У тексту се још пише да комерцијални потенцијал природних добара износи 125 трилиона долара годишње у облику глобалних екосистемских роба и услуга, као што је везивање угљеника, биоразноликост и чиста вода.

Да би разумели колико су високи улози аутора пројекта стварања тржишта екосистемских услуга, напоменућу да је укупна вредност продате сирове нафtе и природног гаса у свету крајем 2020. године износила само 4,68 трилиона долара.

Горе поменута стурктура Intrinsic Exchange Group (IEG) закључила је у септембру 2021. године споразум са Њујоршком берзом о оснивању „корпорација за природне ресурсе“ и њихово довођење на берзу. NYSE поседује мањински пакет акција IEG. Последњу групу или партнерство чине: Међуамеричка банка за развој, Фонд Рокфелер и Aberdare VenturesIEG је основао 2017. године предузетник и заштитник природне средине Даглас Егер (Douglas R. Eger). Он је као генерални директор IEG коментарисао септембарски споразум: „Заједно ће IEG и NYSE омогућити инвеститорима приступ природним богатствима, што ће преобразити нашу индустријску економију и учинити је још праведнијом.“

IEG је већ разрадила методе мерења еколошких показатеља компанија за природне ресурсе и њиховог превођења у вредносни израз. Међу њима су такви (показатељи) као што су продаја услуга екосистема и природни капитал. Ови показатељи допуњавају традиционалне показатеље делатности компанија. Њујоршка берза је у четвртом кварталу 2021. године припремила листинг стандарда и рачуноводствене извештаје за компаније за природне ресурсе и предала их Комисији за вредносне папире и берзама САД (SEC). Очекује се да почетком 2022. SEC одобри достављену документацију и у 2022. на берзама ће се појавити прве компаније за природне ресурсе.

Као што се може видети из докумената IEG и NYSE стварање компанија за природне ресурсе почиње стицањем земље која поседује потенцијал да генерише екосистемске услуге: „Компаније за природне ресурсе су одржива предузећа која поседују права да пружају екоситемске услуге, произведене на природном, радном или хибридном земљишту“. Под „природним“ се подразумева земљиште које није загађено пољопривредном или другом човековом делатношћу. „Радна“ су земљишта која се тренутно активно користе. Првенствено је реч о пољопривредном земљишту. Њима је могуће променити намену: од производње пољопривредних производа на давање екосистемских услуга. „Хибридно“ земљиште је оно које делом припада првом, делом другом типу.

Низ милијардера се већ укључио у куповину земље, приступивши тако акупмулацији „природног капитала“ и конверзији својих виртуелних (финансијских) актива у физичку активу, имовину – земљу.

У САД се најчешће као главни купац земље помиње Бил Гејтс, највећи поседник пољопривредног земљишта у Америци (у терминологији IEG и NYSE – „радна земља“). Укупно Гејтс поседује око 242.000 акри (acre) на целој територији САД. То је скоро 100.000 хектара. Ипак, Гејтс није највећи земљопоседник у САД. Прво место међу милијардерима који су специјализовани за куповину „природне земље“ припада медијском магнату Џону К. Мелоуну (2,2 милиона акри у ранчевима и шумама). На другом месту је оснивач CNN-a Тед Тарнер (2 милиона акри првенствено дивље природе). Брзо расту инвестиције у земљу и оснивача Амазона Џефа Безоса

Американце веома брине куповина земље од стране милијардера. Пре свега зато што нови феудалци Америке могу започети пренамену коришћења стечених парцела.

Поновићу још једном наслов поменутог чланка објављеног у Natural New: „Глобалистичке корпорације почињу да плене пољопривредно земљиште у Америци путем експропријације, како би зауставиле производњу хране у име борбе против климатских промена“. Наслов говори сам за себе. Коментари су сувишни.

Валентин Катасонов
Превео: Александар Мирковић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2022/01/04/velikaya-perezagruzka-plan-zahvata-prirody-zemli-globalnoj-elitoj-55244.html

Андреј Фурсов, ЦРНО СРЦЕ ЗАПАДА – КРАХ ПЛАНОВА ГЛОБАЛИСТА, ПУТИНОВ УЛТИМАТУМ И ОСТАЛИ РЕЗУЛТАТИ У 2021.

КРАХ ПЛАНОВА ГЛОБАЛИСТА, ПУТИНОВ УЛТИМАТУМ И ОСТАЛИ РЕЗУЛТАТИ У 2021.

Ето, дошла је до краја и 2021. – друга година од како је покренут план „великог ресета“. По томе како је пројекат започео 2020. године, многима је изгледало, а и мени, да ће током 2021. само јачати. Но, испало је сасвим другачије. Блицкриг није успео и један од највећих страхова грађанина Шваба, који је говорио да „све треба да се одигра брзо, не сме се губити темпо“ – остварио се. Темпо је изгубљен. Једном приликом сам назвао програм ресетовања „БЕТ фашизмом“. БЕТ – био-еко-техно. Био – је везано за медицину и све оно што се дешава последње две године… међутим, ове, 2021. тај процес је успорен… Западом, тачније пост-Западом, раширили су се протести. На пример, у Бечу, током јесењих демонстрација на улице је изашло је око 300.000 хиљада људи, новине су писале да их је било 25-30.000. И овај активни отпор на пост-Западу, како видимо, збунио је оне који су покренули пројекат.

У Русији отпор је носио традиционални руски карактер – саботаже, дуготрајно, мукло противљење засновано на неповерењу према властима и на глупостима информативног програма. Но, и код нас је овај процес, такође, заустављен и није наставио свој брзи развој. И више од тога, с јесени је Бил Гејтс, у часопису који припада Фабијанском друштву и Ротшилдима – Economist – написао да ће се „највероватније, године 2022. епидемија завршити“. Буквално истог дана то је поновио и председавајући Светске здравствене организације. Ако СЗО, по команди старијих другова, каже да ће се „највероватније 2022. епидемија завршити“, значи да им нешто није пошло за руком.

Дигитализација. Овде имамо, такође, врло занимљиве ствари. Раније, када су само ексисти, то јест владари социјалних платформи, социјално-информационих платформи – Мајкрософт, Гугл – у савезу са финансијалистима и технотроничараима „оборили“ Трампа, рекао сам да је наредна фаза – рат између победника, у оквирима овог тријумвирата. Тако се и десило. И већ крајем лета су почели напади на Цукерберга и снаге које иза њега стоје. А крајем октобра, почетком новембра Гугл и Мајкрософт су узвратили ударац. Изјавили су да ће они створити „Мета-васељену“, и отићи на ниво који државе нису ни сањале, наносећи одатле своје ударце. То јест, озбиљна борба се даље развија.

Што се тиче РФ, у октобру је руски вицепремијер Чернишенко потписао прикључивање економском програму Форума у Давосу, Швабовом програму. Овде је (у Русији) основан Центар за четврту индустријску револуцију. То јест, један део власти се прикључио онима који руше вертикалу власти; јер, планови Светског економског форума представљају десуверенизацију и погром традиционалних вредност; Шваб је тако и написао, да ће „створити свет без држава и са уважавањем мајке природе“ и подржати свакојака ЛГБТ друштва. Упркос томе, овај процес се одвија врло, врло неуједначено. Сукоб у врху пирамиде светске економије, између ексиста, финансијалиста и технотроничара – представља борбу костура над понором.

Трећа линија је – еко. То јест, све што је повезано са „зеленом агендом“. И, овде би се, с једне стране, Русија прикључила „зеленој агенди“ јер може имати корист од трговине, у крајњој линији – краткорочну, од трговине квотама. Но, 13. децембра Небензја је нанео страшан ударац пројектима повезаним са „зеленом агендом“. Русија и Индија су иступиле против стварања „климатске полиције“, против везивања проблема безбедности за климу. Совјетски Савез… Све време говорим „Совјетски Савез“ зато што се у овом случају Руска Федерација понашала онако како би се понашао Совјетски Савез. Дакле, РФ је ставила вето на ово, Индија нас је подржала. Кина се уздржала… Но, у суштини, реч је о одлуци три државе: Руске Федерације, Кине и Индије. Оне су блокирале предлог да се проблем међународне безбедности повеже са климом. И Небензја је, у свом оригиналном маниру, објаснио да нешто преносити…тј. тражити неке узроке социјалних нереда у клими, Сунцу, Месецу итд… не стоји. Ако би се основала „климатска полиција“, била би то још једна омча на врату суверених држава, то јест, десуверенизација, безусловно. Дакле, ова линија је сада пропала.

У принципу, 2021. године темпо „ресетовања“ се заиста успорио. И у свету нараста схватање да уређење које су замислиле ове наказе, изроди – није само ново социјално-економско уређење, већ је реч о друштвено-економском уређењу које мења антрополошку суштину човека, мења његов идентитет, уништава породицу. Уништава и саму врсту homo sapiens. И самог човека. У овом случају људи једноставно на својој кожи осећају да је неопходно супротставити се томе. И тај отпор се, практично, појавио у свим земљама. То је, по мом мишљењу, позитиван резултат постигнут у овој години. Иако се сам процес ресетовања наставља – он је сада спорији, он се кочи.

Што се тиче спољашњих проблема Русије, крајем године се десило нешто што нико, да тако кажем… пре годину дана не би могао да претпостави. На Западу су то назвали „Путиновим улитматумом“. Но, ја бих рекао да је то тврд програм, оштар прилаз… Оштра изјава о намерама. И треба рећи да је Кисинџер био у праву. Пре десет година, када се закувавала „чорба“ у Сирији, рекао је да „ми, наравно, можемо победити у Сирији, али ризикујемо да изгубимо у Русији све што смо постигли последњих 20 година“. Тако се и десило. Само не због Сирије, већ због безобзирне политике Англосаксонаца и њихових савезника који су појачали притисак на Русију и створили неподношљиву ситуацију за руски политички естаблишмент.

Више пута сам писао да се највећа противречност данашњег (руског) естаблишмента, данашњег политичког режима састоји у томе што се, будући најзападнији политички режим у руској историји, нашао у позицији да се мора супротставити Западу. Он мора да се сукоби са Западом јер се Запад понаша као крдо свиња, као витезови у 13. веку. Ако говоримо о ситуацији у Донбасу, у источној Украјини, могао бих да је опишем одломком из једне од мојих омиљених књига – „Прича о војној тајни“ (Аркадиј Гајдар): „Напао нас је из Црних планина проклети буржуј. Поново звижде меци, експлодирају гранате. Боре се с буржујима наши одреди и јуре курири да зову у помоћ далеку Црвену армију…“ Но, звижде меци и у Донбасу… Пре пет година сам рекао: „Не треба имати никакве илузије!“ Ова агресија Украјине против Донбаса, представља напад пост-Запада на Русију, на руски свет, рукама Украјине. И ова оштра Путинова изјава значи постављање врло јасне „црвене линије“, како се то данас каже. То је нешто што пост-Запад није очекивао. Видећемо да ли ће руско руководство имати вољу да ту линију доведе до краја. У крајњој линији, то сви желимо. Јер, који год био режим у Русији – самодржавље, комунизам, посткомунизам – ниједан не може допустити да НАТО уђе у Украјину. Овде је неопходно дејствовати на све могуће начине; како су говорили у совјетско доба – „обуздати непријатеља“.

Но, ово се односи на игре на највишем међународном нивоу, ниво испод је – државни ниво. Али осим овога постоји и обичан живот. Толстој у свом роману „Рат и мир“, описује 1807-1809, сусрет Александра I и Наполеона и шта је затим уследило, то јесте после описа „високе политике“, каже: „Живот, међутим, прави живот са својим суштинским интересовањима за здравље, болести, рад, одмор, са својим интересовањима за мисао, науку, поезију, музику, љубави, пријатељства, мржњу, страсти, као и увек, текао је независно и ван политичке блискости или непријатељства са Наполеоном Бонапартом и ван свих могућих реформи.“ Заиста, живот се наставља. Он и мора да се настави. Људи треба да рађају децу, да их васпитавају, зарађују новац за достојан живот. Живе, све у свему, занимљивим животом! И ја бих пожелео нашим гледаоцима… поред свих тих победа и достигнућа које желим нашој земљи у савременом свету, хтео бих да пожелим успеха и среће у овом обичном, свакодневном животу који почиње буђењем… код неког јутарњом гимнастиком, и креће радни дан…

И ево, уочи Нове године, која се због нечега зове… година Тигра! Но, јесмо ли ми Кинези, шта смо на крају крајева? Постоји, узгред, и словенски шеснаестогодишњи циклус. Но он, истина, почиње 21. марта, тада почиње година Златорогог Бика, а сада се завршава последњи квартал, јануар, фебруар, март су месеци који још припадају години Вриштећег Петла. Тако да нам не пристаје, нисмо ми Кинези да славимо годину Тигра. Тим пре што они не славе 31. децембра, ни 1. јануара. Дакле, уочи 2022. желим свима нама успеха и среће у обичном, свакодневном животу. Негде је Пушкин рекао: „На свету среће нема, али постоји спокој и воља“. Али, како је говорила једна велика личност наше историје, другим поводом: „Ми се не можемо сагласити са таквом тачком гледишта…“ Осим мира и воље потребна је и срећа! Но, мир и воља су неопходни услови за срећу. Недовољни, али неопходни! Зато вам свима желим мира, воље и среће у Новој години! Но, треба се присетити да се срећа задобија у борби. При томе борба не мора обавезно да се води песницама… Борба је, некада бити само упоран. И на том плану, мислим, имамо велики потенцијал. Последња година је то добро показала. Зато у наступајућој години будимо здрави. И будимо победници!

ЦРНО СРЦЕ ЗАПАДА

На пост-Западу се мења природа власти; није реч о томе да корпорације гуше државу или држава корпорације – они су сада у симбиози. Законодавна власт ће све више одумирати, остаће само као декорација; реална власт ће прећи на извршну, а извршна власт ће се спојити са корпорацијама.

Као резултат, прво ћемо добити корпорацију-државу, коју не треба мешати са корпоративном државом, а онда ће настати оно о чему ултраглобалисти маштају – обнављање компанија типа британске Источно-индијске компаније, али на много вишем нивоу. Компанија које ће бити ојачане дигиталним технологијама и које ће контролисати не само токове капитала већ и људско понашање; у сваком случају оваква тенденција постоји.

Наглашавам, није ствар у томе што се владе потчињавају корпорацијама – већ у томе што су они елементи једне целине. За сада се слажу као Ејлерови кругови, и то поклапање биће све веће и веће. На пример, неопходно је било вратити ирачку нафту на светско тржиште, отуда мешање, уплитање у Ирак, иако се резултат показао слабији од очекиваног; није сваки дан Бадњи дан.

Владајућа и страна која побеђује је британска капиталистичка класа као сегмент глобалне политичке класе. У исто време, без спољашње, у овом случају британске а у мањем степену америчке подршке, монархије Залива тешко да би опстале у нашем турбулентном врeмену. И Британци и Американци гуше сваки демократски протест против монархија. Најважније за Велику Британију је што капитал Залива, а посебно саудијски нафтни долари, играју велику улогу у финансирању дефицита Велике Британије и на тај начин, индиректно помажу да се очува статус фунте. Друштвено благостање обичних Британаца не зависи од тога, реч је, пре свега, о владајућем слоју.

Можемо претпоставити да ће се у перспективи Британци постарати да ојачају свој положај на Блиском истоку. И, развијајући своју неформалну империју, покушати да је прошире на рачун Русије у Закавказју, и на нашим западним границама, пре свега на Украјину.

Долази светска системска криза што нагло повећава значај контроле над ресурсима. Овај значај је још већи у условима геоклиматске и геофизичке катастрофе која се очекује. Не мислим на митско глобално отопљавање, већ на потпуно прозаично гашење Голфске струје, реорганизацију прехрамбених ланаца океана и цикличну (једном у 11,5–12,5 хиљада година) планетарну преоријентацију која је почела почетком XX века и завршиће се, ако не дође до глобалне катастрофе, у првој половини XXII века. У кризним и посткризним условима једина стабилна и ресурсима обезбеђена зона у наредним вековима биће северна Евроазија, највећим делом – геопростор Русије. У томе се слажу практично сви аналитичари. То чини нашу територију главном геоисторијском наградом, уловом ХХI века, и неколико наредних векова. Познати русофоби као што су Збигњев Бжежински, Мадлен Олбрајт и многи други на Западу, већ су више пута рекли да је неправедно што Русија поседује такав простор и такве ресурсе. Наводно, све то треба да припадне светској заједници – т.ј. атлантским елитама организованим у ложе, комисије, редове и остале структуре…

Атлантисти посматрају Русију као сировинску базу, Кину као извор радне снаге, т.ј. као нешто другоразредно. И ови „другоразредни“ се усуђују да ометају планове глобалиста, доводећи их до беса. Руско и кинеско питање Запад планира да реши – помоћу ислама, Арапа: било у облику контролисаног хаоса нове арапске инвазије, било рата сунитског калифата са неверницима. При томе, ипак, верни својој традицији завађања великих држава и народа и њиховог слабљења или чак уништења (модел који је у ХХ веку два пута примењен, два пута су завадили Немачку и Русију), Англосаксонци ће се постарати да униште и ислам, посредством његове максималне радикализације, уништењем његове унутрашње економске и демографске снаге евроазијским ратовима, а затим претварањем муслиманског света у нетрадиционални гето, лишен ресурса и технологије. Они који су у детињству играли «Dungeons and Dragons» добро памте варијанту „Свет црног сунца“.

Радња се одиграва у пустињском свету Атаса. Овај свет је некада био плава планета, пуна живота, но сада је постала неплодна због неконтролисаног коришћења магије. То је сунцем спаљена земља без богова, воде и наде. Још једна особеност Атаса је одсуство корисних руда, због чега је једина могућност да се дрвеће, вулкански камен и кости користе као материјали за израду оружја, оруђа и других ствари.

У бескрајној пустињи прикладне за живот су само поједине оазе и градови-државе. Владари изолованих градова-држава зову се Краљевима-Чаробњацима и у већини случајева они се тајно налазе на овом или оном стадијуму преображаја у змајеве. Власт у граду се ослања на темпларе. Темплари служе и клањају се Краљевима-Чаробњацима који користе магију.

Муслимански свет, планери глобалиста, планирају да раздробе на мноштво мањих делова којима се може управљати помоћу приватних војних компанија или најамника ТНК, и исцеде из тих комадића остатке ресурса а онда да их баце на отпад историје. Запад ће контролисати још и тачке у којима су концентрисани ресурси, зоне комуникација (на пример, скоро 1,800 км средоземне обале Либије), остало ће дати у најам племенима, клановима, криминалним синдикатима, који ће контролисати своје комаде и комадиће. Таквим „комадићима“ се могу сматрати делови Саудијске Арабије, Пакистана (с изузетком Белуџистана), Ирана – муслимански мозаик. У исто време Западу ће бити потребан надзорник у региону а то може постати Велики Курдистан. Једина држава којој могу дозволити да буде велика. На територији Великог Курдистана, ако буде створен, наћи ће се извори свих великих река региона. А то значи да ће у наступајућој епохи несташице водних ресурса, као последица „ратова за воду“, у рукама Курда, тог древног народа, бити, као и у време Асирије, најважније полуге утицаја на регион. Курдистан може постати главни контролор зоне и заменити у тој улози Израел.

У САД, у Западној Европи – ради велики број центара који производе лажне информационе токове, вештачку реалност. Ми смо то видели на примеру „арапског пролећа“ када су специјалисти за блогосферу, из различитих центара као што је Беркманов центар Харвардског универзитета, у суштини стварали виртуелну реалност, која је играла значајно важнију улогу него реална реалност. Т.ј. све зависи од тога да ли бираш плаву или црвену таблету, излазиш из Матрикса или не. Непријатељ је – Матрикс. Сада противник није више нека одређена држава, нема посебне државе која се зове САД, већ постоји некаква наднационална структура која је далеко од тога да буде јединствена, но, у крајњој линији ни за Русију, ни за Европу, ни за Америку, ни за Кину ту нема места. Кинези представљају веома велику опасност за те људе, значајно већу него Арапи или Индијци. Јер је Кина – алтернативно човечанство, хијероглифски језик. Осим тога, читава историја Кине је обележена непрестаним сељачки устанцима. При томе два устанка су се завршила стварањем нових династија – династије Хан, коју је основао Лу Бан, када је свргнуо сина Ћин Шихуандија, и династије Јуан у 13. веку. Две кинеске династије су створене као резултат сељачко-разбојничких устанака.

С друге стране, што је Кина економски успешнија, има више социјалних проблема, расте социјална поларизација између слојева, између класа и региона. То је врло озбиљан проблем. Пошто је свет један, онда можемо рећи оно што је говорио херој филма Служила два друга: „Нека се бели гадови не радују, ми ћемо умрети данас, а они сутра“. Тешко је рећи ко ће први пасти: Европа или Кина. Но, пашће практично сви: и САД, и Европа, и Кина. Колико год то било парадоксално, ја у овоме видим шансу за Русију. Како историја показује, Русија се извлачи из историјских замки током европских и светских криза.

У Великој Еволуционој Игри, по правилу, побеђују „малени“, који имају предност у интелекту (информација) и организацији (енергија). Диносаурусе су „средили“ мали сисари чија је предност била: лимбички мозак, топла крв и кратак сан – моћно информационо-енергетско оружје…. Homo sapiens је надиграо Parantrop robustus-а („плавокоси људи“ Жозеа Анрија Ронија-старијег) захваљујући социјалној организацији (то јест „колективном интелекту“). Мале хришћанске заједнице су подриле Римску империју, а онда су протестанти одиграли сличну „игру“ са огромном католичком машинеријом. Разуме се, „малени“ побеђују, по правилу, у кризним условима – што је криза већа и свеобухватнија, веће су шансе „давида“ против „голијата“. Тим пре што су кризне ситуације суштина системских преображаја, бифуркационе тачке , па није важна њихова снага, моћ и маса, већ правац, кретање за које је довољан слаб али проверени притисак који се постиже малом снагом субјекта који поседује интелектуалне и циљне приоритете, који зна куда иде. У тачки бифуркације, када „чак ни танку нит није у стању да расече челична оштрица“, мала група људи, која без грешке зна где треба да удари, изједначује се (по снази) са гигантском машинеријом. Овде није потребна полуга – довољно је променити правац удара, који је често чудан: „Путуј отровни челику, где ти је речено“. (Шекспир)

Андреј Фурсов
Приредио и превео: Александар Мирковић

Извори:

  1. ЦРНО СРЦЕ ЗАПАДА – https: //zen.yandex.ru/media/govoritfursov/chernoe-serdce-zapada-rossiia-glavnyi-geoistoricheskii-priz-21go-veka-andrei-fursov-61b38c9b506c0d64b48ef18d?&
  2. КРАХ ПЛАНОВА ГЛОБАЛИСТА, ПУТИНОВ УЛТИМАТУМ И ОСТАЛИ РЕЗУЛТАТИ У 2021. – https:// zen.yandex.ru/media/govoritfursov/proval-plana-globalistov-ultimatum-putina-i-drugie-itogi-2021-andrei-fursov-61ce57a048f77c6eed3737d1?&

Епископ Иринеј Буловић, МОЖЕ ЛИ ИКО ДА ЗАМИСЛИ ХРИСТА КОЈИ СИЛОМ ИСЦЕЉУЈЕ БОЛЕСНИКА?

Питање: Протекло, још увек не и прошло, време обележено короном донело је Цркви и нашем народу силна искушења и патње. Болест која је однела много људи однела је и патријарха Иринеја и тројицу епископа – Амфилохија, Атанасија и Милутина. Болест је у колективном искуству страдања ујединила човечанство, а њено дуго трајање има не само здравствену и биолошку већ и политичку, економску и духовну димензију. Како би се, према Вашем виђењу, време короне могло окарактерисати – историјски, политички, антрополошки, цивилизацијски…?

Епископ Иринеј (Буловић): Потпуно сам сагласан са Вашом констатацијом да је наше време, обележено епидемијом вируса корона, донело силна искушења и патње нашој Цркви и нашем народу, а додао бих – и читавом човечанству. Такође се слажем да ова дуготрајна и необична пошаст, поред основне, физиолошко-здравствене димензије, има и више других димензија – политичку, економску, духовну… Тачно је и Ваше запажање да је колективно искуство болести и страдања ујединило човечанство, али то запажање допуњујем: истовремено су болест и страдање, а нарочито начини лечења, и дубоко разјединили ионако подељено или, боље рећи, разбијено човечанство.

Али пођимо редом! Све што наведем у свом одговору нећу навести на основу претпоставки и теорија које шире нестручњаци и незналице него на основу увида разних угледних лекара, све до нивоа нобеловаца за заслуге у медицини, посебно у вирусологији и инфектологији. Вирус се појавио поодавно, али се о њему још увек веома мало зна. Као прво, не зна се да ли је посреди природни или вештачки вирус. Питање је, штавише, да ли ће се то икад и сазнати. Друго, остаје загонетка како он хара непрестано, и то под свим могућим условима, лети и зими, на високим и ниским температурама, и на свим меридијанима истовремено. Треће, како је могуће прецизно предвидети мутације вируса и најавити нове „таласе” и „сојеве”? Четврто, како разумети чињеницу да људи који нису лекари ни научници предсказују трајање епидемије или, по њима, пандемије, а неки наводно знају да ћемо „заувек живети са ковидом” или да ће уследити нове, још страшније пандемије? Пето, како то да у Африци, где је вакцинација минимална, има знатно мање оболелих него на осталим континентима, на којима је извршена вакцинација већине становништва или бар његовог знатног процента? Даље, није познато – а могло је да буде – колики проценат инфицираних је преминуо од короне непосредно, а колики са короном, то јест од болести од којих су и иначе боловали или од губитка имунитета организма услед короне. Остаје нејасно и то да ли се, у светским размерама, ради о епидемији или о пандемији будући да је Светска здравствена организација „у ходу”, већ за време масовне распрострањености вируса, мењала дефиницију пандемије. Све у свему, „корона више зна о нама него ми о њој”, како гласи наслов корисног информативног текста Горана Чворовића у „Вечерњим новостима” од 12. децембра године на измаку. Стога су и методи сузбијања епидемије (или ипак пандемије?) променљиви, чак насумични, понекад и контрадикторни: „Оно што је било забрањено јуче, данас се препоручује, оно што се сматрало ефикасним, сада је проскрибовано”, како тачно констатује г. Чворовић у свом тексту.

Питање: Поводом сузбијања епидемије ситуацију усложњавају и, чини се – неразрешиве, дилеме око вакцинације!?

Епископ Иринеј Буловић: Многи постављају и питање саме вакцинације. Вакцине су експерименталног карактера, још увек нису потпуно проверене, за њихов учинак не јемче ни произвођачи ни дистрибутери, а ко год се вакцинише, чини то искључиво на своју одговорност. И поред чињенице да је експериментисање на живим људима апсолутно забрањено – и по природном моралном закону, и по етичким кодексима практично свих светских религија, и по обавезујућим међународним конвенцијама, и по законодавствима свих могућих држава и државица – и да евентуалне дугорочне последице вакцинације против ковида 19 остају непознаница, постоје и додатне дилеме: дилема око моралне заснованости неких вакцина, углавном „западних”, услед коришћења људског абортивног материјала у процесу њиховог стварања, и дилема око непосредних, тренутних и краткорочних последица њиховог коришћења. Ту закључак звучи грубо, али је суштински тачан: вакцинација помаже да се неко не разболи од ковида 19, али не јемчи да се то ипак неће десити; вакцинација буди основану наду да се већ вакцинисани човек неће поново разболети, али не јемчи да се то ипак неће десити; вакцинација има за циљ да спречи ширење заразе, али је чињеница да и вакцинисани могу да буду – а често и јесу – њени преносници. Могло би се и даље ређати у овом правцу, али није потребно. Као илустрацију наводим три мени лично позната случаја. Случај први: врхунски лекар, признат у својој струци, прича ми како је из короне једва живу главу извукао и како му је живот спасла управо вакцина. Не постоји ниједан разлог да му не верујем. Случај други: на кеју крај Дунава прилази ми једна госпођа да се поздравимо и да затражи благослов, па ми на питање о њеном здрављу одговара да се недавно вакцинисала, али да се веома намучила због нежељених пропратних тегоба. Немам разлога да сумњам у истинитост њеног казивања. Случај трећи: блиска рођака угледног лекара, познатог ми и лично, вакцинисала се, а после три дана преминула. Неоспорно је да се и ово догодило. Све је, дакле, могуће: нема правила, нема предвидивих исхода, нема гарантије ни за шта.

Али и када ствари тако стоје – и баш зато што тако стоје – да ли се смемо препустити осећању потпуне беспомоћности и запасти у апатију или у фаталистичку пасивност? Ако не можемо све и одмах, да ли можемо понешто и постепено? Да ли хришћанство проповеда безнађе или наду, дефетизам или оптимизам, узмицање и бежање или духовну борбу и подвиг, то јест кретање напред и навише? Ми, православни хришћани, верујемо да је јачи Бог, Који је са нама и у нама, неголи сатана, који заводи људе и влада над њима у свету греха, зла и смрти, отуђеном од богоданог и спасеног света љубави, добра и живота. Верујемо да је Богу могуће оно што је нама људима немогуће. Знамо да лекари лече, али да исцељује Он, Лекар над лекарима, Лекар душа и тела наших. Човек лекар није Њему конкурент нити замена за Њега већ његов сарадник, нити је пак Он конкурент човеку лекару или замена за њега већ његов Помагач, Учитељ и Усавршитељ. Из уста лекара верника често се може чути следећа реченица: „Ми смо учинили све што смо могли; од сада па надаље пацијент је у Божјој руци.“ Зато је, са хришћанског становишта, несхватљив и неприхватљив став да против ковида и не треба ништа предузимати, са образложењем да је казна Божја за наше грехе. Да је допуштење Божје, јесте, а појам казне Божје ваља схватити духовно и богодолично: бирајући, злоупотребом богодароване слободе избора, грех не као прекршај неког и нечијег споља наметнутог закона, заповести или забране него као свеобухватана начин живота без Бога и против Бога, човек сам себе кажњава, мучи и осуђују на физичку и духовну смрт, а Бог при томе не укида његову слободу, не спасава га насилно, него дуготрпељиво и неодступно куца на врата његовог срца и његове душе позивајући га на покајање и спасење, на прелазак из смрти у живот вечни. Још мање је схватљива и прихватљива теорија, иначе доста раширена, да овај вирус уоште не постоји, да је он измишљен и да прича о њему служи само за застрашивање и поробљавање народа, односно за вођење перфидног психолошког рата. Да вирус и те како постоји и да је изузетно опасан, особито за хроничне болеснике од разних болести, за старије људе са недовољним имунитетом и отпорном снагом, видимо свакодневно у кругу родбине, пријатеља и познаника, а Ви и ја имамо о томе и искуствено сазнање јер смо обојица прележали вирус корона. Постоји, наравно, и феномен застрашивања, поробљавања и вођења психолошког рата под изговором борбе против ковида, о чему ћу нешто рећи у наставку, али он се налази ван домена медицине.

Питање: Када је реч о аспектима који су ван домена медицине, политички изазови су без сумње веома значајни!

Епископ Иринеј Буловић: Историјиски аспект пандемије смо, надам се, у досадашњем разговору довољно осветлили. Антрополошки и цивилизацијски, она се јавља као нови изазов, као најновија – срећом, не и најстрашнија – у дугом низу епидемија и пнадемија које човека прате од искони до дана данашњега. Најмучнији су, међутим, политички и са њиме нераскидиво повезан економско-финанаскјски аспект. Временски прва епидемиолошка мера, која се, ево, претворила у трајну меру, јесу изолација људи, делимична или потпуна, и држање растојања међу људима. Постепено, међутим, државни и политички чиниоци широм света, било на подстицај медицинских ауторитета било уз њихов накнадни пристанак и сарадњу, почели су да прелазе сваку границу у забрањивању дружења межу људима (а човек је, не заборавимо, дружевно и друштвено биће, те ван заједнице са другим људским бићима и не живи као човек), у укидању слободе кретања и учествовања у јавним манифестацијама, у кршењу права верника на јавно богослужење и, уопште, на практиковање вере, све до упада полиције у храмове и изгоњења верника из храмова са врхунцем у покушају да се специјално хришћанима забрани оно што им је најсветије, а то је свето Причешће или да им се под претњом силе, пропише како смеју, а како не смеју да се причешћују, чега се нису досетили ни највећи гонитељи хришћанске вере током историје. Не постији међународни документ о слободама и правима нити појединачни устав неке дрђаве који неије грубо нарушен или, штавише, дефакто дерогиран у име борбе притив пандемије или под изговором борбе против ње. Извесне земље, ипа и читав један континент, Аустралија, у то име или под тим изговором су постале нека врста модернизованих масовних логора. Поједини милијардери, знамо који, и поједини „светски моћници из сенке“, такође знамо који, не крију да је на њиховом нивоу пандемија доживљена као идеална прилика да се спроведе планетарна контрола људи, држава и народа и експериментална провера докле се може ићи са наметањем несолободног друштва, односно са претварањем људи у безличне индивидуе и безимене бројеве, држава у протекторате наддржавних корпорација и „транснационалног“ бизниса, а народа у аморфне масе телдиригованих произвођача и потрошача који живе – боље речи вегетирају или животаре – од мрвица које им прадају са пребогатих трпеза малобројних, али незасититх власника крупног капитала и већине ресурса планете Земље. По Орвелу, ропство је слобода. Није ли се у наше дане повампирило прастаро робовласничко уређење друштва? Или, пре ће бити, никад и није умрло него је само мењало маске? Одговор на савремени политички „тест“ и „ресет“ није, ипак, изостао: протести и демонстрације у многим земљама, као и огромно незадовољство њихових грађана, реакција су на програмирани глобални политички експеримент.

Паралелно са кршењем елементариних права и слобода људи и народа иде и појава небивале економске неједнакости и бездушне експлоатације. Парафразираћу једну горкохуморну дијагнозу Радио Јеревана из совјетске ере: у класичном капитализму је на делу била експлоатација човека од стране човека, а у савременом, неолибералном, важи обрнуто, и то у веома софистицираном, вешто замаскираном облику. Пет-шест процената мултимилијардера и милијардера може задовољно да трља руке јер им светска економско-финансијска криза, изазвана ковид-19, сигурно доноси нове хиљаде милијарди (не у динарима, наравно!) док преко деведесет одсто становника планете, оних релативно имућних и оних сиромашних, сигурно улази у доба оскудице и немаштине без преседана. Наш народ мудро збори када каже да и рат некоме јесте рат, а некоме је брат. Узгред буди речено, уништавањем привреде великих земаља (код мали и слабих и нема шта да се уништава) слаби се и разара и њихова државност, гледано пак шире – и сама институција државе какву познајемо из досадашње историје људске цивилизације. По свему судећи, сан неких, а зна се и којих, о једној, светској држави и једној, светској влади није више пуки „сан летње ноћи“ нити нивна „теорија завере“. На сву срећу, последњу реч ће имати Бог, његова љубав и промшљање о свету, али, заједно са њим и човек, његова боголика природа и у њу усажена насушна потреба за слободом.

На крају овог сложеног одговора на Ваше питање и потпитања о теми пандемије (нека ми буде опроштена његова опширност, али ипак се ради о теми даншњице број један) још неколико реченица о вакцинацији. Ту постоји оштра подела, чак конфронтација. Једни су за њу, а други против ње. И једани и други желе да ставе Цркву у службу свог наратива. Први без икакве мере глорификују вакцинацију и тврде да њој нема алтернативе, најекстреминији пак межу њима је обоготворавају и у њој, а не у Христу, налазе извор живота и здравља, у међувремену проглашеног за „највишу вредност„. Други, опет, сматрају вакцинацију непоузданом методом и превенције и терапије, а неки међу њима је, штавише, проглашавају за главну опасност по здравље, већу и од само злогласног виеруса, а и за унапред испрограмирану да човечанство сведе на „златну милијарду“. Самозвани пак тумачи Књиге откривења Јовановог и Светог Писма у целости виде и у вакцини, као и у много чему пре ње, „жиг Антихриста“, а оне који се вакцинишу оптужују да су се одрекли Христа (sic!). Све у свему, међутим, и код једних и код других има много претеривања, једностраности, ускогрудости… У пракси, једни предлажу обавезну вакцинацију свих, од детета до старца а најекстремнији међу њима захтевају – и, где могу, већ практикују – принудну вакцинацију под прењом силе, све до отпуштања с посла, до ускраћивања средстава за живот и, као врхунац, до изопштења из друштва, а то се зове сегрегација или, још боље, апартхејд, што звучи веома „демократски“ и однекуд познато. Други пак предлажу укидање свих мера предострожности и предохране од вируса, а најрадикалније постављају ствар они који су апсолутно и беспризивно против вакцинације, не само ове „противковидске“, него и сваке друге.

У хришћанским Црквама и заједницима има и присталица и противника вакцинације, као и иначе у друштву. То важи и за нашу, Православну Цркву: у неким од помесних Цркава поједини свештеници и теолози, као и један број верујућих лекара, резолутно иступају против наметања вакцине, док поједини епископи наступају веома ригидно, не хајући за слободу којом нас је Христос једном заувек ослободио, него, напротив, претећи санкцијама невакцинисамо свештенству и верујућем народу, премда већинском. Ипак, после разних ексцесних ситуација и екстремних позиција на обе стране, у Православним Црквама се искристалисао и преовалађује принцип доборовољности и препорука уместо примене духовног насиља и наредбодавног, комесарског тона „Одлучујемо и наређујемо“ – то је природни начин изражавања војних власти у ванредним приликама, али му у Цркви нема места. Може ли ико да замисли Христа Који силом исцељује болеснике? Не, не и не! Напротив, Он пита: „Хоћеш ли да будеш здрав? и : „Верујеш ли да те могу исцелити?“ И уопште, Он никоме ништа не намеће, понајмање Себе, него само позива: „Ко хоће за Мном да иде, нека узме крст свој“… А како тек замислити да Христос нуди болеснику исцељење, али не несумњиво, унапред зајемчено Његовом речју него „на вересију“, по оној „може да буде, али не мора“? Хвала Богу, у нашој помесној Цркви, Српској Православној Цркви, о овом питању валда дух трезвеног расуђивања, без штетних подела и непотребних сукоба.

Мој став као епископа Цркве и колико-толико одговорног човека јесте да, с надом на помоћ Божју, треба да уважавамо напоре и резултате људи из медицинске струке и да не одбацујемо олако средстава која нам нуде, ма колико да су још несавршена и амбивалентана, а са друге стране – да треба одбацити сваку замисао о општеобавезној односно принудној вакцинацији. Сваки човек има морално право и моралну обавезу да одговорно размотри све релевантне аргументе и разлоге за вакцинисање или против вакцинисања и да на основу озбиљног увида у доступне податке слободно одлучи да ли ће примити вакцину или неће, а ако хоће, коју ће примити. Сматрам такође да о евентуалном вакцинисању малолетне деце могу да одлучују искључиво родитељи или старатељи, а никако не државни органи илии Светска здравствена организација, иначе институција нејасног идентитета и спорног ауторитета.

Иринеј Буловић

Разговор водио: Милорад Вучелић

Одломак из интервјуа Епископа бачког Иринеја Буловића, ПЕЧАТ, број 969, 31. децембар 2021. (стр. 6-11)

Валентин Катасонов, КОВИД-ТРИБУНАЛ ИЛИ НИРНБЕРГ-2

Више пута сам писао да је борба са такозваном пандемијом у многим земљама добила облик отвореног гажења устава, закона, елементарних људских права. Све више овај феномен поприма одлике „ковид-фашизма“.

Први, који су иступили против ове појаве, били су часни и смели лекари, који су показали да „борба са ковидом“ представља димну завесу за прикривање циљевa владајућих кругова, циљева далеких и од медицине и од здравства. Позанти француски доктор, специјалиста у области вирусологије, добитник Нобелове награде, Лик Антоан Монтање ( Luc Antoine Montagnier ) изјавио је да они који су примили такозвану вакцину (заправо – експериментални препарат) дуже од три године неће живети.

Чак и ако је Лик Монтање допустио себи претеривање, људи који се баве статистиком вакцинације и њеним последицама, констатују да се већ у одлазећој 2021. години, леталност од вакцина мери милионима људских живота у целом свету. Према једном од последњих истраживања у САД, крајем октобра, број умрлих од вакцина против ковида био је око 200.000 људи.

Кршење устава, закона и људских права од стране власти у већини земаља, довело је до смрти и инвалидности вакцинисаних, „смрти као нуспојаве“ код других категорија људи (реч је о умирању људи са обичним дијагнозама до којег је дошло јер су хроничним болесницима одбили да пруже медицинску помоћ, позивајући се на приоритет „ковид“ пацијената), затим, људи су затварани током „локдауна“, створен је елктронски концологр ( QR-кодовима) и др.

Заједно са лекарима наступају и правници. Навешћу један пример.

Тим који чини више од 1.000 правника и више од 10.000 медицинских експерата иницирао је, највећи у историји, судски процес под називом „Нирнберг-2“. Тужбе су подигнуте против Светске здравствене организације (СЗО) која је покренула светску психозу под називом „пандемија ковида“ и Светског економског форума (СЕФ) на чијем је челу Клаус Шваб. Дугачак списак оптужби против две наведене организације и њихових руководилаца (а такође и хиљадама нити повезаних са њима других организација и њихових шефова), опозициони медији су кратко резимирали: Crimes Against Humanity (Злочин против човечности).

На челу тима налази се доктор Рајнер Фуелмих (Dr Reiner Fuellmich) – немачко-амерички правник, један од најутицајнијих у Европи. Он је, на пример, добио вишемилионски спор против Deutsche Bank, због преваре. А такође и против Volkswagen-а због фалсификовања података о токсичности издувних гасова аутомобилских дизел-мотора (ова прича је добила 2015. године назив Dieselgate).

Рајнер Фуелмих је један од оснивача Немачког истражног комитета за корону, основаног у мају 2020. године (German Corona Investigative Committee – GCIC) или, краће, Корона комитет (Corona Committee). Са званичним сајтом комитета можете се упознати овде. Средином 2020. године Комитет је почео да прима обавештења о преварама и другим облицима кршења закона, прикривених „борбом са корона вирусом“. Потекла је река извештаја у Комитет из Немачке и многих других земаља.

У првој партији обавештења преовладавала су сведочења о обманама повезаним са ПЦР тестовима. Затим је наишао талас извештаја о бесмисленим и деструктивним локдаунима. Рајнер Фуелмих овако коментарише слику која се формирала на основу ових информација: „На пример, Шведска с њеним прицнипом немешања и Велика Британија са њеним строгим локдауном имају сличну статистику оболевања и смртности. Исто су открили и амерички научници поредећи различите државе унутар САД: нема никакве разлике у оболевању, независно од тога да ли та држава примењује строги локдаун или не“.

Године 2021. највећи део обавешетња се односио на такозване вакцине против ковида. Како је изјавио Фуелмих, препарати коришћени у борби са ковидом „немају ништа заједничко са вакцинацијом, али представљају део генетичких експеримената“. Комитет располаже гигантском количином саопштења о фалсификовању клиничких испитивања препарата, а такође и о корупцији у државним органима који издају дозволе за коришћење ових препарата.

Доктор Рајнер Фуелмих је обавио више од 150 разговора са експертима као што су професор Лик Монтање и Мајкл Јидон бивши вице-председник Pfizer-а, да би дошао до закључка да „све то нема ничег заједничког са здрављем“. По мишљењу водећег немачког правника за организаторе пандемије важни су само новац и власт. Како примећује Фуелмих, у целој историји „пандемије“ главну улогу играју закулисне фигуре – организатори и наручиоци. То је група глобалне елите која се, по оцени Фуелмиха, састоји од приближно 3.000 најбогатијих људи.

Друга група су – јавне фигуре, марионете. Као пример, адвокат наводи немачког вирусолога Кристијана Дростена који је „научно“ засновао коришћење ПЦР тестова за откривање случајева КОВИД-19 (заправо, ови тестови се не могу користити у те сврхе – на то је упозорио њихов творац Кери Мулис). Групи марионета припада и директор СЗО Тедрос Адханом Гебреисус, директор Института Роберт Кох ветеринар Лотар Х. Вилер, главни саветник председника САД за „пандемиjу“ епидемиолог Ентони Фаучи и други.

Ако план „Великог ресета“ пропадне његови иницијатори неће оклевати да предају ову шесторицу и посаде их на оптуженичку клупу. Ово је врло слично догађајима из тридесетих и четрдесетих година ХХ века. Англо-америчка елита је разрадила план успостављања власти над светом који је започео освајањима Трећег рајха Европе и СССР-а. Ипак, за англо-саксонске закулисне елите немачка нација је била само пион у великој геополитичкој игри. План је пропао, а пиони (марионете) су се нашли на оптуженичким клупама у Нирнбергу.

Фуелмих жели да види на суђењу Нирнберг-2 не само поменуту шесторицу, већ и њихове покровитеље. German Corona Investigative Committee располаже веома озбиљним документима који се тичу организатора и наручилаца глобалне афере. Но, за сада се припремају оптужнице само против СЗО, Светског економског форума и њихових руководиоца – доктора Гебреисуса и професора Шваба.

Примену експерименталних препарата као вакцина, одобрену од стране СЗО, Фуелмих квалификује као грубо нарушавање члана 32. Женевске конвенције из 1949. године о заштити становништва у време рата: „Наношење повреда и медицински или научни експерименти који нису неопходни за човеково лечење“ – забрањени су. У складу са чланом 147. спровођење биолошких експеримената на људима представља озбиљно кршење Конвенције. Масовно коришћење „експерименталних“ вакцина нарушава свих десет основних одредби Нирнбершког кодекса који је донео Нирнбершки трибунал после завршетка Нирбершког процеса над нацистичким лекарима у августу 1947. године. Фуелмих и други правници сматрају да тако озбиљно кршење наведеног Кодекса (и низа других међународних споразума) захтева смртну казну за ковид-фашисте (организаторе и извршиоце операције масовне примене експерименталних препарата на људима).

Осим саопштења која се односе на кршење правних прописа, Немачки истражни комитет за корону добија и информације политичког карактера, које бацају светлост на закулисну страну питања. Фуелмих, конкретно, запажа да је у почетку голобална елита спремала план према којем би се „Велики ресет“ извршио средином ХХI века. Затим је одлучено да се убрза стварање „врлог новог света“ и започне реализација плана 2030. године. После неког времена датум почетка је пребачен у 2020. годину. И сигнал за старт је дат од СЗО у облику – „пандемије КОВИД-19“.

Фуелмих је уверен да таква журба може бити фатална за организаторе „пандемије“ и „Великог ресета“: „Мислим, да управо због ове журбе они чине веома много грешака. На пример, произвођачи вакцина нису очекивали да ће бити тако много нуспојава и смрти.“

Фуелмихова група има јасно изражен међународни карактер. Немачки истражни комитет за корону је њено језгро, но правници који сарађују са Комитетом налазе се на свим континентима. Националне групе делују синхронизовано и подносе приближно исте тужбе пред судовима својих земаља; данас су већ поднесене тужбе на три континента.

Једна од последњих новости о раду Фуелмихове групе дошла је из Варшаве. Тамо је средином новембра започела са радом парламентарна комисија за испитивање злоупотреба везаних за КОВИД-19. Доктор Фулемих је допутовао у Пољску да би помогао комисији да спроведе истраживање. Већ су стигли први резултати. Комисија је под Фуелмиховим утицајем донела одлуку о покретању пројекта „Нирнберг 2.0“. У састав радне групе за припрему трибунала ушли су: депутат Сејма Гжегож Браун – лидер Пољске конфедерације за корону, један од лидера Конфедерације за слободу и независност; бивши посланик Европског парламента Мирослав Пјоторовски; посланик Сејма Павел Скутецки; познати пољски адвокат, економиста и политичар Јацек Вилк. Њима помаже група правника: Аркадиуш Тетела, Кшиштоф Лопатовски и Јарослав Литвин. Рад парламентарне комисје завршен је 5. децембра објављивањем Варшавске декларације против новог тоталитаризма. Наводим фрагмент тог документа: „Наша је дужност да се супротставимо власти која злоупотребљава своја овлашћења, исто онако као што је неопходно борити се против диктатуре у свим облицима. Ми протестујемо не само против различитих форми прогона, но, пре свега, против анонимне тиранске власти која данас управља светом финансија, средствима информисања, полицијом и политиком. Људско достојанство, истина и природни закони не морају дефинитивно нестати у новом тоталитаризму. Хајде да чврсто станемо на страну највећих људских вредности. Хајде да се ујединимо, сачувамо храброст и будемо активни. Ми ћемо победити!“

Валентин Катасонов
Превео: Александар Мирковић

Извор: https://reosh.ru/valentin-katasonov-kovid-tribunal-ili-nyurnberg-2.html

Митрополит Неофит (Морфски), МОЛИМ СЕ, ДАКЛЕ, ПОСТОЈИМ

Свима вам желим много лêта: очеви, мајке, браћо и сестре. Свима вам желим много лêта у вери. 

У тропару1 светитељу Николају Чудотворцу најважнија карактеристика и први квалитет светитеља на који обраћа пажњу наша Црква јесте — његова вера. Не бројна чудеса која је учинио. У нашој Цркви многи Свети оци су достојни да се назову «чудотворцима», на пример, Свети Спиридон, и Свети Николај у древној Цркви, и Свети Нектарије Пентапољски у двадесетом веку, у новије време. У старо доба «чудотворцем» су називали и Светог Григорија који је био духовник Светој Макрини, баки Светог Василија Великог. У тропару Светом Николају, не истиче се, пре свега, његов дар да чини чудеса, већ његова вера, јер да није било те пламтеће, ревносне вере, он, наравно, не би могао да учини толико чуда… 

Које је чудо Светог Спиридона постало познато у целој Васељени? То је чудо са црепом, на Првом васељенском сабору коме је присуствовао и Св. Николај, и Св. Константин Велики, и Св. Афанасиј — велики светитељи наше Цркве. Овде треба рећи да је јеретик Арије поседовао изузетну красноречивост и благообразну спољашњост која улива поверење. Он је успео да придобије неколико архијереја и зато је постојала опасност да ће Сабор прихватити неправославне догмате. Дешава се и то да у заблуди буду и цели сабори. Неки кажу да је изнад свега сабор. Но, заправо, изнад свега су — богоносни Свети оци. Како гласи отпуст који изговарамо на крају богослужења? „Молитвама светих сабора наших?“ Не. „Молитвама Светих отаца наших“. Богослужење потврђује догмате. И изражава очигледно, скривену премудрост наших отаца. 

Да би посрамио дрског јеретика Арија, Свети Спиридон је, по Промислу Божијем, учинио чудо са црепом. Када га је узео у руку и помолио се из црепа је избио пламен и отишао у висину, надоле је потекла вода, а у рукама чудотворца је остала глина. И тада је Светац рекао: «Тако је и у Пресветој Тројици — Три су Лица а Бог Један». 

Свети Николај се на Првом васељенском сабору, такође, показао као ватрени заштитник и поборник Православне вере. Шта се говори о Светом Николи у тропару после «правила вере»?  Да је он је био „слика кроткости“. Свети Дух почива на оном који је кротак и смирен у срцу. Свети Николај је био један од најкроткијих и најсмиренијих људи. Но, када је чуо Аријеве богохулне речи којима је проповедао да Христос није Бог, већ створење Божије, као и ми, то јест, „твар“, њега је испунио гнев. Када је реч о заштити вере, одбрани Отаџбине и — како је говорио Преподобни Пајсије Светогорац — о непорочности нашег тела – тада смо дужни да испољимо гнев. Ако нам се неко прилази са намером да окаља, оклевета нашу веру или да обечасти тело, дужни смо да пружимо жесток отпор. Како каже народ: „Какав поздрав, такав и отпоздрав“.

Понекад је оштар одговор неопходан да би уравнотежили оне који хоће све да окрену наглавачке, да рашире злоречје, јерес која води вечној пропасти ако се не покајемо. Прозревиш безакоње скривено у Аријевом срцу, Св. Николај се испунио гневом и лупио му шамар. 

Цар Константин Велики, по законима тог времена, наредио је да Светог сместе у тамницу. Али постоји закон који је изнад државног закона — то је закон вере. Државе долазе и одлазе, а вера увек остаје. Наша вера нас не води у пролазно царство земаљско у коме ћемо живети 50, 70 или можда 100 година. Недирнута вера Православна води нас светости, као што је привела  светости и пастира Спиридона рођеног од престарелих Николиних родитеља. Њихова постојаност у Православљу и исповедању вере удостојила их је непролазном славом… 

Свети су без страха постављали јеретике на место које им припада и супротстављали им се. Ако би неко хулио на Господа, они нису били „учтиви“ према таквом човеку, како нам саветује безбожна Европа. Вера захтева одважност и исповест, а не лицемерну светску уљудност. 

Пре неколико дана у Атину је, после посете Кипру, допутовао римски папа. Дочекала га је читава гомила „уљудних“ и љубазних људи. Међу онима који су чекали док римски папа није кренуо у Архиепископију, био је и отац Јован Диотис, свештеник у поодмаклимм годинама. Отац Јован има велике заслуге за Цркву јер је захваљујући његовом труду објављена цела Минина Патрологија у 150 томова и светоотачка дела су се раширила по целом свету. Када је угледао папу римског овај старац је подгао глас и повикао: „Папо, ти си – јеретик!“ У трену је на њега скочила полиција и одвукла далеко у страну. Полиција је радила свој посао. Али је свој посао урадио и отац Јован. Мислим да му је за храбро исповедање вере у том тренутку Христос опростио и избрисао из књиге Живота сва  сагрешења. 

Отац Јован је рекао чисту истину, то није била увреда. Ми не саслужујемо са папом римским и са разним пасторима зато што они одступају од вере, њихова је вера искривљена. И неко је морао да им каже истину, када сви остали ћуте. Откуд то ћутање? Ради страха јудејског? Или због страха од полиције? Где је онај дух самопожртвовања који су поседовали Свети, на пример, Свети Николај кога је Константин Велики сместио у тамницу? А ослободили су га Сам Христос и Мајка Божија. Христос му је дао Јеванђеље, а Богородица — омофор. Ујутро је стража ушла у његову ћелију и затекла га како са омофором чита Свето Јеванђеље. Пренеражени, уптиали су: „Одакле си  то узео?“ „Мене је посетио Господ и Пресвета Владичица наша Богородица. Они су ми ово донели“. Стражари су све пренели Константину Великом после чега је императар затражио опроштај од Светог Николе, клекнувши пред њим на колена и тако се удостојивши да буде прослављен као светац. Постоје различити путеви за стицање светости: или велики подвизи, или исповедање вере, или мучеништво за Христа. Но, како год, обавезан услов је чистота Православне вере. Само тада постајемо причасници светости Божије: Оца и Сина и Светога Духа. 

Обратите пажњу: на свакој Литургији се обвезно изговара Символ вере. Њега пева народ у храму, а епископ или свештеник га изговара у олтару. Ако га не прочита по православном, правилно, онда он није причасник и неће добити опроштај и отпуштење грехова и неће наследити живот вечни. Јер онима који не исповедају православну веру — други је „господин“, не Владика Христос. Нама је познато Чији брод може да плови по мору овога света и достигне живот вечни на Земљи живих. Овај брод, овај Ковчег је само Православна Црква – Једина, Света, Саборна и Апостолска. 

И није ствар у томе ко има више верујућих, како говоре паписти, већ у томе да је (наша) Црква сачувала православну веру светих. И, друго, што временом заборављамо: само у нашој Цркви је могуће исцелење срца од страсти и грехова, наследних и стечених, помоћу православне аскетике. Једино она познаје ову велику уметност. Наши Свети оци и Свете мајке записали су у својим делима како долази до очишћења ума и срца. Све се то може изразити једном речју: „покајање“. Један католик2 сматра да је довољно затражити опроштај речима и то се већ може назвати „покајањем“. Но, он меша покајање и раскајање. Јуда се такође раскајао за учињено, но, на крају је живот завршио самоубиством. Покајање је нешто друго. То је промена оријентације ума. Ум не види више оно што други говоре, и не види страсти и немоћи других, већ сопствене. Како је прекрасно увидети своје недостатке, своје заблуде! 

Пре неки дан ме је позвала једна познаница из Пафоса: 

— Шта да радим, владико? Бојим се. Како ће деца учити у школи, шта ће бити са овим вакцинама, са ратовима, са пророчанствима светих?… Питала сам бабу а она ми каже: „Девојчице моја, мање мисли о томе. Што више мислиш, више те обузима страх“.

Тада сам одговорио: 

— Твоја баба је, наравно, у праву. Најбољи начин да се исцелимо од страха је — да мање простора дајемо својој уобразиљи, а више да се молимо. „Савршена љубав изгони страх“. (1. Јов. 4,18) А савршена љубав се пројављује онда када се молимо  Вољеном Господу нашем Исусу Христу. 

Данас смо на служби добро певали. И у једном тренутку, на Литургији, дошла ми је горда помисао: „Како смо добар манастир изградили! Како лепо певамо, како је свуда око нас прекрасно!“ Почело је славословије… Хвала Богу, одмах сам се досетио: „Неофите, шта то радиш? Себе уздижеш? Приписујеш дела Божија себи?“ И тада, окренувши се Светом Престолу где су стојали Свети Дарови, рекао сам: „Господе Исусе Христе, молим Те: научи ме да желим само Твоју славу. Ти јеси моја слава — ја сам без Тебе ништа. Без Тебе сам немоћан“. Само је такав начин мишљења православан. А чим престанемо да се молимо одмах почињу помисли „с лева“. Једва сам то схватио и свестан своје грешке  почео поново да се молим Господу нашем Исусу Христу, Који је, по својој великој љубави, опростио мени грешном… 

Поколења се, једно за другим, смењују. Не треба да тежимо људској слави која је пролазна и краткотрајна. Треба да желимо славу Христову која пребива у вечности. 

Поновићу још једном најважније услове за духовни живот: чиста Православна вера и покајање, исцелење ума и срца. Чему бриге свакодневне, узнемиреност и страхови? „Иштитие најпре Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати“. (Мт. 6,33). Ишчитавајте Јеванђеље, читајте житија светих. Читајте Псалтир. И волите Оног који нас воли, Господа нашега Исуса Христа. И тада ће Он увести ред и у ваше мисли у ваша срца. 

Знате ли о чему са размишљао после телефонског позива?

Када смо на факултету проучавали философију, пролазили смо кроз Кантову философију и непромишљено је упијали у себе.  Cogito ergo sum. „Мислим, дакле, постојим“.3 Када сам причао о томе преподобном Порфирију Кавсокаливиту он ми је рекао: „То је погрешно мишљење, чедо, у духу папизма. Јеретичка вера рађа јеретичку философију. Ми, православни, не мислимо тако. „Молим се, дакле постојим“. 

Неки ову мисао парафразијају другачије: „Волим, дакле, постојим“. Но, ако се не молиш, не постиш, не подвизаваш у врлинама, не причешћујеш Светим Тајнама, не приносиш покајање за своје грехове, нећеш достићи праву љубав. Хајде да не обмањујемо ни себе, ни  друге. Љубав је врхунац свих врлина. А почиње од молитве и поста.

«А овај род се не изгони“ то јест, демони, „осим постом и молитвом“ (Мт. 17,19-21). Није случајно у тропару Светом Николају након што се каже „правило вере“ и „образац кроткости“, говори да је он учио своју паству уздржању сопственим примером („Истина ствари објави те стаду твоме као правило вере, образац кротости и учитеља уздржања“, прим.прев.). Уздржање се не односи само на пост и на храну. Под овим треба разумети и уздржање од рђавих помисли и грешних жеља. 

Није потребно удубљивати се у бројне помисли које нас могу потпити у пучину страсти. Боље је читати Псалтир, боље је молити се. Обратите се Господу овим речима: „Господе Исусе Христе, даруј ми кроткост, смиреност и једноставност“. То је оно што је молио од Бога Преподобни Евменије (Саридакис) и удостојио се светости. А Преподобни Пајсије Светогорац се молио овим речима: „Господе Исусе Христе, помилуј нас“, молећи не само за себе већ и за спасење целог света. 

Отворите двери Богу, отворите своје срце Христу. Молите се, постите, молите од Њега да вам дâ кроткост, смирење, једноставност и Господ ће вам послати Своју благодат. Благодат овде треба схватити као силу Божију. А затим, ако вас Господ удостоји, за њом ће доћи и слава Божија, то јест, нетварна светлост Бога-Тројице. Ова светлост како је говорила вечно помињана старица Галактија — испуњење је Божанског вођења. (Света Галактија каже: „То је једна светлост беличастоплаве боје, а када дође, човек се испуни знањем. Та светлост је препуна информација и све што затражиш од ње, добијеш. Све што затражиш од Бога, даће ти. (У којем гласу започнеш песму Богу, у том гласу ће ти појати). Зато је та светлост препуна знања и информација“. Прим.прев.)4

Они млађи међу вама добијају много информација уз помоћ рачунара, то је знање о материјалном, замаљском. Ако желите да спознате Божанске истине, потребно је да се много молите. И тада ће вам се јавити слава Христова. 

Но то се неће десити када ми пожелимо, већ када Богу буде угодно. Ми ћемо Га молити само за кроткост, смирење и једноставност. Када човек стекне ове врлина за њима следује и слава Божија, ако то буде воља Господња.

Не узмите за пример вашег убогог владику, чија пажња, у олтару, није усредсређена на молитву. Већ узмите за пример Светог Николаја. Нама треба да буду узор свети богоносци. Хајде да их слушамо и следимо у свему.

Молитвама светих отаца наших, Господе Исусе Христе, Боже наш помилуј и спаси нас! Амин. 

Митрополит Неофит (Морфски), беседа на Светог Николаја Чудотворца 19. децембар 2021. у манастиру Св. Николаја у селу Орунта, митрополија Морфска, острво Крит

Превео са руског: Александар Мирковић

НАПОМЕНЕ:

1. Тропар, глас 4. 

Истина ствари објави те стаду твоме као правило вере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, а сиромаштвом богатства: Оче свештеноначлниче Николаје, моли Христа Бога да спасе душе наше.

Кондак, глас 3.

Показао си се у граду миру као вршилац свете службе, светитељу Николаје, јер испунивши Еванђеље Христово, положио си душу своју за народ твој и спасао си невине од смрти. Због тога си се посветио као велики познавалац тајни благодати Божије.(Прим.прев.)

2. Римски папа. (Прим. прев.)

3. Ова мисао припада Р. Декарту, но у Критици чистог ума Кант пише: „У синтетичком праосновном јединству аперцепције ја сам свестан себе не као појаве, нити као ствари по себи, већ сам свестан само тога да постојим. Ова представа јесте мишљење а не опажање“.(Прим. прев.)

4. https://stanjestvari.com/2021/05/30/mitropolit-morfski-neofit-sveta-starica-galaktija/

ИЗВОР: http://myrophoros.blogspot.com/2021/12/blog-post_20.html#more

Афанасиј А. Фет, УЧИ ОД ЊИХ – ОД ДУБА, ОД БРЕЗЕ…

Учи од њих – од дуба, од брезе.
Около зима. Сурово време!
На њима залудне, смрзле сузе
И суве, напукле коже бреме.

Mећава љута сваке минуте
Срдито кида по листак жути,
Хладноћа пуни срца све куте;
Они стоје и ћуте; и ти ћути!

Но, веруј пролећу. Његов геније
Животом топлим опет пенуша.
За открића нова, дане светлије –
Преболеће жалосна душа.

1883.

Афанасиј А. Фет
Препевао: Александар Мирковић

Валентин Катасонов, ТРИ АНТИУТОПИЈЕ – ТРИ МОДЕЛА ЗА ПРЕПРАВКУ HOMO SAPIENS-а

О УПРАВЉАЊУ ЧОВЕКОМ И ЉУДСКИМ РОДОМ

Антиутопија је нови жанр у светској литератури. Са моје тачке гледишта, антиутопије су, пре свега, планови, сценарији будућности заоденути у уметничку форму. Планови и сценарији које је разрађивала светска елита и који су усмерени ка успостављању новог светског поретка, то јест, апсолутној, вечној власти те елите над остатком човечанства.

Још у стара времена цареви, императори, диктатори покушавали су да постану господари света. И сваки пут њихови планови би се срушили. Александар Македонски је освојио пола света и био уверен да ће освојити и другу половину, но умро је у тридесет другој години, а његова империја се за годину дана срушила као кула од карата. Нешто слично се десило и са римским императором Трајаном, Карлом Великим, Наполеоном Бонапартом…. Чувене вође су умирале, а њихови огромни поседи пустели и распадали се на комадиће.

Од XVIII века у Европи почињу да ничу бројна тајна друштва (масонске ложе различитих праваца, илуминати, розенкројцери). Она се уједињују са „врећама новца“ (Ротшилдима и другим лихварима, банкарима, капиталистима), ради успостављања власти над читавим светом. Постепено схватају да је за освајање власти и њено очување једна сила недовољна. Потребно је позабавити се преправком човека као објекта власти.

Светска власт оних који се називају – светски закулисни владари, Комитет 300, господари новца1, светски завереницимогућа је само ако се створи и нови човек. За решење овог задатка троши се силан новац, купују средства информисања, политичари, научници, лекари, руководиоци културно-образовних установа. Велики део планова преправке човека носи печат „тајно“. Ипак, понешто допире до јавности.

Прво, то су открића „дисидената“, који из ових или оних разлога напуштају „повлашћени круг“. Нешто можемо дознати и од људи као што је бивши сарадник НСА САД Едвард Сноуден. Све то можемо назвати непланираним „цурењем“ информација.

Друго, постоје дебели документи које мало ко чита. Они нису тајни, на видном су месту, но многи, у потрази за сензацијама, пролазе мимо њих. Пример таквих доступних извора су извештаји Римског клуба.2

Треће, сами романи-антиутопије; наравно, не сви, само неки, они који припадају перу аутора који поседују велику интуицију, дар јасног опажања, који имају широке погледе, а понекад и приступ тајним информацијама или су били у контакту са њиховим имаоцима.

Класицима дистопијског жанра сматрају се романи „Ми“ (1920) Јевегнија Замјатина3 (који је поставио темеље поменутом жанру), „Врли нови свет“ (1932) енглеског писца Олдоса Хакслија4 и „1984“ (1948) енглеског писца Џорџа Орвела.5 У нечему ове књиге личе једна на другу, допуњују се, а у нечему све веома разликују. У суштини, у њима су изложена три модела будућности људског друштва. Ови модели нису плод слободне фантазије уметника, они одражавају планове светски закулисних владара. Вероватно, пошто закулисне групе нису једнородне, јављају се и различите варијанте „цивилизоване“ будућности. Ситуација у свету се може мењати и владари из сенке, такође, могу кориговати своје планове прелазећи са једног модела на други.

Дакле, имамо три варијанте преправке човека.

У роману „Ми“ Замјатина – операција на мозгу, слична лоботомији.

У „Врлом новом свету“ Хакслија – вештачка биолошка селекција и наркотици.

У роману „1984“ Џорџа Орвела – изградња „исправне“ свести уз помоћ страха и мучења.

У сва три романа методи стварања „исправног човека“ допуњују се средствима „испирања мозга“ – током периода обуке и васпитања, затим на радном месту и током целог живота, до гроба. За то се користе средства информисања, јевтина култура (поп-култура), примитивна забава. У роману „Врли нови свет“ деци се развијају бројни рефлекси на основу метода Павлова (оних истих које је академик примењивао на псима), уз помоћ чоколаде и електрошока. У роману „1984“ ефикасно средство за зомбирање су – телекрани, пљоснати монитори-телевизори који су свуда постављени и који 24 часа бомбардују мозак новостима и партијском пропагандом.

Ни у једном у поменута три модела нема институције брака и породице. У роману „Ми“ сексуални односи између мушкараца и жена су слободни али регулисани. Циљ регулисања је – не дозволити сувише дуготрајне и чврсте односе између две особе, то је опасно, може довести до стварања „подземне“ породице и недозвољеног рођења детета. У роману „Врли нови свет“ постоји потпуна слобода љубави, али уз најстрожију забрану рађања детета из мајчине утробе. Допуштена је само серијска производња, фабричка производња деце! У „1984“ сексуални односи између мушкарца и жене, чланова партије – забрањени су (за проле (пролетеријат) прописа нема). Партија и Велики Брат сматрају да су сексуални односи бескорисно трошење енергије коју треба усредсредити на решавање партијских задатака. У Министарству љубави на љубав мушкарца и жене гледају подозриво, то је знак издаје Великог Брата. У роману „1984“ члановима партије је дозвољено (и чак наређено) да воле само Великог Брата!

Рађање деце је строго прописано и квантитативно и квалитативно. Под количином имам у виду планирани број становника („научно“ малтузијанство). Под квалитетом подразумевам одређивање – која деца припадају „првој сорти“, која – другој, а која се посматрају као недозвољен брак (и сагласно томе се ликвидирају). Истина, у роману „Ми“ сви људи су једног соја, а у „Врлом новом свету“ имамо – пет сорти. У роману „1984“ – три (највиши партијски чиновници, обични партијци и пролетеријат). Власт прати поштовање пропорције између броја људи различитих сорти. Зомбирање је такође диференцирано. У роману „1984“ пролетерима је много тога дозвољено пошто су они већ сасвим изопачени, лишени остатка интелекта и њихово понашање се заснива на рефлексима који се лако предвиђају. „Којих се ставова придржавају масе а којих се не придржавају – небитно је. Њима се може допустити интелектуална слобода зато што интелект немају.“

У роману „Ми“ и „1984“ власт, активности усмерене на стварање „исправног човека“, „обогаћује“ применом силе. Потпуне гаранције да ће човек бити лојалан власти и у складу са антрополошким стандардима „новог света“ – нема. У роману „Ми“ контролу над понашањем људи врши Биро за обезбеђење (полиција и специјалне службе). У роману „1984“Министарство љубави (такође полиција и специјалне службе).

Што се тиче Хакслијевог „Врлог новог света“ у њему не видимо репресивни апарат. То је друштво у коме се власт ослања искључиво на „меку силу“. Човек се тамо већ не рађа из мајчине утробе. Он је фабрички производ, производ са траке. Oдгаја у боцама у којима су смештени људски ембриони. Сами ембриони се стварају ванматеричном оплодњом јајне ћелије уз помоћ генетике. Генетика се у Хакслијевој Светској Држави налази на највишем нивоу. Она, прво, омогућава да се човечанство подели на различите групе узимајући у обзир различите генетске кодове. Долази до сортирања човечанства, одређују се виши и нижи типови. Друго, она омогућава да се стварају људи каквих нема у природи. Ово се посебно односи на више типове који се припремају да буду у власти и руководе таквим одговорним послом као што је производња човека. Виши тип се зове алфа.

Остале четири касте у Хакслијевом „врлом новом свету“ (бета, гама, делта, ипсилон) позване да су да опслужују алфе. Наравно, чак и код Хакслија, успостављена серијска производња људи на основу достигнућа генетског инжењеринга, не даје потпуну гаранцију да ће човек беспрекорно функционисати, као машина. Зато је пронађен наркотиксома, који коригује човеково понашање. Пре свега човек сам, добровољно прибегава корекцији. А са појединим примерцима, који не желе да се упишу у стандарде „дивног новог света“, власт поступа „хумано“: шаљу их на удаљене територије, у прогонство. Никаквих мучења, убистава (као у роману „1984“) или јавних казни као у роману „Ми“ – нема.

Ипак, да би се достигао жељени степен „хармоничних“ односа између власти и народа, као што је у роману „Врли нови свет“, народ је било потребно, фактички, уништити. Иза сцене романа (дешава се у 26. веку) назире се ужасна револуција које је уништила старог човека заменивши га човекоподобним бићем. А у роману „Ми“ догађаји се одигравају 12 векова после писања романа и ми сазнајемо да је „цивилизованом“ друштву претходио велики двестагодишњи рат, који је довео до уништења великог дела становништва Земље и донео крај „варварству“ које се продужило до ХХ века.

О. Хаксли, судећи по свему, имао је веома позитиван однос према друштвеном поретку који је у роману описао. Неки истраживачи његовог стваралаштва сматрају да је за писца, који је био искрени противник тоталитаризма, то била утопија а не антиутопија. Ипак, шта је Олдоса Хакслија мучило? Претпостављам да га је мучила недореченост: како су се људи нашли у „врлом новом свету“ 26. века?

У њега се могло доспети само уз помоћ неограниченог насиља над људским родом. Прво, требало је уништити институцију брака и породице. Друго, одбацити нормално рађање детета и прећи на фабричко-серијску производњу људи коришћењем достигнућа генетског инжењеринга (фактички еугеника). Треће, учинити друштво кастинским одбацивши неговане, још од времена Француске буржоаске револуције, наивне представе о „слободи, равноправности и братству“. Четврто, успоставити, у оквиру сваке касте, потпуну једнакост. Пето, понудити свим људима „добар посао“: да своју слободу замене за задовљство, хлеб и слободу да греше.

Олдос Хаксли је схватао да револуционарним налетом, на брзину, овакве преображаје није могуће извршити. Енглезу се ово чинило као недостижна утопија. Доспети у њу могуће је доспети само уз помоћ жестоког насиља над човеком, крвавим ратом или револуцијом. И, одлучио је Хаксли, најкраћи пут, без крви, у „врли нови свет“ биће револуција помоћу наркотика. Другу половину свог живота посветио је не само философском образложењу потребе за таквом револуцијом, већ и је и лично учествовао у њеној практичној реализацији. Имам у виду његово учешће у пројекту „МК Ултра

У ХХI веку видимо да се светска закулисна група поново сетила модела будућности који је нашао свој израз у роману „1984“. То је оштра, сурова варијанта, заснована на грубој сили и страху. Први знаци преласка са Хакслијевог на Орвелов модел појавили су се почетком века. Догађај 11. септембра 2001. године6 многи експерти су оценили као почетак америчке политике државног тероризма. Под заставом борбе са ефемерним групицама Бин Ладена и других које је створила ЦИА, Вашингтон је започео кампању против глобалног тероризма. А то и јесте начин стварања атмосфере свеопштег страха. Године 2020. иста закулисна група је одлучила да је човечанству потребна нова порција страха под називом КОВИД-19. У суштини, реч је, такође, о глобалној терористичкој операцији. У роману Џорџа Орвела „неисправне“ људе су преваспитавали мучећи их у Министарству љубави. А године 2020. владари у сенци су успели да сместе у „кућни затвор“ готово половину становништва Земље, васпитавајући при том преплашене и измучене људе, обучавајући их „правилном“ понашању. Карантин постепено укидају, а плодови „васпитања“ и „обуке“ остаће задуго. Или заувек? „Господари новца“ спремају људе за будући „врли нови свет“.

Валентин Катасонов

Превео: Александар Мирковић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2020/06/19/tri-antiutopii-tri-modeli-peredelki-homo-sapiens-51166.html

НАПОМЕНЕ:

1. https://www.fondsk.ru/news/2015/05/03/anglo-amerikanskie-hozjaeva-deneg-kak-organizatory-vtoroj-mirovoj-vojny-i-33098.html

2. https://www.fondsk.ru/news/2018/09/04/tri-idei-rimskogo-kluba-46724.html

3. https://www.fondsk.ru/news/2020/06/05/antiutopia-stanovjaschajasja-realnostyu-51052.html

4. https://www.fondsk.ru/news/2020/06/07/o-divnyj-novyj-chelovek-51072.html

5. https://www.fondsk.ru/news/2015/05/01/dvoemyslie-evropy-perechityvaja-oruella-33068.html

6. https://www.fondsk.ru/news/2016/09/10/mistika-11-sentjabrja-2001-15-let-spustja-voprosy-ostajutsja-42444.html

Валентин Катасонов, ШТО ВИШЕ ИНЈЕКЦИЈА – ВИШЕ ИНФЕКЦИЈА: ФАЈЗЕР ОБМАЊУЈЕ САД И ЕВРОПУ

ПОБЕДНИЧКИ МАРШ ВАКЦИНАЦИЈЕ НА ЗАПАДУ

Власти већине држава настављају курс максималног вакцинисања становништва својих земаља вакцинама против корона вируса. Недавни самит „Велике двадесеторице“1 у Риму поставио је циљ да средином следеће године буде потпуно вакцинисано 70% становништва Земље. До 28. новембра пуну дозу је добило 3,38 милијарди људи у свету или 43% укупног броја становништва планете. Достићи задати ниво вакцинације човечанства средином следеће године биће врло сложено, но, многе државе су ове јесени значајно појачале своје напоре у борби против пандемије КОВИД-19 путем вакицна.

Тако је почетком септембра амерички председник Џо Бајден објавио да вакцинација постаје фактички принудна за готово целокупно одрасло становништво САД. А почетком новембра је изјавио да ће у скорије време започети свеопшту вакицинацију, помоћу препарата Фајзер, деце узраста од 5 до 11. година.

с

ПОТПУНО (ТАМНОЗЕЛЕНИ) И ДЕЛИМИЧНО (СВЕТЛОЗЕЛЕНИ) ВАКЦИНИСАНИ ЖИТЕЉИ ПЛАНЕТЕ. СКРИНШОТ: OURWORLDINDATA.ORG

Уочљиво је да многе државе које су већ прескочиле лествицу од 70% вакцинисаног становништва, свечано изјављују да показатељ вакцинисаности расте и да ће достићи скоро 100%. Активности низа држава испољавају се и тако што су већ приступиле ревакцинацији, или такозваним „бустерним“ вакцинама – допунским, после већ примљене две. Блистав пример такве државе је Израел. Но, и земље Запада могу ускоро учинитии „бустер“ вакцине не „жељеним“ већ – обавезним. Рецимо, власти САД су изјавиле да у скорије време могу поново размотрити појам „пуне вакцинације“ и повећати број неопходних доза.

Ова вакцинациона активност изненађује, и чак плаши људе који још нису изгубили способност да анализирају и упоређују, и нису заборавили основе медицинске науке (имунологију, епидемиологију, фармакологију и др.), a они гласе: могућност и целисходност примене вакцинационих препарата одређује се тако што се узимају у обзир кључни параметри као што су ефикасност и нежељене појаве настале њиховом применом. Логика и аритметика питања су сасвим једноставне: ако је ефикасност изнад нуспојава, онда се може дати „зелено светло“ препарату. Ако су нуспојаве изнад ефекасности онда треба укључити „црвено светло“.

ЧОВЕК ЈЕ САМО ТРОШАК

Што се тиче нуспојава о њима сам више пута писао.2 Прво, оне се евидентирају од стране државних органа у врло мало земаља (то се зове „официјелно администрирање вакцинама“). Друго, чак и тамо где се где се евидентирају, по мишљењу експерата, процењени број нуспојава се снижава вишеструко. Треће, чак и умањене процене нуспојава су застрашујуће високе.

С

ТЕШКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ВАКЦИНАЦИЈЕ ЗАПАДНИМ ВАКЦИНАМА, ИЗДВОЈЕН БРОЈ СМРТИ. ИЗВОР: MEDALERTS.ORG

На пример, последњи подаци америчког информационог система за евиденцију нежељених последица3 од вакцина, VAERS (на дан 12. новембра ове године): број леталних исхода је – 18.853. Број случајева који су у критичном стању21.088. И најважније: систем броји само оне случајеве који су евидентирани четири недеље после вакцинисања. Ако особа која се налази у „крајње тешком стању“ умре 29-ти дан после вакцине, неће се убројати у систему VAERS у смртне случајеве настале због вакцинације.

Дакле, ако оставимо по страни формализам и узмемо у обзир очигледно смањивање броја случајева, можемо рећи да је вакцинација од ковида у САД већ убила око 40.000 људи.

Овде почињу чудне ствари. У новијој историји САД више пута су уводили све могуће вакцине против разних инфекција и болести. И ако би умрло неколико (максимум неколико десетина) људи, коришћење тог препарата би обустављали. Тако, 1976. године у САД је спровођена масовна вакцинација против свињског грипа, но пошто је било евидентирано 25 смртних случајева – заустављена је (узгред, ускоро ће и свињски грип ишчезнути).

У овом случају (ковид-19) ми ништа слично не можемо уочити. Хваљена америчка брига о сваком грађанину као да се искључује када је реч о интересима Pfizer-а и његових другова-конкурената.

ЕВРОПА НЕ ЗАОСТАЈЕ ЗА САД

Такође, навешћу податке из информационог система EudraVigilance, који бележи последице вакцинације у Европској унији. На дан 13. новембра 2021. године укупна смртност од ковид-вакцинације у 27 држава Европске уније износила је 30.550 случајева. И на то треба још додати 1,163.356 случајева нежељених ефеката различите тежине.

На тај начин, у новембру је укупна смртност, изражена у официјелним информационим системима, у 28 држава (САД и 27 држава ЕУ), износила 49.403 случаја. Готово 50.000 људи је постојало – а сада их нема. При томе је реч о људима „прве сорте“, о златној милијарди.

А ако рачунамо тешке случајеве који су се завршили леталним исходима ван постављеносг оквира – четири недеље после вакцинације, наведену цифру, по мом мишљењу, можемо најмање дуплирати. То јест, ми имамо 50.000 до 100.000 умрлих од ковид-вакцина. Још једном напомињем да су официјелни подаци система VAERS и EudraVigilance, по мишљењу независних екперата, снижени минимално десет пута.

И без обзира на ове застрашујуће бројке, ни у САД, ни у Европској унији власти не само да не желе да „прикоче“, већ, обрнуто, фанатично стискају „гас“. Није ли то зачуђујуће?

МАШТА, А НЕ ЕФИКАСНОСТ!

А сада ћемо погледати други параметар вакцинације – ефикасност вакцина. На сајту Светске здравствене организације (СЗО) читамо дефиницију:

Ефикасност вакцине у контролисаним условима клиничких испитивања мери се путем поређења броја људи који су добили вакцину и код којих је дошло тзв. интересантног исхода (по правилу болести), са бројем људи који су добили плацебо (фиктивну вакцину) и код којих је дошло до истог исхода. По завршетку истраживања упоређује се број облелеих у обе групе и израчунава процентуални ризик оболевања у случају вакцинације, и у случају њеног одсуства. Тако добијамо показатељ ефикасности вакцинације у контролисаним условима, односно у којој мери вакцина омогућава да се смањи ризик од оболевања. Ако се у групи која је добила вакцину разболело много мање људи него у групи која је добила плацебо закључује се да је вакцина високо ефикасна.

Број оних који су се разболели у групи која је примила вакцину упоређује се са бројем облелих из плацебо групе. Рецимо, број првих је 20; број других је 100. Број оних који су избегли болест захваљујући вакцини износи 100 минус 20 = 80.

Ефикасност вакцинације у наведеном примеру једнака је 80%. Стопроцентна ефикасност постоји само као идеал. Али мања од 50%, сагласно препорукама СЗО, она не сме бити. Дакле, на један тас стављају се они који су избегли болест јер су примили вакцину, а на други тас они који су постарадали (или чак умрли) од вакцинације.

Рачуница је врло релативна. Али чак и чиновници СЗО схватају да нема вакицина без нуспојва. Контролна цифра СЗО је условна, и само наговештава да треба узимати у обзир и ефикасност и негативне последице вакцинације, и постојано их упоређивати. Ако су негативне последице озбиљне или их је много, тада вакцинација чак и при деведесетопроцентној ефикасности може бити опасна, једноставно смртоносна.

А сада ћемо од теорије прећи на праксу. Каква је ефикасност препарата који се данас примењују у борби са ковидом? Када су на почетку вакцинације појавили светски познати препарати и у начуним журналима и у средствима информсања фигуририали су врло обећавајући показатељи њихове ефикасности. Они су добијени као резултат клиничких испитивања која су представили медицински и фармацеутски регулатори још прошле године. Ево конкретних показатеља ефикасности које су представили водећи произвођачи препарата.

*Pfizer–BioNTech – 95%
* Moderna – 94%
* AstraZeneca – 67%
* Johnson & Johnson – 67%

Наравно, многи скептици су већ тада посумњали у тако високе проценте. И основе за скептицизам је било јер су средства информисања дошла до занимљивих чињеница које се односе на клиничка испитивања. Било је немарности и несавесности које су изазвале нарушавање процедуре истраживања. Било је и свесног „украшавања“ резултата. Међутим, цела армија „фактчекера“ која се појавила на интернету и социјалним мрежама порицали су (и настављају да поричу) чињенице да је нарушен поступак испитивања.

ОЗБИЉНИ ЧАСОПИСИ СЕ НЕ ШАЛЕ

Међутим, ти „борци против лажних вести“, ипак не ризикују да иступе са сличним оповргавањима када је реч о публикацијама у озбиљним научним часописима. Уз то, „скептици“ које сам поменуо, вероватно имају утисак да се озбиљни научни часописи налазе искључиво на страни оних који разрађују, производе и рекламирају вакцине против ковида. Донекле је тако. Али само донекле. Пажљиво изучавање таквих журнала показује да садрже у радовима закључке који нису у складу са политиком необуздане вакцинације коју спроводе власти многих земаља света. У бројним чланицима се између редова назире тихи отпор ономе што чине чиновници СЗО и власти одређених држава.

На пример, чланак у једном од најугледнијих међународни часописа Lancet од 21. септембра  Considerations in boosting COVID-19 vaccine immune responses 5 („Разматрања о појачаном имунолошком одговору на вакцину КОВИД-19“). То је колективни рад великог броја специјалиста са звањима професора и доктора наука из разних земаља. Иза неколико научних и врло опрезних формулација скрива се закључак о нецелисходности масовног коришћења „бустер“ (допунских, „појачавајућих“) вакцина. Аутори не наводе вредност показатеља ефикасности вакцина, но исказују претпосатвку да ће допунске вакцине пратити брзо смањење ефикасности. Навешћу део чланка, лаицима најприступачнији за разумевање:

Вакцине КОВИД-19 као и раније, ефикасне су против тешких облика болести па и оних изазваних делта-варијантом. Ипак, већина емпиријских истраживања на којима је заснован овај закључак су прелиминарна и тешко их је тачно интерпретирати због потенцијалних искривљења и селективног извештавања. Потребна је савесна и јавна провера стално коригованих података да би гарантовали да се одлука о бустер вакцинацији заснива на веродостојној науци а не на политици. Чак и ако се на крају покаже да бустер снижава срењорочни ризик од озбиљног оболевања…

АСТРА ЗЕНЕКА“ ОКО НУЛЕ

А ево још једног чланка у истом журналу Lancet до 29. октобра. Насловљен је: Community transmission and viral load kinetics of the SARS-CoV-2 delta (B.1.617.2) variant in vaccinated and unvaccinated individuals in the UK: a prospective, longitudinal, cohort study  6(„Кинетика преноса и вирусног оптерећења варијанте SARS-CoV-2 delta (B.1.617.2) у друштву, међу вакцинисаним и невакцинисаним лицима у Великој Британији: проспективно, лонгитудинално, кохортно истраживање“.) За оне који су далеко од медицине наслов је врло сложен. Но, резиме чланка је потпуно доступан за разумевање просечном читаоцу.

Варијанта SARS-CoV-2 delta (B.1.617.2) брзо се прености и шири по целом свету, самим тим и међу становиништвом са високим степеном вакцинисаности.

У самом чланку се поново признаје смањење ефикасности основних вакцинационих препарата који се данас користе у свету.

Сличних публикација у Lancet-у сваки месец је све више. „Борци против лажних чињеница и лажне науке“ радије заобилазе сличне чланке. Они за њих немају „зубе“. Боље је овакве чланке прећутати, не треба се „играти са ватром“.

Леп пример чланка из часопииса Lancet који се прећуткује већ пола године је рад који је објављен 20. априла под насловом COVID-19 vaccine efficacy and effectiveness—the elephant (not) in the room7 („Ефективност и делотворност вакцина против КОВИД-19 – слон (ни)је у соби“). Аутори публикације – Пјеро Олиаро (Piero Olliaro), Елс Торил (Els Torreele), Мишел Вајлант (Michel Vaillant). Прва двојица су из Енглеске, трећи – из Луксембурга. Не улазећи у детаље, напоменућу да су аутори подвргли сумњи оне показатеље ефективности вакцина, који су на самом почетку вакцинације били објављени. У чланку је много суптилних запажања која захтевају коментаре и објашњења да би била широј публици разумљива. Напомињем још да су на крају аутори оценили ефикасност вакцина на следећи начин:

  • Pfizer–BioNTech – 1,3%
  • Moderna – 1,2%
  • Johnson & Johnson – 1,2%
  • AstraZeneca – 0,84%

Резултати преиспитивања ефикасности били су једноставно шокантни. И, најважније: ове бројке се налазе на страницам најозбиљнијег научног часописа. Закључци чланка су једнозначни: ствар не вреди уложеног труда. Потребно је зауставити вакцинацију на целом Западу. Чланак је, истина, неколико пута коригован – последња верзија је датирана 11. јуна. Но, значење поновног разматрања показатеља ефективности остало је исто. Пошто нисам стручњак, нећу се трудити ни да потврдим ни да оспорим наведене показатеље – који се крећу око нуле. Но, изненађење је завера ћутања о овом чланку. Где је научна дискусија? Нема је.

САМОУБИСТВО ДЕПОПУЛАЦИЈОМ

Недавно је био учињен још један озбиљан покушај да се преиспита висока ефикасност коришћених вакцина. Реч је о чланку који је обајвљан 4. новембра у угледном журналу «Science»: SARS-CoV-2 vaccine protection and deaths among US veterans during 2021 8 („Заштита помоћу вакцина од SARS-CoV-2 и смртност ветерана у САД 2021. године“) У њему се сумирају резултати истраживања које је спровела Управа за здравствену заштиту ветерана (The Veterans Health Administration – VHA), која опслужује војне пензионре САД. Истраживање обухвата период од фебруара до октобра 2021. године, број војних пензионера на којима је вршено испитивање износи готово 800.000 (приближно 0,23% становништва САД).

Запажамо да су почетком ове године фармацеутске компаније предложивши препарате Pfizer – BioNTech, Moderna и Janssen (препарат Johnson & Johnson), обећале високу ефикасност, која премашује 90%. Од 1. фебруара до 1. октобра 2021. године ефикасност је опала код свих врста вакцина, по свим категоријама лица (по узрасту, полу, и по категорији пратећих болести). Већ је у март ефикасност вакцине пала до 86,4% за Johnson & Johnson, 89,2% за Moderna и 86,9% за Pfizer. У четвртом кварталу 2021. године ефикасност је опала до 58% за 58% за Moderna, 43,3% за Pfizer и безначајно малих 13,1% за Johnson & Johnson.

Los Angeles Times истог дана када се појавио чланак у часопису „Science“ наступио је са својом публикацијом9 која је садржала подробне коментаре и закључке поводом истраживања VHA. Један од закључака је да се може очекивати готово неизбежна ревакцинација у САД, која треба да компензује опадајућу ефективност.

Центри за контролу и профилактику болести су препоручили ревакцинацију за све који су добили вакцину Johnson & Johnson пре најмање два месеца. Бустер дозе се такође препоручују шест месеци после друге дозе вакцине Moderna или Pfizer људима старијим од 65 година…

Коментаришући поменути чланак у часопису „Science“, Ланс Џонсон (Lance D Johnson) у свом чланку од 8. новембра10 назива окретање САД ка вакцинама „Фајзера“ и његових другара „погрешним“ и чак „преварантским“. Фактички борба власти САД са такозваном пандемијом КОВИД-19 остварује се на основу „опадајућег модела имунолошке исцрпљености“ (waning model of immune depletion).11 Примењено на тему коју разматрамо – ефективност вакцина – то значи да она (ефективност) опада са сваком новом вакцином, а на фону, временом растућих нуспојава вакцинације, што доводи до „чистог негативног резултата“.

Валентин Катасонов
Превео: Александар Мирковић

Извор: https://reosh.ru/valentin-katasonov-chem-bolshe-ukolov-tem-bolshe-zarazhenij-pfizer-obmanyvaet-ssha-i-evropu.html

НАПОМЕНЕ:

1. https://tsargrad.tv/news/kakoj-budet-jepoha-posle-covid-lidery-g20-ozvuchili-osnovnye-celi_300180

2. https://tsargrad.tv/investigations/bezopasna-li-vakcinacija-chinovniki-putajutsja-v-pokazanijah-a-ljudi-umirajut_393639

3. https://www.medalerts.org/vaersdb/findfield.php?VAX=(COVID19)&PRECISION=2&UNIFORMONSET=&TABLE=ON&GROUP1=CAT&TSORT=up

4. https://tsargrad.tv/investigations/proderzhatsja-28-dnej-o-kakih-posledstvijah-vakcinacii-nam-ne-govorjat_441711

5. https://www.thelancet.com/journals/lancet/article/PIIS0140-6736(21)02046-8/fulltext

6. https://www.thelancet.com/journals/laninf/article/PIIS1473-3099(21)00648-4/fulltext?fbclid=IwAR1VMpAKCgVT32JvB0db24Q6BonL2h7kiCZ3QYvGt1h4TD_dqbSQ1zPund4

7. https://www.thelancet.com/journals/lanmic/article/PIIS2666-5247(21)00069-0/fulltext

8. https://www.science.org/doi/10.1126/science.abm0620

9. https://www.latimes.com/science/story/2021-11-04/study-shows-dramatic-decline-in-effectiveness-of-covid-19-vaccines

10. https://www.naturalnews.com/2021-11-08-vaccine-effectiveness-plunged-from-88-to-just-13.html

11. Waning model of immune depletion значи:

1) Ефекат заштитног дејства вакцине од ковида је кратак.

2) За одржавање заштите биће потребна стална ревакцинација.

3) Доћи ће до готово неповратног пада општег имунитета.

4) На фону снижења општег имунитета повећава се ризик од оболевања, чак и смрти од других инфекција и других разлога.

5) Провоцира се мутација нових и нових сојева вируса опаснијих у поређењу са претходним.

Андреј Фурсов, ОСТВАРУЈУ СЕ НАЈВЕЋИ СТРАХОВИ КЛАУСА ШВАБА

Човека је могуће уништити, али не и победити.
Ернест Хемингвеј

1. О ТЕКУЋИМ ПРОЦЕСИМА У СВЕТУ И О БУДУЋНОСТИ

У току је глобална прерасподела имовине у свету, без које је немогуће створити ново уређење; и капитализам је настао „ограђивањем“, када су људе гонили са земље, то јест, отимали њихову својину. Исто се дешава и сада, при изласку из капитализма: да би настало посткапиталистичко уређење потребна је маса упропашћених, унесрећених људи, односно, потребно је одузети средства малом и средњем бизнису. Локдаун је коришћен на тај начин и са тим циљем.

Друга ствар, није потребно толико образованих, потребно је довршити процес рушења образовања, процес који је до сада текао еволуционо учиниће револуционарним: уводи се дистанционо образовање. Даље, социјална дистанца представља дресирање социјалне атомизације људи и њихово непрестано застрашивање. Сећам се како су се Меркел и Борис Џонсон, на самом почетку, слично обраћали Немцима и Британцима: говорили су да ће умрети милиони; државник мора да јача самопоуздање својих грађана, а они су одмах почели да застрашују људе. Процес се компликује, и више од тога, нама непрестано говоре да ће доћи још страшније епидемије, то јест – не опуштајте се.

Најважније у свему овоме су социјалне мере, које се спроводе на глобалном нивоу да би створили оно што се зове – нова нормалност. Веома занимљиво, Шваб је написао у својој књизи да све треба радити брзо, у режиму блицкрига, иначе процес неће успети, људи ће се освестити..

А друго, ако бар једна велика земља изађе из овог процеса он ће пропасти. Велике земље су САД, Кина и Русија, пошто код нас још увек постоји совјетско наслеђе Стаљина и Берије, иначе нико са нашим руководством не би разговарао. Управо ће се у Русији, на парадоксалан начин, решавати судбина света – или ће успети у потпуности да реализују своју нову нормалност или ће се спотакнути и завршити у блату. У бици за двадесет први век победиће онај ко падне последњи.

Свако ново уређење, док је у настајању – по правилу је сурово уређење; због тога, што је више отпора том уређењу на свим нивоима, што више том младом насилнику буде избијено зуба – он ће бити мекши. Мислим да спасавање треба разматрати управо на овај начин.

1917. године дошло је до револуције, оформљен је СССР. Совјетски Савез није просто уништио Хитлера, СССР је успорио управо овај процес ултраглобализације који сада имамо, и због тога мрзе Стаљина на Западу. Он је срушио планове глобалиста и одложио долазак 1991. године за отприлике 70 година. Да тога није било, глобализација би стартовала већ двадесетих година.

2. ОНО ШТО САДА ПОСМАТРАМО ЈЕ РАТ ВИШЕ КЛАСЕ ПРОТИВ НИЖЕ И СРЕДЊЕ

Највећа опасност у савременом свету није демографска, ни климатска, ни енергетска као што произилази из низа радова и публикација. То је све веома важно, али најопаснија ствар за савремени свет је – социјални рат, социјална катастрофа коју су врхови светског капиталистичког систем организовали да би превели капитализам у ново стање – посткапитализам.

Овај социјални рат се води на различитим нивоима. То је рат врхушке против нижег слоја, рат врхушке против средњег слоја, рат унутар врхова, различитих регионалних група, кланова, различитих облика организација, на пример, финансијалисти против индустријалаца, ексисти против корпорокатије. Другим речима, социјални рат који се шири – то је рат, како је то сада модерно рећи, транзициони, за прелазак у нови друштвени систем.

Ово јако личи на оно што се дешавало у Европи од средине петнаестог до средине седамнаестог века, када се на костуру претходног уређења стварало ново. Такав рат је најопаснији. Опасност овог рата произилази отуда што главни објекат присвајања у посткапиталистичком друштву неће бити опредмећени фактори производње, већ духовни и информациони, то јест потребе, вредности, човекови циљеви, односно, објекат присвајања постаје – духовна сфера. Реч није о простом присвајању духовне сфере, већ присвајање постаје главна форма производних односа, како би рекли марксисти.

Данашња борба за традиционалне вредности, која се развија у читавом свету само се формално односи на прошлост – борба за традицију против нечег савременог, међутим, то је погрешан приступ. Заправо, под видом борбе за традиционалне вредности, почиње да се формира принципијелно нова социјална, ако вам је драже, класна борба у посткапиталистичком друштву.

Неки кажу „Али зашто се супротстављати, свеједно су буржуји јачи и они ће победити“. Као прво, није чињеница да ће победити. Друго, срамотно је не супротставити се. Али, постоји још једна ствар, сасвим прагматична и историја показује да се управо тако све у животу и дешава. Наиме ни једно ново друштвено уређење не побеђује нокаутом, увек долази до компромиса и што се више зуба младом насилнику избије супротстављањем на различитим нивоима, то ће мирније и хуманије, ако могу тако да се изразим, бити ново уређење.

3. О ОПАСНОСТИМА ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ И О КЛАСНОЈ БОРБИ.

Сама по себи дигитализација је неутралан технички процес, исто као и појава машинске производње. Питање је, међутим, ко је и са којим циљем користи. На основу онога што знамо из књига Клауса Шваба, наступима свакаквих „грефова“ и других, савршено је јасно – дигитализацију не планирају да користе за човеково добро, већ да човека замене и изграде дигитални концлогор. Овом процесу потребно је безусловно се супротстављати, на сваки могући начин.

Постоји још један моменат повезан са дигитализацијом – реч је о појави капиталистичког уређења у којем ће одлучујућу улогу играти неопредмећени, информациони фактори. Наравно, данашња светска врхушка ће се постарати да дигитализацију претвори у процес уз чију ће помоћ моћи да отуђи ове факторе.

Но, свако техничко средство има двосеклу оштрицу. Оно може бити оружје господара, а може бити и оружје онога ко не жели да буде кмет, роб и тако даље… Зато је потребно свим тим методама овладати и користити их за своје добро, и не дозволити да се користе као социјално оружије врхушке.

Схватам да је значајно сложеније учинити него рећи, али других варијанти нема. Нико није укинуо класну борбу, социјалну борбу. Стање у коме је свет живео последњих сто година, резултат је борбе нижих и средњих класа за своја права. Зато чуди како су се људи, буквално током једне године, тих права одрекли. Притисли су их страхом од корона вируса… цела ова историја веома је добро социјално искуство. Човек не треба да дозволи да га претворе у објекат информационо-психолошког терора.

Но, информационо-психолошки терор је много страшнија ствар од дигитализације, јер дигитализације је инструмент, а терор је нешто озбиљније. Њему се треба супротставити.

4. ОНИ ХОЋЕ ДА ЗАВРШЕ „ЕПОХУ ЉУДИ“

Шта Клаус Шваб подразумева под четвртом индустријском револуцијом: ако су прве три индустријске револуције ово што смо урадили са светом, онда је четврта оно што раде са вама. Четврта индустријска револуција је промена човековог генома, то је промена самог човека; реализују се маштања трансхуманиста да човека претворе у некакво другачије биће. То јест, завршава се епоха људи и почиње епоха трансхуманистичких бића. Мене то веома подсећа на, сећате се Господара прстенова, Сарумана, а затим и вођу Орка, Азмога, кад вичу: Завршила се ера људи, наступа време Орака.

Дакле, четврта индустријска револуције је револуција која треба да створи Орке, и она се одвија у различитим правцима: у правцу борбе са климом, која је, наводно, резултат људске делатности, иако је та ствар недоказана. Али, ако је резултат човекове делатности, значи, нужно је смањити становништво. Недавно је у Италији изашао рад једног италијанског активисте у коме пише да је планета планирана за три милијарде људи, остали су – паразити, становништво је неопходно смањити. То јест, заокрет према клими, тобоже борба са климом, потпуно је јасна.

Локдауни се могу уводити не само због борбе са вирусом, већи и са климом. А ако се сетите да су сви велики градови трећег света: Лагос, Лима, Њу Делхи, Карачи, под смогом, то јест, као да је сам Бог рекао да се тамо то спроводе, да се уништи мали и средњи бизнис управо у трећем свету. Овог момента, све везано за вирус, захватило је Постзапад, то јест глобални Север, и страдао је мали и средњи бизнис глобалног Севера. Али и много бизниса у најразвијенијим земљама Југа, а то су: Индија, Нигерија, као и најразвијенији део Латинске Америке, ево сада узимају њих.

То јест, ништа се није изменило, заиста се дешава перестројка планете, но на различитим њеним деловима користиће различите варијанте, и, може бити, мало ће попустити дизгине на Северу. Но, у сваком случају, не иде им… Шваб је у својој књизи исказао три страха: први страх – да ће доћи до социјалних немира, социјалног отпора – социјални отпор постоји; други страх је – темпо, веома слаб темпо због саботажа – темпо је низак; трећи страх – ако би једна велика земља изашла из овог процеса све ће се срушити, а са Кином нису успели, у Кини је Си Ђинпинг преузео дигиталне платформе за кинеске ексисте. У САД Трампа су свргли, али тамо није тако једноставно, то јест процес се не одвија како је планер желео, и у овоме видим веома, веома велики залог за макар и уздржани оптимизам. То јест, настаје младо бандитско уређење и што му се више будемо супротстављали, што му више зуба избијемо у почетку, оно ће бити мекше. Желимо да тако и буде.

5. НАЈСУРОВИЈИ СЦЕНАРИО РАЗВОЈА КРИЗЕ

Најсуровији сценарио, најгори сценарио је – био-техно-еко фашизам. То је медицина, то је све повезано са климом и технологијом – то је дигитализација. Фашизам овде не користим у строгом смислу речи, већ као метафору, као уређење апсолутног гушења, тлачења. Но, чак и у Трећем рајху нацизам није све своје циљеве постигао, зато што, како је говорио Хемингвеј, човека је могуће уништити, али не и победити. Довољно је 6-7 процената оних које психологија сврстава у – модални тип личности. Мислим да ће веома тешко успети.

Осим тога постоји велики број становништва изван граница глобалног Севера, то је глобални Југ. Наравно, њих могу их натерати да ратују међусобно, могу их истребљивати, али ако ти своје становништво претвараш у стадо бесловесних оваца, пре или после, доћи ће они са друге стране зидина и поклати стадо. Није случајно арапски мислилац из 14. века Ибн Халдун имао теорију о четири стадијума. Први стадијум – бедуини долазе из пустиње и кољу утовљену врхушку. Други стадијум – друго поколење – то су људи који стварају империју и консолидују је. Трећи стадијум – империја је консолидована и они сада улажу у уметност и науку. Четврти стадијум – сада већ ни у шта не улажу, све су дебљи, ништа их не занима, долази ново поколење бедуина и коље их. Исти процес је у роману Буденброкови описао Томас Ман, социолози га називају “закон Буденброкових“, закон четири поколења. Четири поколења породице, исто је и у бизнису… видимо да овде постоје неке чисто социо-биолошке закономерности.

Дакле, ствара се затворени систем, био-техно-еко фашизма који може проживети, уз масу непријатности, четрдесет-педесет година, максимално. Зато што нико није поништио други закон термодинамике: затворени системи пропадају јер у њима нараста ентропија, то јест снага рушења. Зашто је потребан затворен систем? Гледам у тог истог Шваба, гледам људе који размишљају са истих позиција, и можда грешим, но имам утисак да они имају ужасан страх од живота, и од смрти као дела живота, јер је смрт – део живота. Могућ је и чисто психолошки мотив, поред социјалног, да они желе да се сакрију од живота, да им је страшно. Узгред, ако пажљиво читамо Шваба – та књига је написана под утицајем огромног социјалног страха – да уколико ово што раде не успе, наступа крај, и сви ћемо нестати.

У сјајном роману, мислим да је то најбољи роман у последњих двадесет година, Јурија Козлова „Нови лопов“, веома добро је показан страх западне врхушке од промена и њихове тежње да створе овај апсолутно контролисани свет. Замислите, ја и ви контролишемо социјалне мреже, информације, образовање, све смо ставили под контролу – то је главни фактор производње, неопредмећени. Локдаун је један од начина да се брже пређе у посткапитализам, то је начин уништења малог и средњег бизниса. Ми имамо масу малог и средњег бизниса, људи од којих свако има помало својине над опредмећеним средствима за производњу, и ако их узмемо све заједно – они уравнотежују корпорације. Да би ти људи постали објект експлоатације на основу духовних фактора производње, потребно је од њих отети опредмећена средства за производњу. Узгред, кад посматрамо овај однос – излаз из капитализма веома личи на улаз у капитализам; у 16. веку, у Енглеској је спроведен процес ограђивања, људе су отерали са земље, а овде просто отимају од људи њихово власништво. Обратите пажњу како говоре: Шта ће вам ауто, каршеринг је добар? Шта ће вам сопствена кућа, можете узети кућу у аренду? То јест, ти ништа не треба да имаш.

Године 2016. или 2012., могу да погрешим датум, Фонд Рокфелер је објавио овакав постер: човек стоји на фону прелепог језера, типа швајцарских језера и каже: Ја немам ништа, немам својину, ја сам срећан. Ето, то и јесте стварање новог, они морају створити слој људи који ће бити потпуни објекат за експлатацију у оквирима система који настаје. За њега још не постоји назив, на Западу говоре ексизам, од енглеске речи access, приступ, под њим имају у виду ексистичке структуре као што су Мајкрософт, Епл, Амазон, то јест оне структуре које контролишу и управљају понашањем људи, њиховим потребама, јер ако диктирате човекове потребе, значи ставили сте под контролу сферу његових циљева.

6. РЕАЛНА ВЛАСТ ЈЕ ТАЈНА ВЛАСТ

Свет је сувише велики и сложен да би њиме управљали из једног центра. Иако су покушаји да се створи такав систем управљања чињени више пута и чине се и данас. Што се тиче Билдерберг клуба, Трилатералне комисије и сличних структура, реч је пре свега о структурама за разраду и усклађивање одлука које доносе „господари светске игре“ (О. Маркејев) или „господари историје“ (Б. Дизарели) и њиховим тајнама, а не само о затвореним организацијама. Имам у виду неколико десетина краљевско-аристократских и финансијски породица, од којих многе, у овом или оном степену се ородивши међусобно, контролишу основне глобалне финансијске токове, средства информисања и затворену науку, то јест науку природну, друштвену и техничку која опслужује само „господаре историје“.

Обично се под конспирологијом подразумевају примитивне схеме које не објашњавају историјске догађаје историјским закономерностима и главним тендецијама развоја, већ тајном, и, по правилу, злонамерном делатоношћу неких снага (бирајте – масони, редови, специјалне службе итд). Често се такве схеме сматрају неозбиљним. И заиста, немали број радова, који се називају конспиролошким, написали су несавесни аутори у потрази за сензацијама и зарадом. Но, у исто време, може ли неко оспорити чињеницу да нису сви узроци и мотиви онога што се дешава у свету видљиви – обрнуто, они се скривају; далеко од тога да су сви циљеви јавно декларисани – то није природно. Ми одлично знамо да се висока политика води тајно, да је реална власт – тајна власт, зона функционисања „високих финансија“ – такође је тајна. Зато, неретко покушавају да поставе под сумњу реалне анализе скривених механизама историје – ограничени људи, или, профани, или, обрнуто, они који веома добро знају за постојању тајних снага, структура и сл. па труде се да са њих скрену пажњу, да заметну трагове исмевајући озбиљно истраживање као конспирологију.

Погледајте, на пример, Коминтерну, то јест Трећу интернационалу, која је две деценије у тајности планирала и спроводила преврате, устанке, револуције, која је има огромна, тајна финансијска средства и сл. – то је конспиролошка структура, а њен утицај на ток историје – такође је облик консипролошког утицаја? Зашто аналогне буржоаске структуре, које делују у затвореном, скривеном режиму, и поседују много већи политички и финансијски потенцијала нису конспиролошке? Подсећам на речи Троцког да данашњи револуционари седе на Вол стриту.

Разуме се да у основи криза и револуција леже објективни, тачније – системски и субјективни узроци. Нико није зауставио масовне процесе. Но, прво, свет није квантитативни, већ квалитативни појам, како је волео да каже Ајншајн. У свету мала, али добро организована група, у чијим су рукама – огромна средства (својина, финансије), власт и контрола над знањем и његовим структурама, а такође и средства информисања, има много већу тежину него маса људи, или чак читава земља – довољно је прочитати „Исповест економског убице“ Џ. Перкинса. Како је приметио, све а најмање конспиролог, добитник Нобелове награде за економију, Пол Кругмен, „савремена политичка економија нас учи да интереси мале, добро организоване групе често лако превагну над интересима широке јавности“.

У делатности затворених наднационалнних структура нема ничег неприродног, њих рађа логика развоја капитализма. На економском плану капитализам је систем без граница, светско тржиште. А на политичком плану капиталистички систем је – мозаик држава. Но, економски интереси буржоазије далеко превазилазе границе једне државе. Зато су светској капиталистичкој класи објективно потребне наддржавне, наднационалне структуре, и оне морају бити, ако не тајне, онда у крањој мери, затворене за ширу јавност. На тај начин, смањује се противречност између економске целовитости и политичке фрагментарности капиталистичког система. Отуда упорно стремљење врхушке светске капиталистичке класе ка стварању нечег попут светске владе. Узгред, увек је на путу остварења овог задатка стајала Русија; у томе један од разлога пламене „љубави“ према њој и према нама, Русима, господара капиталистичког система – Англосаксонаца, особито Британаца.

Да би се смањила основна политичко-економска противречност капиталистичког система, биле су потребне наднационалне структуре. Но, спремних организација таквог типа буржоазија није имала. Почетком XVIII века, када је сву моћ држала држава и аристократија, морало се користити оно што је било на располагању. На пример, масонске организације. Током XVIII века почиње њихов бурни раст. Наравно, оне су настале раније у XVI и почетком XVII века и представљале еволуциону форму темпларских структура, које су напустиле у XIV Француску, но реални живот им је удахнула управо буржоаска епоха – њени захтеви и интереси. На крају свог живота Маркс је рекао: ако бих данас поново писао Капитал, када капитал уз дубоки наклон погнут одлази у прошлост, рад о капитализму бих започео од затворених наднационалних структура управљања: управо они дају капиталистичком систему целовит и завршен карактер, а његовој историји – пројектно-конструкторску природу.

„Масони потичу од зидарских цехова 12-16 века, који су градили готске цркве много столећа и остатака витешких редова 14-16 века, и који су настали у 17. веку на почетку Новог доба и Просвећености са култом Бога-механичара, који се у 18. веку преобратио у култ Разума и клањају се Великом Архитекти који има лик феничанског цара Хирама, који је изградио први јерусалимски храм у време Давида. Бог-часовничар, који се саздао Васељену као савршени механизам, и Бог-Архитекта који је изградио савршени Храм-Васељену – идеали су ране Модерне 17-18 века, који су још породили епоху Ренесансе и прошли кроз искушења Реформације када је ренесансни субјект зажелео власт.“

Средином XVIII века у Европи се догодио велики еволуциони прелом: историја је од претежно стихијске постала претежно планско-конструисана. Ово не значи да до средине XVIII века није било група и снага које су покушавале, при томе често успешно, да усмеравају њен ток. Ипак, средином XVIII века појавила су се три фактора која су унела квалитативне промене у историјски процес. То је почетак формирања масовног друштва, невиђено јачање финансијског капитала и нагли раст улоге информационих токова. Покушајте да управљате општином, кастом или полисом – структурама укорењеним у традицији које се понашају као колективна социјална индивидуа. Друга ствар – групни индивидуум којим је лако манипулисати; излазак маса на сцену историје дао је манипулаторима огромне могућности. То је прво.

Друго: нагло се појачала борба за хегемонију у светском капиталистичком систему између Велике Британије и Француске, нарасле су војне потребе других држава, а такође, започета индустријализација, на колосални начин је у XVIII веку стимулисала развој финансијског капитала, развој припремљен у XVII веку (од почетка његове појаве – Standard Chartered Bank, Баруха, до стварања, на крају, енглеске Централне банке). Треће. Информациони бум у XVIII веку који је омогућио да се „пакује“ информација и користи њено деловање, пре свега, на елитне групе. Класичан пример – „Енциклопедија“, помоћу које је, током неколико деценија, француска елита морално припремана за прихватање револуције. Другим речима, средином XVIII века дошло је до сједињења Материје (масе), Енергије (новца) и Информације (идеје). Сплетене у чврст чвор, ове супстанце су се нашле под контролом одређених група, које су током неколико деценија припремиле ситуацију и људски материјал за епоху револуција (1789-1848).

Ипак, не треба мислити да је пројектно-конструкторска епоха историје увек – тријумф конструктора-пројектаната. Постоји и оно што је Хегел звао „лукавство историје“. На пример, питање је да ли су снаге које су планирале свргавање самодржавља, уништење Русије и коришћење револуције у Русији за рушење свих преграда на путу капиталу, могле претпоставити да ће Стаљинов тим и „група за подршку“ из императорског генералштаба и њена обавештајна служба сломити пројекат „светске револуције“ и помрсити конце левим (Коминтерна) и десним (Финитерна) глобалистима, реализујући пројекат „социјализам у једној, одвојеној земљи“, и обновити империју у облику светског система социјализма и одложити глобализацију света скоро сто година. Закључак: конструисање историје – представља сукоб пројеката, система и елита, који је совјетска елита стаљинског типа добила, а послератна – изгубила. Изгубила, јер је у мери интеграције, од средине педесетих година, у светско тржиште, губила глобално вођство. Са Запада, обрнуто, долази пројектно-конструкторски прилаз. Последњи Велики Лов капитализма умногоме је пројекат. И треба учинити све да би га, не само сломили, већ окренули против пројектаната, да тај лов постане последњи управо за њих. Како је говорио Хамлет: „иди отровни челику, где ти је речено“.

Данашњи сукоб елита, кинеске (источно-азијске) и западне, организоване у клубове, ложе, мрежне структуре (пре свега њено англо-америчко језгро) – интересантан је и досад невиђен процес. Западна врхушка се први пут срела са противником, који се иако представља незападну цивилизацију, појављује као глобални играч; до сада је глобалан био само капиталистички Запад који се ослањао у својој експанзији на геокултуру Просветитељства.

Западна елита почиње да демонстрира знаке инфериорности и чак дегенерације a la Буденброкови, само уместо четири поколења овде имамо четири столећа. Другим речима, у кризним условима игра као да поново почиње. Може ли западна елита опет себе да изгради у складу са новим условима, да обнови и сазда нове форме (само)организације? Ново знање о свету и човеку као психоисторијско оружје? То је једно питање.

Још једно питање је да ли могу да искористе сукобе Запада и Кине други субјекти стратешког деловања, решавајући своје проблеме и користећи – по принципу џудоа – снагу противника.

Развијање сукоба западне елите, пре свега њеног англосасконско-јеврејског језгра и кинеске елите – који је невиђена појава у историји светске борбе, занимљива је слика и чека нас много изненађења. Умногоме, управо ће ова борба определити будућност – посткапиталистичку и уопште.

Андреј Фурсов
Приредио и превео: Александар Мирковић

ИЗВОРИ:

1. О ТЕКУЋИМ ПРОЦЕСИМА У СВЕТУ И О БУДУЋНОСТИ

2. ОНО ШТО САДА ПОСМАТРАМО ЈЕ РАТ ВИШЕ КЛАСЕ ПРОТИВ НИЖЕ И СРЕДЊЕ

https://zen.yandex.ru/media/id/5cbffc6d67591100b3fcd0ad/to-chto-my-seichas-nabliudaem-eto-voina-verhnego-klassa-protiv-nizov-i-protiv-srednego-klassa-619d3b7be66f2040f3ae19c3?fbclid=IwAR0XB6zUOkPybYVQ_7Ov3IV2Hba8JsJd5236j7Z3Ag0XAACECoP_3ifpDjE

3. О ОПАСНОСТИМА ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ И О КЛАСНОЈ БОРБИ

https://zen.yandex.ru/media/id/5cbffc6d67591100b3fcd0ad/klassovaia-borba-segodnia-idet-na-poliah-cifrovizacii-61980b4fa646bf500d5d447e?fbclid=IwAR2YpbwkJ7G3snXZXpIGkm8xAC1f6koKL8yHUXvHDOI2GAjPDpQHo6F8OAs

4. ОНИ ХОЋЕ ДА ЗАВРШЕ „ЕПОХУ ЉУДИ“

5. НАЈСУРОВИЈИ СЦЕНАРИО РАЗВОЈА КРИЗЕ

6. РЕАЛНА ВЛАСТ ЈЕ ТАЈНА ВЛАСТ