Фјодор И. Тјутчев,МИСАО ЗА МИШЉУ, ЗА ТАЛАСОМ ТАЛАС…

Мисао за мишљу, за таласом талас,
Пројављење исте стихије су двоглас: 
Да л’ у срцу блиском, ил’ бескрајном мору,
Овде — у тамници, тамо — у простору —
Увек вечне смене осеке са плимом, 
Увек исти призрак бриге са празнином.
(1851)

Фјодор И. Тјутчев
Препевао: Александар Мирковић

Advertisements

Марија Јефтимијевић Михајловић, ЧУДЕСНО ПРИЗОВИ

О, реци, потеци, изреци – неизрециво
Проникни, зађи, докучи – недокучиво
Сновиди, замисли, надмисли – незамисливо
Затрепери, наслути, дорекни – неслућено
Ти ниси твоје име!

Разгради, раствори, напусти – остварено
Разобличи, разодени, безименуј – именовано
Раслоји, расточи, заборави – научено
Одагнај, одбаци, занемари – очекивано
Призови, дозови, приведи – чудесно
– Из дубина, из ништина, из искони и суштинâ

Ти ниси твоје име!

Марија Јефтимијевић Михајловић

Преузето са блога Марије Јефтимијевић Михајловић Santa Maria della Salute

Марија Јефтимијевић Михајловић, ТАЈНА СМИСЛА

„Тренутак времена у чистом стању води
оцеловљењу бића, употпуњењу личности…“

Онај си који Сунце призива
И чува од смрти до следећег рођења
У вртове ноћи пресађујеш звезде
Мирисима тајним омамљујеш Творца
Водама тамним враћаш невиности
Пушташ да кроз срце крштене потеку.

Ти и не дишеш – то звезде трепере
И свемир је ритам твога крвотока
Проговориш ли – полетеће птице
Изван овог неба, изнад наших снова
Додирнеш ли – на вечност нас сводиш
На Еден, на Логос, на Почетак
– јер си Светлост, јер си Љубав
Ти познаш тајну – где је зачетак
И умеш рукама обујмити бескрај.

Волшебниче, Лучоношо, Звездознанче,
Изван тебе ни свет не пребива
– Ти си сâм Смисао, одговор и сврха!

Марија Јефтимијевић Михајловић

Преузето са блога Марије Јефтимијевић Михајловић Santa Maria della Salute

Марија Јефтимијевић Михајловић, ПОРЕКЛО ЧУДА

„Духовно духовним доказујући…“
(1.Кор 2,13)

Ти који знаш да косе анђела
имају боју бресквиног цвета
да им у сутон замирише кожа
као зрела распукла трешња
Ти који си вилама шапнуо тајну
да лепоту чувају буђењем пре сунца
у кладенце кришом удевао месец
не би ли зором рађали сунца
Ти који си сузу с морем венчао
и вратио је у постојбину срца

Ти имаш кључеве деветих врата
иза којих се рађају чудеса –
јер Чудо се чудом само показује
Као најдража Тајна Творца.

Марија Јефтимијевић Михајловић

Преузето са блога Марије Јефтимијевић Михајловић Santa Maria della Salute

Марија Јефтимијевић Михајловић, ТРЕБА ИЗВАН КРУГА ИЋИ

„Нигде краја…
Круг затворен пун бескраја.“
А. Вукадиновић

Треба изван круга ићи
Пошто-пото бескрај стићи
Разденути, разоблити
Снагом духа саломити
Све гранично, све угласто
Габаритно, патуљасто
Све што облик трајни има
С границама, оковима
Све мерљиво, с изразима
Премерити немерима
Оцртати бескрајима
Путовати ка суштини
Ка средишту, ка нутрини
С Тајанством се сусретати
Новим собом укрштати
Опет облик свему дати

– Безграничје Кућом звати.

Марија Јефтимијевић Михајловић

Преузето са блога Марије Јефтимијевић Михајловић Santa Maria della Salute

 

Марија Јефтимијевић Михајловић, У ПОЧЕТКУ БЕШЕ ЉУБАВ

„Све је кроз њу постало, и без ње
ништа није постало што је постало.“
(Јован 1, 3)

Ти који умеш просторе бесмисла
Испунити Смислом највишег стварања
Ти кад проговориш – одјекују звона
– Преливају боје сивим виделима
И дрхтаји гласа – трепети су крила
И његова лира – то је сунцу химна.

Ти не читаш распоред звездa
Јер умеш нова сазвежђа да ствараш
– Теби су звезде тачке смејалице
И мапа је света оквир твога лица
У коју уцртавам простор бескраја.

Где почињеш? Где се завршаваш?
Ти ништа у Ништа Ничим претвараш
Ти надама Надом просторe отвараш
Тајну над тајнама Тајном откључаваш
Благошћу благу Вест ми саопштаваш:

У почетку беше – Реч, реч која је – Љубав.

Марија Јефтимијевић Михајловић

Преузето са блога Марије Јефтимијевић Михајловић Santa Maria della Salute

Марија Јефтимијевић Михајловић, ЈЕДНОСТАВНОСТ

Постоје једноставности које су савршенства
– као круг, као кап, као суза, као песма…
као светлост, као рука, као нежност, као сета…
Постоји празнина Смислом испуњена
И недостајање пуно Присуства
Рука за нежност и рука за храброст
– обе су руке што грле бескрај
Постоји тишина за разговор душа
и Душа која говори тишином
Линија живота – и живот који постаје линија
Постоји дубина, светла дубина
пребивалиште огња, дом пламена
искре вечности – вечног тренутка

Постоји човек… у њему човек… у њему Човек
облик и одраз – слика свога Творца
једноставан као круг, као кап, као суза, као песма
благородан као светлост, као рука, као нежност, као сета
– гнездо на грани, птица у гнезду, у птици Небо

Постоји човек… у њему човек… у њему Човек
– у њему Душа савршена као Песма.

Марија Јефтимијевић Михајловић

Преузето са блога Марије Јефтимијевић Михајловић Santa Maria della Salute

Арсеније Савин, МИРИС МАГНОВЕЊА

О, како нежне латице руже,
Око прстију меканих круже,
Низ длан се слију и сузе пусте,
Ширећи листиће своје густе!

О, како ружом мирише рука,
Њен мирис слатки мени је лука,
Док бура мраком небо обвија
У Магновење душа се свија!
(1938)

Арсеније Савин

Иван Буњин, ЗАТРЕПТАЛЕ СУ НА НЕБУ ЗВЕЗДЕ…

Затрептале су на небу звезде 
И из сјаја, кроз алеје,
Свежи, лаки ветрови језде,
Пролећна свежина веје.

Жару вечерњем, ко на крилима, 
Журно летим, жудно иштем
Вечерњу, тиху љубав грудима 
Срећан у живот да  потонем.

Ја не верујем да ћу умрети, 
Заувек у земљи уснути —
Не — напојен срећом живота
До сунца ћу  предахнути!
(1900)

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

 

Ана Ахматова, МОЛИТВА

Дај ми горке године невоља,
Муке, и несаницу, и жар,
Отми ми дете и пријатеља,
И тајанствени песнички дар —
О, молим Ти се за литургије
После свих мучних догађаја,
Нек олуја над тамом Русије
Постане облак у слави сјаја.
(1915)

Ана Ахматова
Препевао: Александар Мирковић