јеромонах Роман, ВЕТЕРИНА

А ви док гутате новине
Седите да не би пали:
О обавезности вакцине
Забринута власт телали.1

У наше доба – храмови где год…2
Но, не живимо ко стари:
Лекари су лечили Адамов род,
А стоку ветеринари.

И тад су краве без питања
Ветеринару водили.
Не беше никаквог ритања,
Увек су стоку приводили.

А данас акција панична:
По сваку цену жели власт,
Да наша ветерина дична –
Над медицином има превласт.

И ко вахабите3 нас плаше,
Без маске, човек је – чума.4
Вакцинисани, што вас страше?
Безбедни сте – а ми без ума.

Под заштитом сте медицине
Што пуца по шавовима.
Живите с чудима вакцине,
Ми мремо на радост вама.

Умрећемо, неразумни, луди,
Ви – живите, срећни ко ларва…5
Но, умрећемо као људи –
А не тупа, бесправна марва.

17. јуна 2021.

јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

НАПОМЕНА:

  1. телалити, телалим несврш. 1. објављивати, оглашавати, разглашавати на јавном месту; извикавати на јавним лицитацијама.
  2. где год, ијек. гдје год, прил. свуда, где било.
  3. вахабити, присталице религиозног покрета у Арабији који су под вођством Мухамеда ибн Абд ел-Вахаба половином XVIII века тежили да врате ислам првобитној чистоти.
  4. чума ж тур. куга.
  5. ларва, фаза у развоју многих животиња, која се јавља након рођења или излегања а пре достизања одраслог облика; ови незрели облици се структурно разликују од одраслих.

Епископ Порфирије (Шутов), САЧУВАЈМО ЛИК БОЖИЈИ У СЕБИ

Чланови Цркве нису потчињени хијерархији никаквом обавезом, они имају пуну слободу не само научног истраживања, философског мишљења, уметничког стварања, него и пуну слободу критике према црквеној (и, наравно, државној) хијерархији, а да тиме никако не могу бити осумњичени како тобоже вређају државу, Цркву или Бога, јер се, прво, Црква не тиче државе, друго, Црква није хијерархија, а Бог није отеловљен у црквеној хијерархији, него само у заједници људи спојених божанском љубављу једних према другима.“
Жарко Видовић, РУСКИ СЛАВЈАНОФИЛИ – РЕЧ У ЊИХОВУ (о учењу Алексеја Хомјакова)

Епископ Порфирије(Шутов)1, САЧУВАЈМО ЛИК БОЖЈИ У НАМА

У име Оца, и Сина, и Светога Духа!


Данас, у овај Васкршњи дан, драга браћо и сестре, наша Соловецка заједница2, њени парохијани и верујући, налазе се у посебном душевном стању. Ствар је у томе што је прошле недеље, као и у другим регионима Русије, и у Архангелској области, главни епидемиолог издао уредбу о обавезној вакцинацији неких категорија грађана. У те категорије спадају наставници у школама, радници у области угоститељства, према томе – читав низ наших парохијана. И, наравно, та уредба ни на који начин не укида оне уставне и законске прописе, који се по свом правном статусу, појављују као несумњиво снажнији и тежи.

Међутим, у исто време, наша браћа и сестре у Христу осећају сада одређени административни и психолошки притисак, и у том стању се налазе и у храму. И ми, наравно, не можемо остати равнодушни. Апостол Павле је донео за хришћанске заједнице овакав закон: „Aко страда један уд, са њим страдају сви удови…“3 Зато смо ми са вама, са вама који преживљавате збиља праву душевну буру, збиља дубоки, скривени бол срца, у овим новим околностима.

До сада је свако, заиста сам одлучивао шта му је корисније. Многи су изабрали предложену од свих влада света, без изузетка медицинску процедуру. Други су сматрали да је за њих боље да се ње одрекну. Но, то је био стварно лични избор. Сада је неопходно да поново изврше избор (они на које се то односи). И поново провере разлоге на којима заснивају ову, за себе важну одлуку. А какви могу бити разлози за хришћанина, шта је заиста значајно и сушаствено за нас? Које су вредности на које се хришћанска савест може ослонити и без грешке донети одлуку, одлуку поводом које ће се у савести јавити Глас Божији који ће донети мир?

Здравље је реална и велика вредност. Наш живот је Дар Божји. Велика срећа је сретати дане у овом земљаском врту Божијем, бити виноградар у овом винограду Божијем, научити како да будемо корисни Богу својим радом и истовремено се припремити за тежак испит који нам предстоји када будемо прелазили у вечност. Међутим, још овде, на земљи, старајући се о свом спасењу, уподобљавајући се Богу, ми морамо врло јасно да дамо одговор, да наш живот и наше здравље – нису наша својина, већ да припадају Богу. Ми смо само одговорни за туђе добро, добро Божије, и ми се морамо према њему односити као према истинском дару. И Господ ће нас питати како смо чували тај дар, како смо њиме располагали у свом животу земаљском. Зато, наравно, ми морамо чувати своје здравље. Ми смо дужни да се старамо о њему, ми треба да избегавамо болести.

У том смислу, несумњиво, за многе је убедљива, предложена нам медицинска процедура, вакцинација, и они је бирају. Дај Боже да њихова вера у лековитост тих средстава буде оправдана. Други, имају савршено чврсте, легитимне основе, да сумњају у лековитост, зато што се заиста могу поставити питања о овим лековима. И незавршена испитивања лекова, и то што људи поново оболевају, прилично често, и тешко болују. И нус-појаве. Све то има своје место. На све то треба обратити пажњу. Зато многи, такође желећи добро свом здрављу, и такође одговорно се према здрављу односећи, сматрају, да је, у крајњој линији, боље уздржати се од узимања тих средстава.

Ми, овде у Соловки, добро знамо шта је ковид. Преболелео га је цео манастир, преболели су га наши парохијани. Имамо и губитке – два брата су умрла и двоје парохијана. Изјављујемо саучешће и молимо се за оне који су болесни. Сада је тешко болестан, многима од нас познат, наш брат из Валаамског манастира, архимадрит Методије, љубљени брат, говорећи његовим речима. Зато молим све вас да се помолите за његово здравље.

У исто време, налазимо се у храму Божијем не само да би размишљали и бринули се за своје здравље. Постоји нешто много важније за хришћанина. То је Сам Христос. Бити са Христом, бити у Христу – та вредност је много, неупоредиво, важнија од саме вредности живота.

И из тог угла, не медицинског, већ религиозног, (питамо се) на шта не може да не обрати пажњу, свако ко доноси одлуку у вези са овим питањем? Потпуно званична информација: вакцина је генетски инжењеринг, она је високотехнолошки производ. У њој се налазе ћелије, она садржи протеине информационе РНК – мРНК.4 Ови агенси се уграђују у људски геном, мењају га, модификују, редигују5. Хришћанин, који се одговорно односи према свом спасењу, мора застати већ код овог.

Шта је то генетско-модификовани производ сви ми добро знамо. Ако је то парадајз, на пример, онда он има само спољашњу сличност са плодом који се гаји у нашој леји. А шта је то генетско-модификован човек, или, ако желите, човек са генетски редигованим геномом?6 У којој је мери лик Божји остао у њему неповређен? И ко може гарантовати да ово уплитање није за собом повукло и неповратно оштећење лика Божијег у нама?

Такође је тачно и званично познато да у вакцини постоје наночестице метала, и да те честице поседују читав низ својстава парамагнетизма7, конкретно, постоји технологија да се преко њих делује на човеков нервни систем. То откриће је патентирано, то је савршено истинита информација. Кроз све ово оцртавају се контуре дигиталног управљања. И у вези са тим јавља се питање: заиста, да ли човек, који је под оваквим утицајем или који је осетио ове утицаје на себи – остаје аутономна и суверена личност? Или је центар управљања нашим понашање премештен негде изван нас?

Но, за наше спасење апсолутно је неопходно: остати човек по образу и подобију Божијем.

Ако се такве промене изврше у људској природи, да ли ће Христ, Који је дошао да спаси грешног човека, али човека који није изгубио лик Божји, да ли ће Он пронаћи тај лик у нама, ако смо били подвргнути интервенцији, ако се у најскровитије дубине људске природе умешао пали човек, по свом палом разуму? Да ли ће Он наћи у нама ту овцу, ради које је Он, Пастир, оставио 99 оваца у планини и дошао да нађе једну, заблуделу овцу, људски род, хоће ли је узети у Своје руке?

А шта ако од решења овог питања зависи наша вечна судбина: да ли ћемо бити Христови? Да ли ћемо вечно пребивати у светлости Пресвете Тројице, или ћемо делити адска насеља припремљена за ђавола и његове анђеле? „Боље је на себе примити ударац хиљаду муња, него видети како се кротко лице Господа окреће од нас и како светли лик, око Његово, неће да нас гледа.“ Тако је једном рекао Свети Јован Златоуст. Ето, у томе је наш страх. То је страх Божји, бојазан да не увредимо Оца Небесног, Бога који нас љуби. И овај страх изгони из хришћанског срца све остале страхове. Управо зато је хришћанска цивилизација поставила „црвене линије“ које се не смемо прелазити, уплитати се у скривене тајне овог света, у тајне Божије.

Дух овог хришћанског страхопоштовања8 према човековој личности, према лику Божјем који је у нама, прожима, дословно, све правне прописе. Права са великим почетним словом, а не оног безакоња које се елегантно облачи у данашње законске прописе. Може бити да некима ови разлози изгледају безначајно. Ако, на пример, човек верује да је настао од мајмуна, њему ће изгледати чак корисно да научи како да интервенише у дубини људске природе, да постане, тако да кажем, моћни фактор даље еволуције људског рода; а још више онима који ратују са Богом. Но, то је њихов избор. Може бити, да ће неко од вас, доносећи одлуку, сматрати да је ово неважно, али драга браћо и сестре, мој задатак и брига, сада, као главе Соловецке заједнице, јесте да ваш избор исходи из свестране информисаности о овом питању. А друго, да он буде заиста избор ваше слободне, у вама слободне савести.

Помолимо се сада преподобном Сергију, светим преподобним мучницима, великој кнегињи Јелисавети, инокињи Варвари, нашим Царским страстотерпцима, у чије сећање смо служили јуче и данас. Свим руским светитељима. Свим светима, овом величанственом духовном Небу. Овом несагледвом скупу блиставих светитеља, који пребивају сада пред Престолом Божјим, нашим Молитвеницима, нашим небеским заштитницима и заступницима. Да нас Господ њиховим молитвама ојача у духовној борби која се распламсава. Амин.

18.7.2021. Четврта недеља по Педесетници,
Обретење часних моштију преподобног Серија, игумана Радоњешког

Превео: Александар Мирковић

Извор текста: https://apologet.spb.ru/en/4456
Видео: https://ruskline.ru/video/2021/07/19/obrawenie_ep_porfiriya_k_soloveckoi_obwine_

НАПОМЕНЕ:

1. Више о епископу Порфирију на: http://solovki-monastyr.ru/abba-page/namestnik/

2. „Спасо-Преображенски Соловецки манастир представља једну од светиња Васељенског православља. Соловки су још од давнина називани царством монаха: од XV в. по Божијем промислу земља је та освећена духовним подвизима монаха, а у XX в. натопљена светом крвљу мученика и исповедника руских.” Више о Соловецком манастиру на адреси: https://srpska.pravoslavie.ru/94420.html

3. Прва посланица Коринћанима Апостола Павла „И ако страда један уд, са њим страдају сви удови, а ако ли се један уд прославља, са њим се радују сви удови.“ ( 12:26)

4. Рибонуклеинска киселина (РНК) (енгл. Ribonucleic acid – RNA) је биолошки важан тип молекула које имају значајну улогу у кодирању, декодирању, регулацији и експресији гена. РНК и ДНК представљају два типа нуклеинских киселина, које са протеинима спадају у есенцијалне макромолекуле свих живих бића. Као и ДНК, молекули РНК се састоје од дугих ковалентно везаних јединица – нуклеотида, с тим што су РНК молекули најчешће једноланчани. Сваки нуклеотид у РНК молекули се састоји од хетероцикличне базе, шећера рибозе и фосфатне групе. РНК молекули у ћелији настају транскрипцијом (преписивањем) ДНК помоћу ензима који се називају РНК полимеразе. Већина гена у ДНК молекулу одређује аминокиселинску секвенцу одређеног протеина. РНК молекули, који настају као копије тих гена, а у функцији су преноса генетичке информације са ДНК из нуклеуса (ћелијског једра) у протеински молекул који се синтетише у рибозомима, означавају се као иРНК (Информациона, курир, гласничка РНК). Међутим, финални продукти неких гена су различити РНК молекули који имају или функционалну (ензиматску) или структурну улогу у ћелији. Иако је улога многих од ових некодирајућих РНК молекула још непозната, позната је функција неких од њих (нпр. транспортна РНК – тРНКрибозомска РНК – рРНК и др). ВРСТЕ РНК По улози коју у ћелији имају и по свом просторном изгледу, РНК се дели на: информационутранспортну и рибозомску. Све три врсте настају преписивањем (транскрипција) одређених делова једног ланца ДНК, односно преписивањем гена, tако да РНК представљају копије појединих гена.

Информациона РНК (иРНК или мРНК) настаје преписивањем структурних гена који садрже упутство за синтезу протеина. Улога иРНК је да то упутство (информацију) за синтезу протеина пренесе до рибозома (место синтезе протеина). Синтеза иРНК почиње онда када је ћелији потребан неки протеин, а када се обезбеди довољна количина протеина иРНК бива разграђена.

Транспортна РНК (тРНК) настаје преписивањем мале групе специфичних гена. Транспортна РНК има двоструку улогу: преводи упутство за синтезу протеина са иРНК у редослед аминокиселина у протеину и преноси аминокиселине до рибозома.

Рибозомска РНК (рРНК) настаје преписивањем гена који се заједнички називају »организатори једарцета«. Њена улога је да заједно са одређеним протеинима награди рибозоме.

Ћелије једног организма се међусобно разликују по иРНК и тРНК које садрже док су рРНК и ДНК у свим ћелијама једног организма исте.

(Извор: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D0%BD%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%B8%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0, приступљено страници 21.7.2021. у 6.56 часова)

5. Редиговање (уређивање) генома је врста генетског инжењеринга у којој се може уградити, уклонити или преместити фрагменти ДНК у геному организма, користећи специфично дизајниране ендонуклеазе, или „молекуларне маказе“. Ове нуклеазе стварају дволанчане прекиде у ДНК на одређеном месту генома. Индуковани дволанчани прекиди се поправљају током процеса рекомбинације, што омогућава добијање усмерених мутација.


Уређивање генома проглашено је методом године у 2011. години.

(Извор:https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5_%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B0 страници приступљено 21.7.2021. у 19 часова).

6. ГЕН – Ген је физичка и функционална јединица наслеђивања, која преноси наследну поруку из генерације у генерацију, а чини га целовит део ДНК потребан за синтезу једног протеина или једног молекула РНК. Гени су нанизани дуж хромозома. Ген за одређено својство увек се налази на истом месту на хромозому које се назива генски локус. Гени су линеарно распоређени делови хромозомске ДНК (види слику). Њихова величина (број нуклеотида ДНК) и распоред на хромозомима су строго одређени. Грађа гена је грађа саме ДНК и огледа се у тачно одређеном редоследу нуклеотида (А, Т, Ц и Г). Промена тог редоследа, мањак или вишак нуклеотида резултира у промени функције гена и назива се генска мутација (тачкаста мутација). Појмове фенотип и генотип у науку је увео дански ботаничар Вилхелм Јохансен (1905), а из генотипа је изведен ген. ГЕНОМ – Геном је скуп гена које садржи једна хаплоидна ћелија. Гени се налазе на хромозомској ДНК и представљају линеарни распоред нуклеотида у тој ДНК. Величина генома изражава се као Ц-вредност (односно C-вредност, где је C узето од међународне ознаке за цитозин) која представља број базних парова у хаплоидној гарнитури хромозома. Вршена су упоређивања величине генома са сложеношћу биолошке врсте и утврђена је корелација између величине генома вирусабактерија и еукариота и њихове сложености: вируси су најпростији и имају најмањи геном,бактерије, као сложеније од вируса имају већи геном од њих али ипак мањи од еукариота. Утврђено је и да величина генома (количина ДНК) далеко превазилази збир гена који шифрују (кодирају) све ћелијске протеине.

Парадокс Ц-вредности указује на чињеницу да повећање количине ДНК не значи истовремено и повећање броја гена.

(Извор: 1. https://sr.wikipedia.org/srec/%D0%93%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BC и 2. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%93%D0%B5%D0%BD страници приступљено 21.7.2021. године у 7.14 часова)

7. Парамагнетизам је облик магнетизма који се јавља само у присуству спољашњег магнетног поља. Парамагнетични материјали су привучени дејством магнетног поља, али за разлику од феромагнетичних, магнетне особине показују искључиво у присуству спољашњег магнетног поља.

Парамагнетичне супстанце је детаљно изучавао и дао им име британски научник Мајкл Фарадеј 1845. године. Парамагнетици поприлично слабо интерагују са магнетима, око сто хиљада пута слабије од феромагнетика, тако да се те интеракције могу детектовати само помоћу веома осетљивих инструмената или коришћењем доста јаких магнета. Јак парамагнетизам се јавља у једињењима која садрже гвожђепаладијумплатину и ретке метале.

(Извор: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Paramagnetizam страници приступљено 21.7.2021. у 7.24 часова)

8. Унутрашњи дрхтај који настаје у додиру са Светињом (прим.прев.)

Олга Четверикова, АКО ХОЋЕШ ДА ПОБЕДИШ НЕПРИЈАТЕЉА – ВАСПИТАЈ ЊЕГОВУ ДЕЦУ

Који су циљеви и задаци промена које се врше у нашем образовању и науци? Да ли су оне захтев времена? Не, ствар је много озбиљнија. Пошто се промене одигравају у свим сферама – економској, политичкој, социјалној, научној… силницима овог света неопходна је и промена у целокупном систему вредности. И зато сфера образовања постаје кључна, јер од тога како ће бити васпитана наша деца, зависи и будућност Русије. Као што каже једна изрека: „Ако хоћеш да победиш непријатеља – васпитај његову децу.“ Подривајући образовање, непријатељ подрива наш научни потенцијал и поглед на свет својствен руској цивилизацији.

Свест наше деце није лако престројити – зато започињу дубинске процесе уз коришћење биолошких, информационих и нанотехнологија… То јест, ако су раније технологије мењале услове рада и услове нашег живота набоље, данашње су усмерене ка измени самог човека. Због тога старо поимање човека и света, чији се корени налазе у хуманизму хришћанске етике, постаје господарима света непотребно, чак и штетно, јер духован човек, интелектуално развијен и моралан не може бити објект на коме ће се применити нове технологије.

Са тачке гледишта нових технологија, човек је несавршен и телом (смртан, подложан болестима), и свешћу (не може да обухвати необухватно). Значи, уз помоћ генетске преправке и импланата човек треба да се стопи са тим технологијама, да са њима чини јединствену целину. Тај основни правац развоја у науци и техници, који се учврстио деведесетих година ХХ века када је трансхуманистички покрет створен у САД, касније је захватио свет.

Који су основни смерови у којима се данас трансхуманизам реализује?

Сви врсте хемијски препарата за измену човековог стања и генетске мутације. Под хуманим изговором лечења страшних болести, ствара се нови облик гентски модификованог човека. Следећа етапа је стварање људи-киборга: у људе ће имплантирати чипове, плоче… импланте који ће омогућити да се замени орган или ће контролисати његов рад.

Затим – стварање човекоподобних робота, аватара. И на крају, стварање бесмртног натчовека или вештачког суперинтелекта. Претпоставља се да се људски разум може преселити, не у други биолошки објекат, већ у компјутер. То дигитално супербиће, супермозак биће створено 2045. године и почеће да се бави целокупним научним развојем. Хоће ли се испоставити да је човек сувишан?

Све наведено могло би изгледати као бајка да на томе не ради читава мрежа института, пре свега, Институт за сингуларност у САД. Друштво будућности – информационо је друштво потпуне информативне контроле, у коме ће сваки човек бити повезан преко Интернета на светску мрежу. Они, који не буду хтели да користе Интернет, пашће под сумњу, пошто ће представљати опасност за власт богатих немогућношћу да буду контролисани.

Интересантно је да се Институт за сингуларност налази баш тамо где и институти НАСА, седиште Google (они су и финансирали стварање Института за сингуларност), ту где је и – Силиконска долина и Холивуд који својим филмовима открива тајне нових технологија, фактички нам показујући будућност човечанства. Ту – у Калифорнији – налази се и седиште окултног покрета „Њу ејџ“ – религије „новог века“ – и секта сатаниста. Дивно суседство!

Стварање новог човека захтева озбиљне промене у систему образовања. Тако, наши геополитички противници прелазе на нове методе вођења рата – бихејвиорални рат… „Поведенческая война“ (бихејвиорални рат) означава промену или рушења система основних вредности, стереотипа понашања, норми живота. А где се формирају те вредности? У религији и у систему образовања. Зато је њима православље непријатељ број један, а добро традиционално образовање – непријатељ број два и по њима ударају.

Запад је поделио огроман новац да би заменио наше уџбеника историје и поставио другачије акценте у тумачењима историјских догађаја, а онда те уџбенике одштампао у великим тиражима. Затим је смањен број часова руског језика, промењен списак књижевних дела обавезних за изучавање.

На крају, дошло је до рушења јединственог образовног простора, многи предмети су били укинути или постали факултативни. А совјетско образовање је свакоме давало образовни минимум. И после тога свако је могао да добије неопходно професионално знање у техничким школама, институтима, универзитетима. То јест наше образовање је било елитно за све!

Данас, уместо таквог елитног образовања, донесени су обавезни федерални образовни стандарди, уместо „знања“ усталио се појам „компетенција“, који се може испунити чиме год желите. Појавили су се плаћене образовне услуге. А ако су то услуге, онда их можете предати у руке приватницима.

Тако је отпочела приватизација образовања. Захваљујући томе, у средњој школи је већ ликвидиран неопходни образовни минимум. Сада је тај процес већ захватио и више образовање. Елитно образовање је постало доступно само изабранима.

Зашто је то учињено и ко је то учинио?

Ствар је у томе да се у САД, које су центар свих реформи, универзитети највећим делом баве разрадом технологија по наруџбини приватних корпорација. На бази таквих универзитета увек се и развијала фундаментална наука у САД, за разлику од наше науке, која се развијала у систему Академије наука. Наше високошколске установе биле су образовне и припремале су стручњаке највише класе, који су умели самостално да мисле и решавају сложене задатке. Но, Америци су потребни радници уског профила којима се може управљати.

Какава је веза између САД и наших вискошколских установа?

Свако, ко се уграђује глобалне општеобразовне стандарде, ради у интересу САД. Наше највише школе су почели да престројавају у складу са тим нормама, када се, 19. септембра 2003. Русија придружила Болоњској конвенцији у Берлину, за време самита европских министара образовања.

Циљ Болоњског система је стварање општеевропског образовног простора уз прелазак на западне стандарде обуке. Но, ваљда је јасно да је национални суверенитет незамислив без очувања духовног суверенитета, који је, наравно, немогућ без сувереног система образовања.

У Русији се образовање увек посматрало као усвајање система знања, плус духовно-морално васпитање и национална идеологија. Данашњи образовни стандарди, а такође и програми и методи обуке диктирају се из иностранства.

Раније је држава наручивала стручњаке, но сада је државни економски сектора готово нестао, наручилац је постао крупни бизнис и он одређује који су му стручњаци потребни. А личност му није потребна, већ човек-функција, који поседује компетенције корисне на тржишту.

Затим је био прихваћен програм „5-120“ у складу са којим су пет наших универзитета морали да уђу међу сто најбољих универзитета света. Програмом „5-120“ управља Савет конкурентску способност; у њега улазе представници Русије и странци, конкретно, Ед Кроули – професор Масачусетског технолошког института, запослен у НАСА, а НАСА је повезана са Пентагоном.

Овај Савет за конкурентску способност дефинише стандарде по којима треба да се развијају руски универзитети. У програм су ушли наши најбољи технички универзитети, који се, благодарећи новом систему, повлаче из сфере интереса руске економије и припремају стручњаке који затим одлазе да раде на Западу.

То јест, Русија се користи као полигон за припрему кадрова за Запад. Узгред, председник нашег универзитета Сколовко, који разрађује нове технологије, постаће Американац Е. Кроули…

Дакле, разрушивши средњу школу, наши противници су ускладили са својим интересима наше највише образовање. И у РАН-у, по њиховој замисли, треба да остану само они центри који су у складу са потребама и интересима западног друштва.

А 2013. године нанесен је ударац предшколском образовању. У федералним општеобразовним стандардима предшколског образовања постоји правило у коме се каже да дете може самостално да одреди садржај свог образовања. А предшколским образовањем су обухваћена деца до седме године.

Шта дете може да бира?

Осим тога, слама се традиционална породична хијерархија: отац, мајка, дете. Сада се родитељи и дете посматрају као партнери. Дете може тужити родитеље ако они „нарушавају његова права“. Дечји вртићи прелазе на нову методику васпитања која искључује морал. Неприметно за три-четири године боравака у дечјем вртићу дете добија веома чудан комплет вредности. Све у складу с смерницама бихејвиоралног рата који води Запад против нас. И у школу наша деца већ крећу са одговарајућом представом о свету.

У будућности образовање ће бити кастинско – за богате, и за сиромашне људе, који ће бити обучавани као „људи-прекидачи“ (укључи-искључи). Контакт са предавачем биће доступан богатим, остали ће прећи на онлајн обуку, тј на дистанционо образовање. Човеков мозак ће бити прикључен на компјутер, тако да се може управљати, чак и са људским емоцијама, а не само преносити знање.

Да би се зауставио овај разорни процес, нужне су ванредне мере. Неопходно је потпуно променити државну политику тако, да држава иступи као наручилац система образовања. Неопходно је укључити ширу јавност и формирати покрет усмерен за очување нашег образовања. Као што кажу, ко је упозорен, наоружан је.

15.09.2016

Олга Четверикова
Превео: Александар Мирковић

Извор: http://www.ruskalendar.ru/news/detail.php?ID=18662&fbclid=IwAR0INAuoBUHnWw0aC4bnl4SNi101qtlbxQLVE1PyMao5ROYgivG-WvwvvJc

Арсеније Савин, У ДУШИ

Сребрне тополе
Мирис кише
И борове смоле
Додири крила
И топли Дах
И Плава Вила
На мене сипа
Златни Прах…

Отварам очи
Са Сјајем Раја —
И знам да нема Краја!…

1941.

Арсеније Савин

Валентин Катасонов, ВИДИМ ДА СЕ ПРИПРЕМА ГЕНОЦИД

*** Да је човек настао од мајмуна не верујем, а да га могу претворити у мајмуна – очигледно је. Ове основне ствари треба објаснити људима. Од тога и може да почне наш препород.

*** Специјална операција COVID-19 имала је неколико циљева. Као прво, то је врста димне завесе која прикрива долазећу светску кризу. Друго, то је нека врста тренинга, обуке како у кратком року натерати становништво у самоизолацију (тако они то зову), а заправо је реч о добровољно-принудном утамничењу. Половина човечанства се нашла у кућном затвору који је трајао различито, но овај пилот-пројекат је, са тачке гледишта његових организатора – функционисао, успео. Тако да нису искључене и друге провокације, може бити да ће почети нови талас пандемије или терористички акти типа „11. септембар 2001.“

*** „Са моје тачке гледишта, пандемија је врста димне завесе, која треба да сакрије покушај финансијске олигархије да спроведе наредну рунду прерасподеле својине“ – рекао је недавно Сергеј Глазјев… Ја бих проширио оцену: није реч само о прерасподели својине, већ је то још један корак ка преузимању светске власти. Власт је изнад својине. Фактички, својина је средство уз чију помоћ се достиже виша, са тачке гледишта владара из сенке – власт…

*** Обратите пажњу: 99 процената држава на планети је прилично оперативно одреаговало на команде које су дошле од закулисних владара, преко Светске здравствене организације. Значи, у врху власти налазе се њихови послушници. По мом мишљењу, то је очигледно. Затим је, тим послушним председницима, премијерима, канцеларима, дата команда: хитно довршити изградњу појединачних ћелија светског концлогора. А онда ће, у погодном тренутку, од тих ћелија бити направљен један концлогор.

*** У текућој деценији дошло је до важне метаморфозе – завршило се формирање новог поколења политичких лидера. То су сада дресирани „хрчци“, који су 2020. године гарантовано могли да изврше наредбу „господара новца“. Пре 10 година таква команда би била половично остварена, а сада се остварује 99 посто. Тако је јер су политика и економије нераздвојно повезане.

*** Говоре о „златној милијарди“ а заправо „златан“ је само милион, а 999 милиона су „прљави“, они који раде и опслужују „златни милион“.

Други задатак је деиндустријализација, рушење реалног економског сектора. Са тачке гледишта закулисних владара данашња индустрија исцрпљује Земљу, загађује околину, а све то припада њима – „изабраном народу“. Херберт Џорџ Велс је сматрао да су то Англосаксонци, но постоје и друге верзије ко је „изабрани народ“.

Даље, следе циљеви као што су поткопавање и рушење националног суверенитета. Зар то није очигледно током 30 година постојања РФ? Ми добро видимо како се урушава национални суверенитет Русије…

ДИМНА ЗАВЕСА КОЈА ПРИКРИВА НАДОЛАЗЕЋУ КРИЗУ

ПИТАЊЕ: Валентине Јурјевичу, срели смо се крајем 2019. године и тада сте у рекли да је криза неизбежна, но нисте наводили рокове. Да ли сте изненађени што се све десило овако брзо?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Тада, када смо разговарали, знаци економске кризе били су већ видљиви у многим земљама. Упознао сам се са економском статистиком Јапана, Италије за четврти квартал 2019. године, која је сигнализирала да у наведеним земљама већ почиње економски пад. Зато не искључујем: да би некако прикрили надолазећа економску кризу извели су специјална операцију под називом COVID-19. Све су приписали вирусу, иако су, заправо, узроци дубоки, фундаментални, и постоје током последња три века (имам у виду време постојања капитализма). Као и увек, они („господари новца“) избегли су одговор на главно питање: „Који су основни узроци кризе?“ и све приписали корона вирусу.

Недавно сам поново прегледао неке материјале водећих консалтинг компанија, конкретно McKinsey. За годину 2019. погледао сам октобарски извештај, у коме је дата прогноза да ће у свету, у скорије време, нестати трећина до половине свих банака. Ескперти McKinseyа одлично схватају прави узрок кризе, тако да, било-не било корона вируса, до кризе би дошло. Још увек, наравно, таквог масовног помора банака нема, али, по мојим подацима, он заиста може ускоро почети. То је посебна тема за разговор.

ПИТАЊЕ: Значи, корона вирус није окидач кризе?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Он је донео кризи дубину. Но, безусловно, ради се о следећем: специјална операција COVID-19 имала је неколико циљева. Као прво, то је врста димне завесе која прикрива долазећу светску кризу. Друго, то је нека врста тренинга, обуке како у кратком року натерати становништво у самоизолацију (тако они то зову), а заправо је реч о добровољно-принудном утамничењу. Половина човечанства се нашла у кућном затвору који је трајао различито, но овај пилот пројекат је, са тачке гледишта његових организатора – функционисао, успео. Тако да нису искључене и друге провокације, може бити да ће почети нови талас пандемије или терористички акти типа „11. септембар 2001.“ Узгред говорећи, управо је тог дана почела изградња новог светског поретка, или „врлог новог света“ да се изразим Хакслијевим речима.

ПИТАЊЕ: Ко су организатори ове специјалне операције?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Ја их зовем „господарима новца“ – то су крупни акционари система Федералних резерви. Узгред, приметио сам да многи аутори користе реч „они“ – то је нека загонетна, тајанствена група људи. На пример, Џон Колман и његова књига „Комитет 300“ и јесте ти „они“, или „господари новца“. То су владари из сенке који постоје много векова. Једноставно у ХХ веку почели су да делују безочније и отвореније. Тек што сам предао издавачу књигу о антиутопији. У књизи постоји, конкретно, део који се односи на Херберта Џорџа Велса, аутора низа научнофантастичних романа, антиутопија. Ипак је његова „Временска машина“ – најстрашнија антиутопија. Поред тога, писао је и програмске радове; један од њих је Legal Conspiracy. У њему, отворено и дрско, Херберт Велс објављује планове светских владара у сенци. Велс је и сам припадао англосасконској елити, био је у саставу „Комитета 300“. Дакле, читајте Велса – он је идеолог владара из сенке, а не некакав писац научне фантастике.

СВАКА КРИЗА ЈЕ „ГОСПОДАРИМА НОВЦА“ — ПРАЗНИК

ПИТАЊЕ: „Са моје тачке гледишта, пандемија је врста димне завесе, која треба да сакрије покушај финансијске олигархије да спроведе наредну рунду прерасподеле својине“ – рекао је недавно Сергеј Глазјев. Да ли слажете са њим?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Ја бих проширио оцену: није реч само о прерасподели својине, већ је то још један корак ка преузимању светске власти. Власт је изнад својине. Фактички, својина је средство уз чију помоћ се достиже виша, са тачке гледишта владара из сенке, власт. На ову тему написано је хиљаде књига, о томе је писано и Светом Писму. Да ли се сећате како је ђаво искушавао Христа у пустињи? Исус је 40 дана постио, ходао по пустињи, а онда се појавио ђаво. „Претвори камен у хлеб“, рекао је ђаво. То је кушање богатством. Но, Христос је рекао да „не живи човек само о хлебу“. Следеће је било искушавање славом ђаво подигао Христа изнад Јерусалимског храма и рекао: „Скочи, тебе ће анђели прихватити и сви ће тада схватити да си натчовек.“ Христос је и ово одбио. А трећи пут је ђаво подигао Исуса на највишу планину и са ње му показао цео свет. „Сви ови градови, све припада мени – рекао је ђаво, поклони ми се и све ће бити твоје.“ То је искушавање влашћу. Вечна тема. Зато је, наравно, важна власт а не својина.

ПИТАЊЕ: А сада немају довољно власти?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Они још увек немају пуну власт, зато је то њихов највиши циљ. Више од 50 година пратим извештаје Римског клуба. Године 1968. створена је ова организација закулисних владара. Узгред, Колман сматра да је Римски клуб најважнија организација у легалним структурама, која ради по командама и у интересу „Комитета 300“. У њиховим извештајима, у научној форми, образлажу се задаци који воде до коначног циља. Први задатак је контрола над демографским процесима, али не само контрола, већ и смањење броја становника.

ПИТАЊЕ: Читала сам у Вашим радовима да они хоће да смање број становника Земље на једну милијарду?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Да, потпуно тачно. Говоре о „златној милијарди“ а заправо „златан“ је само милион, а 999 милиона су „прљави“, они који раде и опслужују „златни милион“.

Други задатак је деиндустријализација, рушење реалног економског сектора. Са тачке гледишта закулисних владара данашња индустрија исцрпљује Земљу, загађује околину, а све то припада њима – „изабраном народу“. Херберт Џорџ Велс је сматрао да су то Англосаксонци, но постоје и друге верзије ко је „изабрани народ“.

Даље, следе циљеви као што су поткопавање и рушење националног суверенитета. Зар то није очигледно током 30 година постојања РФ? Ми добро видимо како се урушава национални суверенитет Русије. Ако говоримо о финансијској сфери, то је укидање свих ограничења на кретање међународног капитала, то јест, фактички: уколико отворимо прозоре и врата свог дома, нећемо моћи да очувамо температуру у њему. То је образац процеса урушавања националног суверенитета. Још један задатак – дигитализација, изградња дигиталног концлогора. То смо могли добро да осетимо сада, током пандемије COVID-19.

На крају, последњи задатак, који је и коначан циљ – светска влада и установљавање оног светског поретка о коме је писао Херберт Велс у својој књизи Legal Conspiracy још 1928. године. Понекад се наведе Протоколи сионских мудраца, али, молим вас, узмите Велсову књигу, истина, на руски није преведена, но, мислим да ће се ускоро појавити и на руском. Сада је у оптицају термин „нови светски поредак“. А одакле је узет? У сваком случају, у Велсово доба већ се користио. Треба копати дубље, одатле све иде.

ПИТАЊЕ: Како данашња криза помаже у постизању циљева које сте навели?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Раније сам већ говорио да је за „господаре новца“ свака криза – празник. За њих је то начин да изврше прерасподелу својине у своју корист. Схватите, тај модел, који постоји већ 300 година – модел је лихварског финансијског капитализма. То је економија у којој се новац ствара тако што банке дају кредите. Ви знате, да је код нас у Русији, да, и у целом свету, са ретким изузецима, банкарски систем организован у два нивоа: централна банка, која емитује новац и комерцијалне банке, које стварају неколико пута већу новчану масу у облику депозитног или безготовинског новца. У свету је пропорција отприлике оваква: готовог новца је 10 процената, а 90 процената су безготовинска средства која стварају комерцијалне банке. На жалост, ту просту истину не разумеју чак ни неки економисти. То јест, на једну рубљу стављену као депозит, комерцијалне банке могу створити неколико нових рубљи, условно говорећи до 10. А у неким земљама чак нема никаквих ограничење, они могу „штампати“ та безготовинска средства неограничено, уколико за њима постоји потреба. Овај модел се ближи свом крају.

Појаснићу на примеру. Новчана маса је одређена обимом датих кредита. Претпоставимо да су од стране Х банке издати кредити у износу од једног милиона јединица. Дакле, потребна је још и камата, условно говорећи 10 процената. Према томе укупна обавеза је један милион и сто хиљада новчаних јединица, а новца у оптицају има само један милион, то јест, недовољно да се врати цео дуг. Резултат је као дечја игри у којој детету недостаје једна столица – то је слика банкротства.

Да би некако одржале економију (јер, не праве се кризе сваке године) банке говоре: „Ми ћемо рефинансирати ваш дуг и даћемо вам нови кредит“. На рачун нових кредита ви ћете покрити своје обавезе по раније издатим кредитима. И на тај начин се изграђује дужничка пирамида. Клијенти банака се навикавају да ће им се рефинансирати дугови и дати нови кредити. И, ето, човек долази десети пут у банку, а они више не дају. Досећате ли се зашто? Све је врло просто: већ су исцрпели све могућности обезбеђења кредита.

Да ли се сећате, у „Венецијанском трговцу“ Шекспир има лихвара Шејлока који каже: „Мене не занима камата, важан ми је залог.“ На тај начин банке прерасподељују, у корист „господара новца“, активу, имовину, богатство. После сваке кризе долази до све веће концентрације богатства у рукама неколико људи. У старим уџбеницима политичке економије овај процес се зове централизација и концентрација капитала. Заправо, пре или касније, целокупно богатство ће се наћи у рукама „господара новца“, ако се наравно, овај процес не заустави. И више од тога, целокупно светско богатство на крају ће припасти „господарима новца“ и још ће им људи бити дужни.

ПИТАЊЕ: Но, да ли можемо некако зауставити овај процес?

В.Ј. КАТАСОНОВ:То је врло озбиљно питање. Пре тога морамо схватити са чим имамо посла. Нисам уверен да међу вашим читаоцима један од десет, или чак један од сто схвата како је устројен овај механизам. И више, мислим, да немали број ваших читалаца прилично лакомислено користи услуге комерцијалних банака а то није без опасности.

ПИТАЊЕ: А да ли Ви успевате да не користите банкарске услуге?

В.Ј. КАТАСОНОВ:У потпуности, наравно, данас банке не можемо заобићи. Колико могу, минимизујем своје односе са банкама. И још, не користим њихове кредите. Понављам, банкарски свет представља двоспратну конструкцију: на врху се налази централна банка, а испод су комерцијалне банке. Централна банка емитује готов новац. Новчанице у вашем новчанику су – продукција централне банке, а безготовински новац, који вам је на рачуну негде у банци, производ је „штампарске машине“ комерцијалне банке,а то су, како кажу у Одеси, „небо и земља“. Ако људи не почну да увиђају разлику можемо ли очекивати да процес буде заустављен?

Зато је боље зауставити процес, не негде на нивоу Госдуме, где (извините због грубих речи) маторе прдоње разматрају некакве законе, већ на нивоу универзитета, где су људи још увек у стању да упијају знања и где се процес формирања човека још није завршио. Још боље је то урадити у школи или дечјем вртићу, а најбоље у породици: објаснити детету да су два пута два четири, а не пет или три.

БЕЛОРУСИЈА ЈЕ ОДБИЛА ДА ИЗВРШИ НАРЕДБЕ „ГОСПОДАРА НОВЦА“

ПИТАЊЕ: Значи, Ви сматрате да процес глобализације није заустављен? Постоје експерти који тврде, да САД које су ратовале за њу, сада желе да је ликвидирају, зато ће кренути тренд регионализације?

В.Ј. КАТАСОНОВ: То је привремено, то је тактички потез. Обратите пажњу: 99 процената држава на планети је прилично оперативно одреаговало на команде које су дошле од закулисних владара, преко Светске здравствене организације. Значи, у врху власти налазе њихови послушници. По мом мишљењу, то је очигледно. Затим је, тим послушним председницима, премијерима, канцеларима, дата команда: хитно довршити изградњу појединачних ћелија светског концлогора. А онда ће, у погодном тренутку, од тих ћелија бити направљен један концлогор.

ПИТАЊЕ: То јест, ви сматрате, да је наш председник, који жели да се на светској арени покаже као самосталан играч, заправо послушник?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Уопште, председнике, премијере и канцеларе посматрам као глумце – неки су више, неки мање професионални. Не судим по речима и гестовима, већ по реалним решењима и делима. Не желим да оцењујем председника у овом случају, желео бих да се надам да ће неки позитивни процеси почети да се одвијају.

ПИТАЊЕ: Значи, ми смо такође послушна земља, а Белорусија није?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Прошли пут сам рекао да Русија има статус колоније. Ништа се није променило. Или мислите да смо поправком Устава одмах престали да будемо колонија и постали суверена држава? Шта Вам је! Не будите толико наивни!

ПИТАЊЕ:Али Белорусија и Шведска нису уводили тако оштре мере карантина. Испада да су они спремни да одбију послушност закулисним владарима?

В.Ј. КАТАСОНОВ:Заправо постоји већи број субјеката међународног права, који нису одмах реаговали на указ Светске здравствене организације. На пример, Луксембург, Лихенштајн, Монако – то су посебне зоне за изабране људе, који могу да живе по посебним законима и правилима. Шведска, очигледно, сматра да је у неком смислу офшор територија и зато неће да слуша глупа наређења из СЗО. А Белорусија је заиста испољила чврстоћу и доследности и одбила да извршава команде „господара новца“.

„ГОСПОДАРИ НОВЦА“ ОДРЕЂУЈУ КОЛИКО ЋЕ ДУГО ЕКОНОМИЈА БИТИ У ДЕПРЕСИЈИ

ПИТАЊЕ: Да се вратимо кризи, у чему се она принципијелно разликује од оних које смо већ гледали?

В.Ј. КАТАСОНОВ:Она се разликује само по томе што је сада, управљање кризним процесима, прешло на глобални ниво: управо „господари новца“ одређују колико се може држати економија у депресији или стагнацији. Раније су све такве кризе имале неку компонентну стихијности, и у уџбеницима је описано како оне почињу, трају и завршавају се. То је теорија економског циклуса. Све почиње падом, потом, стагнација или депресија, затим оживљавање и успон – четири фазе. Сада се тај циклус може произвољно мењати своје пропорције, неке фазе могу нестати, зато што се данас управљање кризама врши „ручно“. „Господари новца“ сами доносе одлуке. Мислим да ће они до краја „цедити“ светску економију. Потребна им је непрекидна и дубока глобална криза, да не троше снагу на три обичне цикличне стихијске кризе, већ да током те непрекидне суперкризе, присвоје оно што још нису успели.

ПИТАЊЕ: Ви називате COVID-19 специјалном операцијом. Није случајност, када је, како тврде научници, корона вирус прешао са животиње на човека?

В.Ј. КАТАСОНОВ:Таквих вируса у свету има десетине и стотине. Ако усмеримо на неки вирус микроскоп и телескоп човеку се може учинити да то није вирус, већ нека страшна звер. Неки научници сматрају да у човековом организму корона вирус постоји од рођења. Зато, ако погледамо статистику смртности од различитих узрока, корона вирус се налази негде на петом-десетом месту. Постоје много опасније болести које доводе до велике смртности. А најзанимљивије је што је, као резултат карантина, смртност од примарних болести нагло порасла; јер, људи су се налазили у стању стреса, у условима изолације, без свежег ваздуха и сунца, медицинска помоћ им је пружана секундарно, пошто је све било бачено у борбу са корона вирусом. Већ сам видео неке претходне оцене: смртност од осталих болести порасла је суштински, тај пораст је неколико пута изнад смртности од корона вируса. Више од тога, амерички и италијански медицинари, вирусолози, лекари, спроводе ревизију закључака које су изнели о смртним случајевима. Испоставља се да у 80-90 процената смртних случајева узрок није корона вирус, већ неке хроничне болести. Овде лаж и обмана „боду очи“. Поново „господари новца“, користећи свој универзални инструмент – новац, добијају жељени резултат. Узмимо америчко здравство, пошто је у САД слика јаснија: тамо су исплате осигуравајућих компанија везане за COVID-19 неколико пута веће од исплата за лечење пацијената који имају друге болести. То јест, појавио се директан новчани мотив да се вечно пише о COVID-19 . Слава Богу, постоје и савесни лекари који одбијају да учествују у овом, у суштини, облику корупције.

ПИТАЊЕ:Ви кажете да је у интересу „господара новца“ да криза буде непрекидна. Колико ће она трајати? Како ја схватам на неку наглу промену не треба рачунати?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Тешко могу рећи. Ако посматрамо кризу 2008-2009 године, видимо да је акутна фаза трајала приближно годину дана. Ако рачунамо од почетка фебруара, онда,према сценарију претходне кризе, негде у фебруару 2021. све би требало да се заврши и економија би прешла у фазу депресије или оживљавања. Узгред, после кризе 2008-2009 економија није прешла у фазу опоравка већ се заглавила у фази депресије, која се протегла на целу деценију. То је, наравно, веома узнемиравајуће.

Направићу паралелу са кризом из тридесетих година двадесетог века, када се акутна фаза продужила три године – од октобра 1929. до јесени 1933. године. Даље се наставила депресија која је трајала пет-шест година, економија никако није могла да се испетља, није могла да оживи. Зато је један од узрока Другог светског рата превладавање кризе војном методом. Уосталом и у текућој деценији, 2015-2017 закулисни владари су разрађивали сценарије излаза из кризе преко светског рата. Но, тада су ту варијанту одбацили јер би „ефекат бумеранга“ могао бити врло озбиљан.

ПИТАЊЕ: Но, ако је у интересу закулисних владара криза, зашто тражити излаз из ње, посебно војним путем?

В.Ј. КАТАСОНОВ: У текућој деценији дошло је до важне метаморфозе – завршило се формирање новог поколења политичких лидера. То су сада дресирани „хрчци“, који су 2020. године гарантовано могли да изврше наредбу „господара новца“. Пре 10 година таква команда би била половично остварена, а сада се остварује 99 посто. Тако је јер су политика и економије нераздвојно повезане.

ЦЕНТРАЛНА БАНКА РУСИЈЕ ПОНАВЉА ПОСТУПКЕ ФЕДЕРАЛНИХ РЕЗЕРВИ И ВОДЕЋИХ БАНАКА ЗАПАДА

ПИТАЊЕ:Ви сте писали како се сада све земље такмиче у томе ко ће више новца „упумпати“ у економију. Да ли је то правилна стратегија за превладавање кризе по Вашем мишљењу? И како на том плану изгледамо ми?

В.Ј. КАТАСОНОВ:То је акт очајања, рефлексија кризе. Јасно је да ће успети да ублаже оштрину кризе. Наравно, када говоре о „инфузији новца“, имају у виду САД, ЕУ, Јапан. Но, спасавајући економију у овом делу света, они руше кључне елементе конструкције која се стварала вековима (имам у виду банкарско-финансијски систем), но, може ли неко зауставити Федералне резерве? Неки сматрају да треба снизити инвестициони рејтинг америчког дуга, њихове обвезнице по дугу већ не одговарају стандардима итд. То јест, све то припада оним прогнозама и сценаријима које су објавили политиколози, футуролзи, чак и пророци. Данас у Америци помињу Едгарда Кејсија, који је још 19301940тих година у сомнабулном стању диктирао некаква пророчанства, а око њега су дежурали стенографи који су све записивали. Сада, у свакој прилици и за сваку ситницу, ваде његове записе из архиве. У Америци је веома популарно његово пророчанство да је четрдесет четврти председник САД – последњи амерички председник. Прво су тумачили другачије и четрдесети четврти је био Обама. Но, онда је дошао Трамп и поново су пребројали, јер је крајем XIX века један председник – Стивен Кливленд – био погрешно бројан (он је два пута био у Белој кући, но са размаком од једног мандата, тако да је бројан два пута а треба једанпут), зато се поставља питање да ли је Трамп заиста четрдесет четврти. У Колмановој књизи један од чланова „Комитета 300“ такође говори да ће 44. председник бити и последњи. Данас често имамо посла са самоостварујућом прогнозом, „ефектом Пигмалиона“.1 Најједноставнији пример: Иљф и Петров описују становнике „Воронья слободка“2 који су предосећали да ће се нешто десити, па су се сви осигурали на озбиљне суме и после тога седели, брижно ишчекујући када ће она да се запали. И запалила се. То је литерарни пример самоостварујуће прогнозе.

ПИТАЊЕ: Ви често и веома оштро критикујете економску власт Русије. Шта мислите да ли су се током пандемије могли понашати другачије и доносити ефективније одлуке?

В.Ј. КАТАСОНОВ: А да ли бисте се ви у другачијој ситуацији понашали другачије него што сте навикли (да се понашате)? Претпоставимо беснели, непристојно се изражавали? Ипак, ви сте формиран човек са одређеним вредностима и појмовима о добру и злу. Можете ли се, дакле, понашати кардинално другачије него што се иначе понашате. Зато је ваше питање чудно. И шта ће их натерати да промене своје понашање када су на тим државним позицијама? Они су чланови колонијалне администрације и педантно настављају да извршавају наредбе које долазе од закулисних владара. Зар ће се моментално преобразити из Савла у Павла? Ја такву могућност не видим. Може се појединац преобразити из Савла у Павла, но сви, истовремено… То је као када би сви фарисеји, о којима се говори у Јеванђељу, постали истовремено хришћани. Тада би се историја другачије развијала.

ПИТАЊЕ: У том случају колико могу бити ефективне мере гашења „пожара“ кризе?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Свеједно је што човека неправилно лече, када је он на издисају. Погрешна је дијагноза постављена, направљен је погрешан програм лечења. Може бити да су то учинили непрофесионалци? Или да су тог човека хтели да пошаљу на онај свет? И ето, човек осећа да ће кроз сат или дан отићи на онај свет, но моли: „Момци убодите морфијума, можда ћу још дан поживети, још један дан живота.“ Оно што данас гледамо јесте – давање коњских доза морфијума.

ПИТАЊЕ: Ви под морфијумом подразумевате овде снжење стопе?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Подразумевам коњске дозе инфузије новца – то је наркотик. Но, он не лечи.

ПИТАЊЕ: Прошли пут сте говорили да цео свет седи на том наркотику. Сада је, значи, и код нас тај процес почео?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Ако говоримо о ЦБ РФ она само понавља оно што чине Федералне резерве и Европска централна банка, са малим временским заостатком. На пример, снижење каматне стопе (на кредите које комерцијалне банке узимају од централне банке, прим.прев.). Федералне резерве су радикално спустиле каматну стопу, готово до дна. Прошло је неколико месеци и наша ЦБ је нагло снизила стопу на 4.5 процента. Но, има времена.

Или штампање новца – оно што они зову „квантитативно попуштање“ (Quantitative easing). Недавно је руска ЦБ такође укључила штампарску машину да би улила додатну количину новца у економију. Ипак се испоставило да нема потражње за допунским средствима, но то је већ други проблем. Тако да уз извесно одлагање ЦБ понавља оно што чине Федералне резерве и водеће централне банке Запада. Можемо пацијента кљукати наркотиком и он ће, можда, осетити неко олакшање, но летални исход је неизбежан. Потребни су други лекари, дијагноза и програм лечења.

ПИТАЊЕ:А да ли је постојала друга варијанта? Колико схватам, по вашем мишљењу, требало је увести ограничења на међународне трансакције. Можда Тобинов порез3, као што је предлагао Глазјев.

В.Ј. КАТАСОНОВ: За почетак потребна је национализација власти, то јест, потребно је да имамо националну владу а не колонијалну администрацију. Нажалост, тога за сада нема.

ПИТАЊЕ: Како да то учинимо? Као што видимо, поправке Устава на помажу?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Да, то је смешно. Папир све трпи. Још пре педесет година, када сам учио на факултету право, мудри совјетски професор је говорио да правне норме фиксирају реално успостављене односе и норме понашања људи, а не обрнуто. Ви можете написати у Уставу да људи и чиновници у Руској федерацији морају постати анђели, но питање је да ли ће такав члан помоћи да се човек промени. Тако да хартија све трпи.

Заправо, ако говоримо о озбиљним поправкама – питање власти није решено. 75. члан су заобишли, а он се односи на Централну банку. Члан је остао недодирљив, и у складу са тим, све остало нема никакво значење. Парламент је смоквин лист који прикрива реалну власт Централне банке, па се не надам да ће поправке заживети. Пре свега, људи ће оживети због притиска, преоптерећења, тако је наш живот устројен. Како је рекао један мој познаник, професор, човек је стока која све време тежи паду, зато су му непоходни потреси да би се сетио да није стока.

ВИДИМ ДА СЕ ПРИПРЕМА ГЕНОЦИД

ПИТАЊЕ: У једном од својих чланака написали сте да су чипизација и вакцинација повезане. То је варијанта како све утерати у дигитални концлогор? Могу ли се вакцином сви чиповати?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Нисам велики специјалиста за то питање, у овом случају се ослањам на иностране изворе. Сличне нано-вакцине садрже одређене нано чипове, који се уносе у човека и остају у њему заувек. Те наночестице омогућавају да се идентификује грађанин. Све се то сакупља у заједничку базу података, која укључује и податке прикупљене спољашњим праћењем човека, податке који долазе од „паметних уређаја“, пре свега iPhone итд. Тако да је то врло вероватно.

Бил Гејтс је пре извесног времена отворено говорио да су такве вакцине нужне. Три године касније лансирао је пројекат ID2020 – пројекат идентификације људи. Уз помоћ новца из свог фонда покушава да отпочне такву идентификацију пре свега у слабо развијеним земљама Азије и Африке.

ПИТАЊЕ: 14. маја 2020 године руски председник је дао влади налог за изградњу тог истог „врлог новог света“ на простору наше Отаџбине. Иза „уређивања гена“ (стварање националне базе генетских података, прим.прев) скрива се убиство руског народа“, написали сте у једној од својих публикација. Ако добро разумем, то се односи на пројекат „Руски геном“ који ће реализовати наводна Путинова ћерка, Марија Воронцова и „Росњефт“?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Овај пројекат је повезан са расном генетском политиком. Да бих одговорио на ваше питање, морамо се вратити до Чарлса Дарвина, који је рекао да је човек настао од мајмуна. То је страшна глупост. Дарвин је написао књигу „Постанак врста помоћу природног одабирања или Одржавање привилегованих раса у борби за живот” – друга половина у наслову је за Англосаксонце (они су та привилегована раса) а сви остали, ближи су животињском свету (да кажемо „непривилеговане расе“). То је расна теорија Аанглосаксонаца, „теоријска“ база на којој је изграђивана еугеника, која дели људе на привилеговане и непривилеговане расе. Затим еугеника прелази у САД где је имала примењени карактер: у доношењу закона о расној сегрегацији, насилној стерилизацији и ограничавању и забрани импорта грађана одређене националности. Све у свему, веома изражена расна етничка политика у корист белог англосаксонског становништва. А тридесетих година, Англосаксонци су почели да обучавају за еугенику специјалисте из Трећег рајха, посебно после 1933., када је на власт дошао Хитлер. Практична еугеника је масовно реализована у Трећем рајху. На Нирнбершком процесу еугеника је осуђена. Но, у радовима о еугеници користи се термин како што је „генетска корекција“. А ако погледате документе који тек што су код нас донесени у Русији, о генетици у њима се користи управо тај термин. Видно је да људи који су припремали ове документе не знају историју еугенике, они не знају за Нирнбершки процес. Мислим да се ово такође ради по наредбама иза кулиса. То је страшна ствар. Ја видим знаке да се спрема геноцид.

ПИТАЊЕ: То јест, ви претпостављате да ће масовно убијати људе?

В.Ј. КАТАСОНОВ: На пример, представници нижих раса могу бити ограничени у правима, могу бити стерилизовани. Људи који озбиљно одступају од норми могу једноставно бити уништени као што су уништавани у Трећем рајху. То су озбиљне ствари. Посебно изненађује што се све ово ради на врхунцу вирусно-економске кризе, када би се, тако се чини, требало бавити нечим другим. У датом случају реч је о димној завеси иза које се решавају сасвим друга питања, пре свега – изградња електронског концлогора.

ПИТАЊЕ:Можемо ли се некако заштитити?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Сами се тешко можемо заштитити. То је могуће преко просвећивања, образовања, средстава за масовне комуникације. Надам се да су ваше новине такође заинтересоване да се ови и слични пројекти не реализују. Морамо надокнадити оно што је било пропуштену у образовању младих у школи, факултету. Данас се на факултетима врши масовна производња идиота. Зато морамо да неутрализујемо ту делатност.

Ако хоћете да се заштитите морате схватити шта је то генетика, генетска корекција, ко је Чарлс Дарвин и какав је његов допринос уништењу човечанства. Јер, када сам предавао на МГИМО, вршио сам мала социолошка истраживања у групи и питао: како је настао човек? Испоставило се да 50 процента сматра да је Бог створио човека, а других 50 да је настао од мајмуна. Ако је од мајмуна, иди тамо. Дакле, „господари новца“ покушавају да човека учине мајмуном. Да је човек настао од мајмуна не верујем, а да га могу претворити у мајмуна – очигледно је. Ове основне ствари треба објаснити људима. Од тога и може да почне наш препород.

Разговор водила: Јелена Колебакина Усманова

Превео: Александар Мирковић

Извор: https://www.businessgazeta.ru/article/474506

НАПОМЕНЕ:

1 Розенталов ефекат или Пигмалионов ефекат је психолошки феномен који се састоји у томе да очекивање остварења неког пророчанства умногоме одређује понашање особе, њено деловање и тумачење реакција околине, што онда, у великој мери, утиче на — самоостварење пророчанства. (Прим.прев.)

2 Израз из романа Иљфа и Петрова Златно теле који, између осталог, значи самоостварујуће пророчанство, јер су се становници „Воронья слободка“ (слободка – врста насеља, у нашем преводу овог романа – „Вранино гнездо“) плашили пожара, непрестано о њему говорили чврсто уверени да ће пре или касније избити, чекали га и најзад — дочекали! „Воронья слободка“ се запалила и изгорела. (Прим.прев.)

3Тобинов порез, по америчком економисти Џејмсу Тобину (1918-2002) добитнику Нобелове награде. Замишљен првобитно као порез на краткорочне валутне шпекулације са циљем да отежа/онемогући валутне конверзије. По Џ. Тобину он не утиче на дугорочне инвестиције, и да би функционисао како је замишљен, потребно је да се уведе на светском нивоу, једнообразно, а приходи остварени оваквим опорезивањем да се пренесу земљама у развоју. Тобин предлаже пореску стопу од 0.5%, неки други економисти од 0.1-1%. (Прим.прев.)

КРАТКА БИОГРАФИЈА В.Ј. КАТАСОНОВА

Валентин Јурјевич Катасонов – доктор економских наука, дописни чалан Академије економских наука и предузетништва, професор на Катедри за међународне финансије МГИМО, председник Руског удружења економиста Шарапов, аутор 10 монографија (међу којима „Велика држава или еколошка држава?“ (1991), „Пројектно финансирање као нови метод организације инвестирања у реалном сектору економије“ (1999), „Бекство капитала из Русије“ (2002), „Бекство капитала из Русије: макроекономски и финансијсковалутни аспекти“ (2002) и бројних чалнака.

Рођен је 1950. завришо МГИМО 1972.

Од 1991-1993 био је саветник ОУН (Департмент за међународне економске односе и социјалне проблеме), од 1993-1996 – члан консултативног савета председника Европске банке за реконструкцију и развој (ЕБРР).

2001-2011 – шеф Катедре међународних кредитно-валутних односа МГМИО (при) Министарству спољних послова Русије.

20112018 – професор на Катедри међународних финансија МГИМО

Валентин Катасонов, ДИГИТАЛНИ НОВАЦ – ИНСТРУМЕНТ ИЗГРАДЊЕ НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА

29. јуна на сајту Централне банке Руске Федерације појавила се информација да ће Сбербанка, ВТБ1 и још 10 банака узети учешће у тестирању дигиталне рубље, које почиње у јануару 2022. године. Ново робовласничко уређење, у облику „цивилизованог капитализма“, све је ближе.

У Русији, вероватно, новца готово да неће бити. Као ни у другим земљама. Зашто? Почећу издалека. У историји наше земље било је покушаја да се једном и засвагда заврши са новцем. То је доба такозваног војног комунизма – политике коју су бољшевици спроводили од 1918-1922 године. Руководили су се тезама класика марксизма о одумирању новца у комунизму, и, покушавајући да убрзају наступање комунизма преласком на директну расподелу производа рада, ограничавали су робно-новчане односе. Наводно, лакше је организовати расподелу животно неопходних производа одбацујући у потпуности новчане законе. Г. Ј. Сокољников (народни комесар за финансије од 1922-1926) писао је:

„У области новчаних односа, епоха војног комунизма се оријентисала на потпуну ликвидацију новца, на организацију безготовинских обрачуна, на директну расподелу произведених вредности.“

НОВИ „ВОЈНИ КОМУНИЗАМ“ ЗА БУДУЋНОСТ КАПИТАЛИЗМА

Реформа „војних комуниста“ отишла је тако далеко, да је 19. јануара 1920. године укинута и Централна банака, која се звала „Народна банка РСФСР“ (па је готово пола године земља била без Централне банке). В.И. Лењин је објавио паролу „Евиденција и контрола“. То је значило да треба спроводити директну евиденцију и контролу, са једне стране, учешћа сваког совјетског грађанина у раду; а са друге стране, његов удео у потрошњи, радом створеног друштвеног производа. Евиденцији рада, сасвим је одговарала мерна јединица као што је – број радних часова и дана. За евиденцију потреба – грами, килограми прехрамбених производа, затим, број јединица (рецимо, кутија шибица), метри (рецимо, тканине) и томе слично. Експеримент укидања робно-новчаних односа није потрајао. Очекивани комунизам није наступио. Тачно пре сто година почео је прелазак са политике војног комунизма на такозвану Нову економску политику (НЕП).

А сада ћемо се вратити у наше време. У целом свету су отпочеле радикалне промене, назване – „Велики ресет“. Њихова суштина је описана у књизи Клауса Шваба „«COVID-19: Велики ресет“ (изашлој на свет пре тачно годину дана – у јулу 2020. године). Циљ тог ресета, како примећује професор Шваб, јесте прелазак друштва из данашњег „дивљег“, „неправедног“ и „суровог“ капитализама, у такозвани „инклузивни капитализам“. Нећу подробно описивати модел „инклузивног капитализма“, ко жели може то пронаћи у мојој књизи (Валентин Катасонов: „Читајући Шваба. Инклузивни капитализам и велики ресет“, Свет књиге, 2021). Једноставније говорећи, Швабов „инклузивни капитализам“ – реинкарнација је војног комунизма, кроз који је Русија прошла од 1918-1922 године. Но, у оно време, то је трајало три године, а код Шваба је – занавек. Онда – само једна Русија, а код Шваба – цео свет (не искључујући Русију).

Клаус Шваб само узгред спомиње дигиталну валуту као инструмент „Великог ресета“. Међутим, дигитална валута је позвана да замени данашњи новац – како готовину тако и безготовински новац. Али, зашто? Да би, касније, новац био потпуно укинут. У „врлом новом свету“ „инклузивног капитализма“ новац неће бити потребан. Чак ће бити опасан за оне који се спремају да владају тим светом.

СВЕ ИДЕ ПО ПЛАНУ

О теми званичних дигиталних валута, јавно се почело говорити још у другој половини прошле деценије. Замолио бих вас да не мешате дигиталне са крипто-валутама, које су такође дигитални новац, али приватни, и који ће ускоро ишчезнути. А званичне дигиталне валуте су новац централних банака. Стварање дигиталне валуте прва је објавила Народна банка Кине. Није искључено, да ће већ 2022-2023 године, дигитални јуан бити уведен у целој Кини (сада се тестира у многим областима земље). Планове за стварање дигиталне валуте, већ су објавиле и Федералне резерве САД, Европска централна банка и многе друге централне банке.

Одлучивши да не заостаје за њима и Банка Русије је прошле године, с јесени, припремила и обнародовала извештај „Дигитална рубља.“ И већ је наредн корак Банке Русије био озбиљан: 29. јуна на сајту руске Централне банке појавила се информација да ће Сбербанка, ВТБ и још десет банака узети учешће у тестирању дигиталне рубље, које ће почети у јануару 2022. године, и које ће проћи кроз неколико етапа током године. У првој етапи планирана је пробна емисије дигиталне рубље и још низ операција. Истог дана, први заменик председника Банке Русије, Олга Скоробогатова у интервјуу телеканлу „Русија-24“ открила је неке детаље:

„У првој етапи, од јануара, планирамо тестирање емисије дигиталне рубље, трансфере између физичких лица, сарадњу клијената, банке и платформе дигиталне рубље. У другој етапи, такође 2022. године, планирамо да испробамо плаћање роба и услуга, то јест плаћање физичког лица правном лицу, а даље ћемо, у сарадњи са банкама, одлучити која је наредна етапа.“

Такође, дала је и оцену колико је Русија спремна за тестирање дигиталне рубље у поређењу са иностраним регулаторима. „Наша спремност крајем ове године, како видим, доста је висока и ми идемо строго по плану који смо разматрали у оквиру концепције“ – закључила је Скоробогатова.

ВЕРБАЛНА МАСКА

Ако уђете на заванични сајт Банке Русије, можете наћи велики број информација о дигиталној рубљи. У суштини, реч је о подацима техничког карактера. Но, 99,9 процената наших грађана не разуме зашто су нам потребне дигиталне рубље. Неглинка2 одговара на слична питања овако: дигитална рубља ће постати трећи вид новца, заједно са садашњом готовином и безготовинским новцем. Најрадозналији ће покушати да схвате зашто је потребан трећи облик новца. Јер била су довољна и два. Можда би било боље да се Банка Русије усредсредила на увођење реда у промет већ постојећи новчаних облика? Овде је, како се каже, „неузорана ледина“.

Овим „неразумљивим“ језиком, Банка Русије, у горе поменутом извештају објашњава: увођење у промет дигиталних рубљи довешће до смањења трошкова трансакција за потрошаче, порашће конкуренција међу банкама и борба за клијенте. Слична објашњења, развојних циљева и увођења у промет дигиталне рубље, не појашњавају, већ обрнуто, још више замагљују ствари, и то не случајно. Јер, прави се циљеви скривају.

Но, о њима можемо сазнати из кинеских извора. Народна банка Кине је већ далеко одмакла у реализацији пројекта „дигиталног јуана“ и његове детаље је већ немогуће сакрити. Понешто се може узети и из материјала о пројекту „дигиталног долара“ и „дигиталног евра“. А такође и из материјала Банке за међународна поравнања у Базелу (BIS); BIS се сматра центром у коме се формира методологија и идеологија званичне дигиталне валуте.

КОЈИ СУ ПРАВИ ЦИЉЕВИ?

Као прво, дигитална валута треба да замени, у кратком року, готов новац. Истискивање готовине из света новца, врши се одавно, но, како сматрају представници светске елите (типа Клауса Шваба), сувише споро. Томе се противи народ, који, не без основа, сматра да готов новац гарантује какву-такву слободу, и спасава човека од контроле Великог Брата. Дигитална валута је позвана да нанесе коначан, смртоносни удар готовом новцу. Кинези су, пре две године, искрено признали да дигитални јуан треба да замени штампани новац. Узгред, ту велику тајну можемо наћи и у материјалима Банке за међународна поравнања, но широке радничке масе их, као што је познато, не читају.

Друго, дигитална валута представља смртоносну претњу обичним банкама, које смо навикли да зовемо – „финансијски посредници“. Оне су карика између милиона физичких и правних лица и централне банке. Комерцијалне банке су емитенти готово целокупне масе безготовинског новца (његов обим у свакој земљи премашује обим штампаног новца неколико пута). У таквом моделу дигиталне валуте, који припрема Банака за међународна поравнања за сва физичка и правна лица (тј. милионе и десетине милиона), предвиђено је да се рачун у дигиталној валути отвори у самој централној банци. Милиони и десетине милиона физичких и правних лица ће се наћи под директном контролом централне банке. Централна банка је позвана да постане свевидеће око Великог Брата. А комерцијалне банке ће постати пети точак на таљигама. Безготовински новац, који су стварале комерцијалне банке, нестаће заједно са емитентима тог новца. Може бити да ће неке комерцијалне банке и преживети, али не као самостални субјекти у свету новца, већ као одељења централних банака која ће извршавати искључиво техничке задатке („евиденција и контрола“ промета дигиталне валуте)

Треће, дигитални новац, који ће заменити данашњу готовину и безготовински новац, имаће ограничене функције. То је отворено изјавила, пре неколико месеци, Народна банка Кине. Дигитални новац ће задржати функцију мере вредност, посредника у размени и платежног средства, но биће лишен четврте функције – средства тезауризације (акумулације). Како је речено, рок важења пуштеног у промет дигиталног јуана биће ограничен. Он ће се „топити“ и у неком моменту престати да постоји. Штедети и сакупљати новац, помоћу дигиталне валуте, неће бити могуће.

Можемо наставити… четврто, пето… Но, желим да кажем најважније, оно што се не може пронаћи чак ни у документима Банке за међународна поравнања, али може, између редова, у књизи Клауса Шваба. Пошто новац у епохи дигиталних валута губи акумулативну функцију3, следи да је немогућа акумулација капитала. А без акумулације капитала не може бити ни капитализма на који смо навикли. Управо о томе и говори „немуштим језиком“ професор Шваб. И то ново друштво, у коме неће бити капитала, он зове – „инклузивни капитализам.“

О, „ВРЛИ НОВИ“ РОБОВЛАСНИЧКИ ПОРЕТКУ!

Иза овог бесмисленог термина, скрива се модел друштва који можемо назвати „новим робовласничким поретком“. Тај „врли нови свет“ задивљујуће је, подробно и тачно, описан у антиутопијама Јевгенија Замјатина „Ми“, Олдоса Хакслија „Врли нови свет“, Џорџа Орвела „1984“ и „Животињска фарма“, Реја Бредберија „451 степен по Фаренхајту“ и др. Такво друштво, ће се суштински разликовати од робовласничког друштва старог света. Тамо је роб био својина робовласника, робова није било довољно, чувани су као вредна ствар. У „врлом новом свету“ роб ће бити „једнократан“ (за једнократну употребу). Ево како је то изразио један од хероја романа „451 степен по Фаренхајту“:

„На крају крајева, ми живимо у веку у коме људи не представљају вредност. Човек је у наше време као папирна марамица: у њу шмрчу, гужвају је и бацају; узимају нову, шмрчу, гужвају и бацају…“

И, наравно, у таквом друштву „инклузивног капитализма“ новца неће бити. Деловаће принцип „евиденције и контроле“, при томе у онлајн режиму („Велики Брат те гледа“). Издалека, овај „врли нови свет“ са својом „евиденцијом и контролом“, подсећа на оно што је наша земља преживела током војног комунизма. Но, само издалека. Тада није постојао овакав дигитално-електронски концлогор, који се гради и довршава пред нашим очима. Тада је војни комунизам поживео само три године. Сада се „војни инклузивни капитализам“ гради са намером да дуго потраје, можда заувек.

Дакле, за промоцију пројекта дигиталне рубље Банка Русије користи низ обичних фраза. Тобоже, дигитална рубља ће нешто побољшати (квалитет финансијских услуга), смањити (трошкове трансакција), снизити (ризик губитка новца), повећати (финансијске могућности), убрзати (платни промет и поравнања), омогућити (доступност финансијских услуга) и томе слично. Чини ми се да и сами сарадници Банке Русије до краја не схватају шта пропагирају. И сасвим је вероватно да ће их искористити некакви непознати „типови“ из Банке за међународно поравнање, који схватају истинске циљеве стварања дигиталних валута.

Дигитална рубља је потребна само да би се довршила изградња електронско-дигиталног концентрационог логора. Када буде довршен дигитална рубља ће бити укинута. У концентрационим логорима, као што је познато, новац није потребан. Чак је строго забрањен.

2. јул 2021.

Валентин Катасонов
Превео: Александар Мирковић

Извор: http://russnov.ru/valentin-katasonov-cifrovoj-rubl-instrument-postroeniya-novogo-konclagerya/

НАПОМЕНЕ:

1 ВТБ банка је руска комерцијална банка у којој 60.9 % обичних акција припада држави. ВТБ банка је водећа у структури ВТБ групације. Друга по величини међу активним банкама Русије и прва по обиму оснивачког (основног) капитала (прим.прев.)

2 Главно здање Банке Русије смештено је у Неглиној улици, а Неглинка је река која протиче кроз Москву, тачније испод Москве, дуга 7.5 километара, лева притока реке Москве, по којој су многе улице добиле име, (прим.прев.)

3 Новац као вредност, благо, може се повући из оптицаја и акумулирати с обзиром да се увек може претворити у било коју другу врсту робе (прим.прев.)

Олга Четверикова, МЕЂУНАРОДНИ СПОРАЗУМ О ПАНДЕМИЈИ ПРИКРИВА УВОЂЕЊЕ НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА

Окупили смо се због ванредних околности, чији је циљ да припреме догађаје који из корена могу променити наш живот“ – приметила је на почетку прес-конференције посвећене пандемији, директор Центра за геополитику, Института за фундаментална и примењена истраживања, Московског факултета хуманистичких наука, Олга Четверикова.

22. новембра 2020. године на самиту Велике двадесеторице (Г-20), председник Европског савета Шарл Мишел, први је јавно позвао на закључење међународног споразума о пандемији, који ће бити усаглашен са свим организацијама и одељењима ОУН. На крају 2020. шеф Светске здравствене организације (СЗО) изјавио је да се свет налази на граници катастрофалног моралног пада, јер је могућност равноправног приступа вакцинама угрожена и због тога СЗО доноси „Стратешки план приправности и одговора на пандемију вируса ковид-19“.

А 30. марта у The Telegraph-у појављује се значајно писмо-обраћање лидера европских држава, председника Европског савета и председника СЗО под насловом: „Ни једна држава не може да се избори са опасношћу пандемије сама – морамо да се ујединимо“.

Упоређујући савремену ситуацију са разорним последицама два светска рата, аутори писма су назвали CОVID-19 „највећим изазовом светској заједници од четрдесетих година прошлог века“.“Биће и других пандемија и других ванредних ситуација у области здравствене заштите. Ни једна влада или агенција неће моћи да се избори са таквом опасношћу сама. Није питање да ли ће се то десити, већ када ће се десити.“

Наглашавајући да је „имунизација глобална друштвена вредност“, они су позвали државе да заједно раде на новоммеђународном споразуму о приправности за пандемију и мерама одговора“. Као и тада, када су се све земље ујединиле и превладале изолационизам да би решиле своје проблеме, неопходно је да то учине и сада да би „изградиле чвршћу међународну архитектуру здравствене заштите“. Главни циљ договора треба да буде заједнички приступ „свих влада и друштава“, који ће довести до велике међусобне одговорности и отворености.

На крају, у мају је то поновио и генерални директор СЗО на 74. сесији WHO.1 Пожаливши се да је вакцина било довољно тек за 1% становништва у 125 земаља, усрдно је замолио државе-чланице да подрже вакцинациону кампању у септембру, која би требало да обезбеди вакцинацију најмање 10% светског становништва, а да се до краја децембра учини „продор“ и вакцинише не мање од 30% становништва. Међународни монетарни фонд (ММФ) је много амбициознији: до краја године вакцинисати 40% светског становништва, а до средине 2022. 60%. Европска унија – 70% становништва до септембра 2021. године. Тако да је бројка од 60% у Руској Федерацији одређена, не националним интересима, већ међународним директивама.

Генерални директор је позвао да се склопи правно обавезујући споразум о спремности и реаговању на пандемију, који ће омогућити савладавање структурних недостатака. И поново су се из његових уста зачуле прогнозе-тврдње које страше: „Не треба се хранити илузијом: ова пандемија неће бити последња… Сама природа еволуционих процеса нам омогућава да са сигурношћу тврдимо: појавиће се још један вирус, још трансмисивнији и смртоноснији од овог“.

Ово питање треба да буде разматрано на специјалној сесији Генералне скупштине од 29. новембра до 1. децембра 2021.

Крајем деведесетих година прошлог века здравље је почело да се посматра, не као хуманитарни, већ глобални политички и економски ресурс, а СЗО се све више оријентисала на приватне „играче“ који су постали главни спонзори, са којима је изградила глобална партнерства, партнерства између држава и бизниса, фондове, иницијативе и пројекте. Управо, у овом периоду, у арену улази Ф.Г.2, чији расходи за здравство у целом свету, премашују расходе свих влада, изузев владе САД и који је неформално почео да дефинише приоритете глобалног здравства и утиче на политику. И на крају, планове више не доноси СЗО већ најкрупније финансијске структуре и „Велика фарма“ («Big Pharma»). 3

Проглашењем пандемије почеле су да се оцртавају контуре новог медицинског поретка. Као прво, ствара се, од стране државе, неконтролисан систем финансирања. Главни финансијски спонзори, горе назначених процеса су Светска банка, Међународни монетарни фонд (ММФ) и друге међународне развојне банке. Светска банка је још 2. априла 2020. године представила „Програм стратешке спремности и реаговања на COVID-19“, чији је очекивани датум реализације – 31. март 2025. године. У њему су подробно описане мере борбе са пандемијом, које треба надгледати у тесној координација са свим регионалним и мултилатералним донаторским агенцијама, и у коме је посебно истакнуто да ће „Банке и међународна заједница играти кључну улогу у мерама против COVID-19, пратећи техничка упутства СЗО“. До јуна 2023. Светска банка би требало да издвоји 330 милијарди долара, а ММФ да под посебним условима позајми, у складу са последњим извештајем Рокфелеровог фонда – 44 милијарде за вакцине. Све то у оквирима COVAX4 светске иницијативе за равноправност у набавци вакцина.

Поред тога, у мају 2020. године, у циљу ширења донорске базе СЗО и „повећања стабилности“ њеног финансирања, основан је Фонд СЗО – независно правно лице са седиштем у Женеви. Тедрос Гебрејесус5 оценио је овај корак као „један од елемената трансформације“ СЗО и „јединствену могућност за учествовање у заједничком формирању будућег изгледа светског здравства“.

Као друго, врши се припрема за установљавање јединствене нормативно-правне базе за борбу са пандемијом на основу међународних стандарда. Ради тога су СЗО, Програм развоја ОУН6, Обједињени програми ОУН за ХИВ/СИДА и Правни институт при Универзитету Џорџтаун оформили правну лабораторију COVID-19 Law Lab, која је изградила базу података о свим нормативно-правним документима, правилима и мерама уведеним као одговор у борби против COVID-19, у више од 190 земаља. У случају свеопште унификације, свака држава ће бити у обавези да усагласи законе који се односе на здравље а нису из сфере здравства, не са националним интересима и вредностима, већ са међународно преузетим обавезама реаговања на постојеће и „нове опасности“ по здравље.

Треће, формира се јединствена идеолошка база за методе борбе са пандемијом засноване на аргументима, због чега је, конкретно, проглашена нова „наука“ – инфодемиологија, која је позвана да се бори са „инфодемијом“ – под којом се подразумевају нетачне информације за време епидемије, које слабе ефективност глобалних мера. Још пре проглашења такозване „пандемије“, Ендрју Патинсон, руководилац дигиталних операција СЗО, организовао је округли сто и потписао договор са Google-ом, Facebook-ом, Twitter-ом, Instagram-ом и још 30 компанија о цензури свих непроверених информација, то јест оних који нису у складу са приступом који има СЗО.

Одговарајуће иницијативе ОУН и СЗО разматрају решење проблема „инфодемије“ као важан елемент борбе са пандемијом. Узимајући у обзир да СЗО говори о неизбежности неколико таласа пандемије и новим, још страшнијим пандемијама, инфодемиологија се претвара у идеолошки инструмент глобалних агенција, које опслужују најкрупније фармацеутске фирме и банке, са циљем да угуше сваки алтернативни прилаз и мишљење, квалификујући их као „ненаучне“ и „угрожавајуће“.

Слични покушаји стварања и наметања светске тоталитарне идеологије у сфери науке и морала већ су виђени у нацистичкој Немачкој. А каква је садашња идеологија – добро је познато из програма Рокфелеровог и Гејстовог фонда који се отворено заснивају на еугеници. И није случајно Тедрос, говорећи о вакцинацији, објавио нове називе за варијанте корона вируса који су идентификовани у Великој Британији, Јужној Африци, Бразилу и Индији, назвавши их Алфа, Бета, Гама и Делта, упућујући тако на глобалистички манифест Олдоса Хакслија „Врли нови свет“, чије писање је помогао и његов брат, Џулијан Хаксли. Џулијан Хаксли, члан Лондонског краљевског друштва, Британског друштва за еугенику, биолог-еволуционист, заступник природне селекције, познат као „Малтус ХХ века“, био је први генерални директор УНЕСКО-а.

Сличне изјаве представника глобалних агентура и уреда не само да леже у темељима дискриминаторне реторике еугенике, већ су заступљене и у сегрегацији људи по „ковидном“ принципу: припадање одређеној варијанти корона вируса, и принципу: вакцинисан-не вакцинисан; но, свеједно, оне постају основа за рехабилитацију фашизма.

Јасно, реч је о споразуму који ће законски штитити права уског, елитног круга особа, које прихватају поглед на свет заснован на еугеници, и који концентришу у својим рукама значајну власт одређујући циљеве и задатке светске медицине. Узимајући у обзир да ће свеопшта обавезна вакцинација постати приоритет, јасно је да се ради о стварању новог медицинског поретка у коме ће Русија изгубити право да штити своју безбедност.

Земља која је победила фашизам, која се борила за заштиту човека, спровела Нирнбершки процес и донела Нирнбершки кодекс 1947. и која је то платила милионима живота својих синова и кћери, нема морално право, нема људско право да узме учешће у Међународном споразуму о пандемији, под чијим окриљем се отворено спроводи реализација „новог светског поретка“, који је једном већ најавио Адолф Хитлер.

Ми, грађани Руске Федерације имамо право да знамо какву нам будућност спремају, никоме одговорне светске агентуре, као што имамо право да одлучимо да ли ћемо прихватити или нећемо прихватити Споразум.

Наследници победника обавезни су да кажу недвосмислено НЕ фашизму који поново диже главу!

Олга Четверикова

Превео: Александар Мирковић

НАПОМЕНЕ:

  1. WHO – Светска здравствена скупштина, највиши орган Светстке здравствене организације који доноси одлуке.
  2. Овде О. Четверикова свакако мисли на Фонд Гејтс, тј. Фонд Мелинде и Била Гејтса како се сада зове, Bill & Melinda Gates Foundation (BMGF)
  3. «Big Pharma» је назив за групу најкрупнијих међународних фармацеутских компанија, чија су седишта најчешће у САД и Европи и које се баве производњом лекова и медицинских препарата.
  4. COVAX – Глобални приступ вакцинама COVID-19, светска иницијатива усмерена на обезбеђивање равноправног приступа вакцинама под вођством Алијансе за вакцине (бивше Алијансе за вакцине и имунизацију или GAVI), Коалиције за иновације у области спремности за епидемије и Светске здравствене организације (СЗО).
  5. Тедрос Аданом Гебрејесус од 2017. генерални директор Светске здравствене организације, први генерални директор из Африке.
  6. Прогам развоја ОУН представља глобалну мрежу ОУН у области развоја. Он пружа подршку у преображају и омогућава приступ изворима знања, практичном искуству и ресурсима у циљу побољшања живота становништва

Извор: https://newizv.ru/news/world/05-07-2021/chetverikova-pandemicheskoe-soglashenie-prikryvaet-ustanovku-novogo-mirovogo-poryadka

Жарко Видовић, АРИСТОКРАТИЈА И ОЛОШ

Славјанофилска ,“Посланица Србима“, објављена у Лајпцигy 1860. гoдине, излаже саме основе обновљеног и ослобођеног православља. Упозоравајући на опасности просветитељства, панславизма и немачке филозофије, она указује да је нација немогућа без аристократије, али да ту аристократију не чине спахије (гoсподари сељака), него монаси и монаштво по манастирима. Jер, та аристократија је духовна, суштинска и с народом присно повезана, баш као у Србији и Црној Гори.

Монархија је аристократска заједница чији је телесни заступник монарх. То је изворни смисао и садржај монархиje. Она је витална док је у њој жив и снажан тај њен изворни смисао и садржај: аристократски садржај. Судбина монархије зависи о судбини њеног аристократизма: о утицају тога аристократизма на друштво и епоху. Без тога аристократизма (или етатизма) у култури једног народа монархија је пука политичка, дакле, вештачка творевина, лишена спонтаности, духа, свог изворног садржаја и смисла, може само вештачки и да се одржава. Тим аристократизмом култура једног (монархистичког) народа не тражи од монарха да буде „народни представник“ или политички ауторитет (потврђиван изборима), него да буде отеловљење елитизма те народне културе (уколико је она елитистичка!). Избори, додуше, нису искључени, али у тим изборима (у плебисциту, референдуму) изјашњавање народа за монарха има смисла и дејства само ако је тиме дошао до јавног израза аристократизма (елитизам) културе тога народа, или бар одлучујуће већине тога народа. Не ради се, дакле, просто о „вољи народа“ него о аристократизму те воље. (У Срба је он изражен и присутан само у култури завета, Светосавског и Косовског. Али је тај завет данас несхвaћен).

Питање монархије своди се, дакле, на питање аристократије и аристократизма (елитизма). Ако не знамо шта је аристократија и који је њен садржај и смисао, не можемо знати ни садржај, суштину и смисао монархије, па не можемо онда знати ни зашто да је обнављамо или да тежимо њеном обнављању. У монархији је битна аристократија, јер је она могућа и без монархије; а монархија без аристократије није могућа; била би смешна, жалосна, можда и трагична карикатура. Јер аристократија (или елита, како се данас каже) није само украс монархије, него и највиша вредност монархије, тј. вредност којој је подређена и сама монархија. Мада монарх може бити демократ, суштина монархизма (монарха) није у демократизму, него у аристократизму. А аристократизам није никаква „политика“. Политици није потребан аристократизам (она може и те како без њега), а монархија је аристократизам душа. Обнова монархије не може бити пуки политички чин, дело странака (чисто политичких група), јер ни аристократизам не може бити плод пуке политичке делатности. Ако је истина да је „политика курва“, или само да то може да буде, онда је већ то довољно да из ње, из тога, „може“, никад никакав аристократизам (или елитизам) не може настати. Природа политике је таква, да се у њој човек лишава стида, одбране личног достојанства и Божанске тајне човекове личности, тј. „бисер који се не износи“ Зато се у политици остварује само олош и у њој се само олош оceћa caсвим комотно (у читавом свету, и у Новом светском поретку, и овде у нас. А то значи да у самој политици не може бити места аристократизму, божанској тајни људске личности.

Аристократија не значи овде „владавина најбољих“, него власт коју у самом човеку има над њим оно што је у њему најбоље. У IХ књизи „Политеје“ Платон, говорећи о философима као аристократима, каже да човекова душа (или суштина) има у себи три дела (или три сфере): највиши, средњи и приземни (телесни) део душе. Или три душе; назваћемо их овде (по каснијим платонистима): мистеријском, магијском и телесном душом. Мистеријском душом је човек изнад света, у надсветовности (у трансценденцији) или, што је исто, у духу, у божанству, са божанством, значи неусловљен, потпуно независан од света (од материјалних околности). Магијском душом он тежи божанској свемоћи, те зато се утапа у свет, тежећи да свет доживи као целину, а уз то и као свој организам и своју моћ, том душом је и егоцентрик, и мисли, и страстан је, али и зависан, опијен. Телесном душом је сав у нагонима и навикама (које не мисле). Аристократ је човек којим влада његова мистеријска душа (трансценденција, надсветовност) или човек који тежи да се сав потчини својој мистеријској души.

Аристократизам је, пре Христа, у антици, а у неких „природних“ народа и данас, био схватан као божанско порекло човека, тако да се аристократом сматрао само човек божанске лозе, тј. лозе која потиче од божанског претка, или бар од оних људских предака који су у златно доба (митско доба) живели у заједници са боговима, у истом свету с боговима, у божанском свету; дружили се, јели и пили, говорили са боговима божанским језиком (као каснији пророци), па чак и рађали децу са боговима односно богињама. Од такве краљевске лозе потицао jе и сам Платон. Он је, међутим, тај мит о божанском свету својих предака приказао као свештено учење о највишој души (мистеријској) која и данас има или може у себи да достигне сваки човек. Та душа је „транс-ценденција“ (превазилажење), кад човек превазиђе себе земаљског, световног (приземног и магијског, гладног, навикнутог, телесног, уплашеног, страсног, гордог, мислећeг). Тo Платоново претумачивање мита на философију (мисао човека о себи) прихватило је и хришћанство. Тако је из платонизма у хришћанство прешло и све искуство човековог аристократизма. У Еванђељу сам Христос каже: „бићете као богови“ или чак „бићете богови“: том највишом, мистеријском душом у себи. У Матејевом Еванђељу (22,14) се каже: „Jер многи су звани, али је мало изабраних“. Звани су (у Еванђељу на грчком) „клитои“, по којима је и Црква (е-клисиа) заједница званих, оних који су се одазвали на позив Христа. Али изнад њих су изабрани, (електои) тј. елита која је чак и у Цркви (у заједници спасених) малобројна. Њу чине пустињаци, испосници, апостоли, свеци, подвижници, мученици, исцелитељи, добротвори, заштитници… сви они предњачећи у свом подвигу. А подвиг је у одрицању од страсти, од егоцентризма, приземља телесне душе, од искушења магијске душе… Сви они су хришћанска аристократија: сасвим у складу с краљевско-аристократским учењем Платона. (Православље jе крштени платонизам, платонски мислеће хришћанство, хришћански платонизам).

Аристократизам је увек био доживљаван као сродност човека са божанством, те је аристократизам у различитим епохама, културама и религијама био схваћен различито, већ према томе како је било схваћено и доживљавано божанство и човеков однос према божанству. Најдубље схватање аристократизма – према томе, и божанство и човекове присности са божанством – постигнуто је у платонизму: суштина човека је мистеријска душа, а та душа je у човеку божанска.

Но шта то вреди, мислили су Грци, кад телесна и магијска душа умиру (с њима и човекова личност) и кад се мистеријска душа одваја и одриче телесне и магијске да би живела вечно? Човек умире и зато није сличан божанству. Но тада се јавља Христос, Бог који умире, и тако показује да ни смрт не раздваја Бога од човека. Тиме је хришћанство продубило и битно изменило како представу о аристократизму (о власти коју у човеку има над њим оно то је у њему најбоље и највише), тако и представу о самој »трансценденцији“, о обожењу човека. Аристократизам се више не доказује пореклом од митског сродника из златног доба, или од Адама из Раја, него литургијским пореклом и тајним тј. мистеријским сродством (Причешћем) cа Христом. Христос је омогућио да човек, и поред своје смртности и смрти задржи блискост и сродност (тајну, мистеријску сродност!) са Богом; дакле, да се аристократизам сачува упркос смртности човековој, да аристократизам буде јачи од смрти! Да буде човекова усмереност и предодређеност за вечност. То је хришћанство као хришћанско витештво (чојство).

Жарко Видовић, СРБИ У ЈУГОСЛАВИЈИ И ЕВРОПИ (одломак из есеја „ЗАГОНЕТКА АУСТРО-РУСКЕ СРБОФОБИЈЕ“, стр. 237-241), CATENA MUNDI, Београд, 2018.

Жарко Видовић, ЧОВЕК ЈЕ СПАСЕН ЉУБАВЉУ (о учењу Алексеја С. Хомјакова)

Године 1860, пред саму смрт, Хомјаков је написао за француски часопис L’ Unionchrétienne („Хришћанско јединство“) три написа: 1) О библейских трудахБунзена1 („О библијским радовима Бунзена“), пруског археолога и теолога који је испитивао историју Библије; 2) Письмо к Утрехтскому епископу2 („Писмо Утрехтском бискупу“); и: 3) Письмо к редактору L’Union Chretienne означениислов „кафолический“ и „соборный“3 („О значењу речи: католички и саборни“). („Католички“ је свеобухватни, а односи се на власт папе и њено тобожње божанско право на читав свет, дакле, свеобухватна власт. „Саборни“ је ознака за Православну цркву, јер она почива на сабору равноправних епископа или цркава православних.)

Но, сама реч „сабор“ је словенски превод грчке речи „Логос“. Логос је, у првом реду, збир, сабраност, сабор, збор људи окупљених. Тек тада Логос значи оно ради чега се људи састају: реч, па у том значењу и „збор“, „зборити“, указује на понашање људи на сабору. Затим, како људи зборе о јединству, то Логос означава и начело јединства. Дакле, Логос је збор, сабор, сабраност, затим говор, зборење, реч, па најзад и закон или начело које је саборовањем утврђено. У хришћанској Цркви Логос је сам Бог, те је Христос појава Логоса у свету или „оваплоћени Логос“. Наиме, саборност Цркве се састоји у томе што су сви људи окупљени око Христа који је средиште саборности, а људима се тај божански Логос појављује, те га виде захваљујући надахнутости. Надахнутост је деловање Св. Духа на људе. Тако се Бог Отац, Син Логос и Св. Дух јављају само истовремено, те је отуд основна догма Православне цркве баш о Св. Тројици. Христос, у Православљу, не ствара нов свет, не мења творевину, не мења природу створеног, јер је Бог све створио коначно, без потребе да своју творевину исправља. Христос је Логос који људе сабира у заједницу и у томе је значај Христове појаве. Сва бића су појединачна и, својим постојањем, издвојена у појединачност. Тако и људи: постоје само сваки у својој појединачности, као личност, а не као део заједнице, јер заједница не постоји. И управо зато је потребан Христос да људе окупи у заједницу. Та заједница је саборна, а закон, Логос у овом другом значењу, закон те заједнице је Љубав. Љубав је основа саборности, и кад нема Љубави заједница се распада, јер сама по себи, без узајамне Љубави људи, заједница није биће и зато не може опстати.

Човек, дакле, није спасен вером, него Љубављу, и Љубав је основна вредност хришћанства. Та Љубав не настаје човековом одлуком, него само надахнутошћу, а та надахнутост је деловање Св. Духа. У тој надахнутости људи виде Христа и то виђење Христа, који је заједнички предмет љубави свих хришћана, спаја на тај начин све људе и у заједницу једних с другима: сви воле истог, Христа. А Христос је Логос, саборност. То је теологија Логоса коју и Хомјаков излаже, јер је православни.

Од све три поменуте студије – написа писаних за LUnionchrétienne – часопис је, мада сва три поручио, објавио само трећи напис, овај о Логосу и саборности за разлику од католичанства.

Хомјаков је дао и нов превод с грчког оригинала, уз своје коментаре, двеју посланица апостола Павла – „Галатима“ и „Ефесцима“.

Сви теолошки радови Хомјакова објављени су у другом тому Сочинения (целокупних дела), али тај том је могао да се појави тек 1879. године, дакле, деветнаест година после смрти Хомјакова, па и тада под условом који је поставила царска цензура да заштити званичну царску цркву од критике православних, славјанофила. Тај услов цензуре је био да издавач обавезно у предговору Хомјаковљевих теолошких радова упозори читалачку јавност да Хомјаков није теолошки образован, да је аматер, да његово учење није у најбољем складу с Православљем итд.

Али, тиме ипак није нанета штета Хомјакову: данас се он сматра једним од „Отаца православне мисли и Цркве!“, јер је он Православље схватио боље од свих тадашњих званичних теолога царске владе и „Св. Синода“.

***

Главна тачка Хомјаковљевог учења је ПОЈАМ ЦРКВЕ. Шта је то заправо хришћанска Црква? Да ли је она организација која, као и свака организација, има своју хијерархију, а то значи обавезност нижих да слушају више и право виших да доносе законе нижима? А ако је организација, онда је она држава и лако спојива с државом, у Русији онако како је партија политичка срасла с влашћу? Или Црква није организација и хијерархија, него нешто друго?

По Хомјакову, Црква није ни организација ни хијерархија. (Наравно, она то не би смела да буде, јер она то није по самом православном учењу хришћанства.) Црква је – повезаност људи љубављу и истином (истином о вери, о Христу). Значај Цркве није, по Хомјакову, у броју верника, у њиховој покорности хијерархији, у снази и моћи хијерархије. Црква је само духовна веза међу верницима. Као духовна веза, Црква никако није дефинисана законима каквим је дефинисана држава. Јер, држава почива на законима који су опис поступака – забрањених и препоручених – а поступци су не само описиви, и тако законом обухвативи, него нешто што човек увек може својом вољом учинити или се тог поступка уздржати. А „закон“ Цркве није поступак, него Љубав, која не настаје у човеку кад он хоће и како он хоће, него само деловањем Св. Духа, надахнутошћу човека. Поступци су ту могући само као поступци које човек чини из љубави, којима он љубав изражава и учвршћује, па и код других изазива… Та љубав је духовна појава, јер човек нема снаге да сам одлучи о томе да ли ће неког волети или не. Као духовна веза, на љубави заснована, Црква је, дакле, духовна заједница. Тиме је речено да она није правна заједница заснована на законима, правилима, статутима и другим описима поступака.

Чланови Цркве нису потчињени хијерархији никаквом обавезом, они имају пуну слободу не само научног истраживања, философског мишљења, уметничког стварања, него и пуну слободу критике према црквеној (и, наравно, државној) хијерархији, а да тиме никако не могу бити осумњичени како тобоже вређају државу, Цркву или Бога, јер се, прво, Црква не тиче државе, друго, Црква није хијерархија, а Бог није отеловљен у црквеној хијерархији, него само у заједници људи спојених божанском љубављу једних према другима.

Та љубав људи не може се јавити, а да се не изрази делима узајамне помоћи и узајамног разумевања. Лажна је љубав која се не изражава делима љубави. Љубав је жива управо по томе што је људи живе чинећи дела љубави. Љубав је истинска само ако је делотворна. Та дела су највиша могућа вредност човекова пред Богом, и зато га та дела пред Богом потврђују и спасавају. Човек се не спасава вером у Бога, јер му та вера ништа не помаже и себична је ако човек не чини дела љубави другим људима, ближњима. Без тога нема ни Цркве, јер Црква је – само заједница верника у узајамној љубави и делима љубави.

За Цркву се каже да је она Христово тело. Али, шта значи „Христос“ и његово „Тело“? Христос је Логос. Он се отеловљује, онако како је и Богородица Христа родила: од Св. Духа. Богородица је представница човечанства. Она показује човека као способног да „роди“ Христа, али са Св. Духом. То је метафоричан начин изражавања: са Св. Духом, њиме надахнут, човек види живог Логоса Христа, у љубави која је истовремено и виђење Христа и заједница оних који га у љубави, надахнути Св. Духом, виде.

***

Основа Цркве је у личности човека, јер читаво оно збивање које називамо Црквом (Црква није хијерархија или организација, него збивање) – јест збивање у човеку, у његовом духу. Ту основу Цркве – тј. човекову личност као место збивања које је Црква – створио је сам Бог. Човек је човек зато што је личност, а као личност, човек је основа, камен темељац Цркве, начин појаве Цркве (заједнице љубави) у свету.

Хомјаков запажа да је основна мана Римокатоличке цркве управо у томе, што она занемарује ту човекову личност као место и начин збивања Цркве. Римокатоличка црква је хијерархија, вера је покорност хијерархији, носилац Цркве је папа који има тобоже „божанско“ право. Тиме је потпуно изврнута и скривена суштина хришћанства. Постигнуто је јединство чланова, али у покорности верника, у негацији личности верника.

Протестантизам, насупрот римокатоличанству, истиче принцип личности: сваки човек је сам пред Богом, о сваком човеку се на свој начин брине или га предодређује сам Бог, без икакве учлањености човека у Цркву, те тако Црква Богу није ни потребна. Дакле, протестантизам је негирао Цркву (јединство) у име личности.

Православље потврђује личност човека и заједницу која настаје из личности. Заступајући такву заједницу, Православље је синтеза двају начела, јединства и личности. У том јединству, на основу збивања у духу саме личности, састоји се православна саборност.

Наравно да је Хомјаков овим описао Православље као веру, као догму, као учење, а не као праксу Цркве кроз историју. На тај начин је он супротставио појам Цркве реалној црквеној хијерархији у историји Русије. То је мишљење и Владимира Соловјова о теолошким радовима Хомјакова.

Жарко Видовић, РУСКИ СЛАВЈАНОФИЛИ – реч у њихову одбрану (одломак)

НАПОМЕНЕ:

1А. С. Хомяков, „О библейских трудах Бунзена“, Полное собрание сочинений Алексея Степановича Хомякова, т. 2:Сочинения богословские (Москва: Университетская типография, 1886), стр. 263–301.

2А. С. Хомяков, „Письмо к Утрехтскому епископу“, Полное собрание сочинений Алексея Степановича Хомякова, т. 2:Сочинения богословские, стр. 305–317.

3А. С. Хомяков, „Письмо к редактору L’ Union Chretienne о значении слов ‘кафолический’ и ‘соборный’“, Полное собрание сочинений Алексея Степановича Хомякова, т. 2:Сочинения богословские, стр. 321–328.

Арсеније Савин, ПРОЛЕЋЕ

О, пролеће је дивно време да се отпочне рат,
Да се земља још хладна топлом крвљу угреје,
Да из жила потече крв и залије сваку влат,
Ђаво да се поигра, брк да му се насмеје.

Пролеће је право време да се пупољак затре,
Да се тек узлетелој птици поломе крила,
Да се бујице излију, да се разгоре ватре
И да се покаже Зло и сва његова сила.

Но, пролеће је и време да се погледа Плавет,
Да звезде испуне зене и – упркос свему:
Небесима обгрљени да одагнамо авет –
И себе да предамо Њему, једино Њему!

пролеће 1941.

Арсеније А. Савин