Николај Заболоцки – ДАЖД

У магли облачних развалина
Ишчекујући јутарњу румен,
Био је скоро нематеријалан,
У форму живота неодевен.

Заметак, облацима храњен,
Таласао се и бујао,
И намах, весео и оснажен,
Засвирао је и запевао.

И засјало је све на дубрави
Муњевитим бљеском суза,
И здрхтали су сви листови
На танким гранама бреза.

Нитима безбројним разапет
Међ земљом и небом тмурним,
Главом надоле учини окрет,
У ток збитија упаде бурни.

Падао је косо, из даљине
У седих дубова гомиле,
И груди моћне земљине
Уз дрхтај су га пиле.

Н.А. Заболоцки – ПЕСМЕ

Препевао: Александар Мирковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s