А.А. Блок – ПОСТОЈИ ИГРА

Постоји игра: опрезно  уђеш,
Да  пажњу људима успаваш;
И онда очима плен пронађеш;
И неприметан за њим ходаш.

Ма колико груб и невичан
Човек кога помно следе –
Осећа поглед нетремичан
Усне му задрхте, пребледе.

А други схвати шта се спрема:
Стресу му се рамена и руке;
Осврне се – и ничега нема;
Али расту неспокоја муке.

Збиља је страшан поглед невидљиви,
Јер, нећеш га лако ухватити;
Слутиш, али је тешко сазнати,
Чије ће те очи сад пратити.

Ни корист, ни жудња, ни одмазда;
Само – игра, као игра деце;
И у сваком људском скупа вазда,
Можеш наћи тајне пратиоце.

Понекад не схваташ ни сам:
Шта ли се то дешава теби?
Дођеш к људима нормалан,
А кад одеш ниси при себи.

Постоји и зло и добро око,
Но боље ниједно да те не следи:
Превише у себи има свако,
Незнаних сила од којих крв леди.

О, туге! Ни за хиљаду лета
Не можемо премерити душе:
Чујемо дрхтаје свих планета,
Громове како тишину руше…

А засад – у неизвесности живимо,
И несвесни сасвим своје снаге,
Као деца, ватром се играмо,
Повређујући и себе и друге.

1913.

А. Блок – ПЕСМЕ

Препевао: Александар Мирковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s