Н. Заболоцки, О ЛЕПОТИ ЉУДСКИХ ЛИЦА

Постоје лица, слична раскошним порталима,
Где се велико свуда оглéда у малима.
Постоје лица – приличја тужних уџерица,
Где се кува јетра и пахне сирница.
Нека су хладна и мртва лица
Решеткама затворена као тамница.
Друга – као куле у којима одавно
Не живи нико, празно зури окно тамно.
Но, колибу малу знао сам некада,
Скромна је била и неугледна тада,
Ал’ из прозора њених увек је ка мени,
Пролећног дана светлог струјао дах снени.
Лепота света чудесна је и велика!
Постоје лица – слична песми победника.
Од таквих, сунцу налик, нота блиставих
Саткана је песма висина небеских.

1955.

Н. Заболоцки

Препревао: Александар Мирковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s