Р. Рождественски – ДЕЛАЈ

Ја сам створио себе
искусног.
Искусног.
Вештог.
Уморног и ужурбаног.
Сигурног.
Помало грешног.
И схватих одједном
да гле
по улици,
ко створење необично,
носи себе
познати паметница,
сав направљен
од ћутања.
А тај запуштени сметењак –
са штапом уз који не расте –
направио је од себе –
од дугмади,
од панталона и капута –
ресте.
А тај –
у празним анегдотама.
А тај –
загонетно преплануо.
А тај –
анекс брковима
и скромни постамент
цигаретама…

Кад ето,
цедећи речи пригушено
рукама бледим машући,
шетају
млади фундаменти.
Без зидова
(да не спомињемо пацове!).
Сматрају:
треба пожурити.
Ослушкују разговоре…

Тако
мрвицу
по мрвицу,
градимо од себе
некога.
Као да је време
замрло.
И не зове.

И не пита…
Овде
треба размислити.
Делај. Дела
сама ће те
изградити.

1987.

Р.И. Рождественски – ПЕСМЕ

препевао: Александар Мирковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s