Љ. Симовић, МАШИНА ЗА МЕСО

Машина за месо представља неку врсту високе куле, у коју се улази с крова, а из ње се излази у приземљу. Оно што у њу уђе никад из ње не изађе у оном облику у које је у њу ушло. У њеној невидљивој унутрашњости се, на врло тајанствен начин, обавља нека метаморфоза, која, с обзиром на то шта у шта претвара, делује застрашујуће. Срећа је што машина за месо има тако мале димензије, и што су њене могућности, па и амбиције, тим димензијама ограничене. Када би, којом несрећом, имала, на пример, величину куће, или школе, или народне банке, или парламента, и када би уз то сама могла да сипа месо у отвор на својој глави, и сама да окреће своју ручицу за млевење, могла би цео народ да преобрази у безоблично крваво предиво које се из ње цеди у белу чинију.

Љ. Симовић

(Из књиге „Течни кристал – Антологија српског микроесеја XX века“ З.Богнар, издавач: Драганић, 2014.)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s