Ј. Бродски – РЕКЕ

Зеленило у мом прозору! нијансе зелене!
Ка врху погледаш, па  у корење –
осетиш несвестицу, мучнину као од глади;
зато, дајем предност води,
али – да буде чиста. Вода – бегунац са места,
предграђа, кеја, капија, лукова, крова крива,
испод моста – испод венца невеста,
презиме њено је – неухватљива.
Куда ћеш тако женствена! и животу слична, та
угасла кожа њена, у борама сва,
неодољивошћу, тугом, сметеношћу,
хита ка ушћу
и ка безимености. Талас увек стреми пун вере
од одраза, од судбине да се опере,
с хоризонтом да се слије, са соли –
са прошлом боли.
1986.

Ј. Бродски – Сабране песме

Препевао: Александар Мирковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s