Андреј Тарковски, ЛЕПОТА ЈЕ СИМБОЛ ИСТИНЕ

Сећања на детињство не чине човека уметником…

Моја последња два филма су заснована на личним утисцима, али нису повезана ни са детињством, ни са прошлошћу, већ се пре свега односе на садашњост. Обратите пажњу на реч „утисак“. Сећања на детињство никада човека нису направила уметником. Упућујем вас на приче Ане Ахматове о њеном детињству. Или на Марсела Пруста. Ми детињству придајемо превише значаја. Манир психоаналитичара да живот посматрају кроз детињство и да у њему проналазе објашњење за све – један је од начина инфантилизације личности. Недавно сам добио врло чудно писмо од познатог психоаналитичара који покушава да објасни моје стваралаштво психоаналитичком методом. Прилаз уметничком процесу, стваралаштву, са те тачке гледишта, ако хоћете, делује чак депримирајуће. Депримира зато што су мотиви и суштина стваралаштва далеко сложенији, много неухватљивији него што је обично сећање на детињство и његово објашњење. Сматрам да су психоаналитичка тумачења уметности упрошћена, чак и примитивна.

Уметник не тражи Истину – уметник сведочи Истину

Сваки уметник, током свог пребивања на земљи, налази и оставља за собом неки делић истине о цивилиазцији, о човечанству. Сама идеја тражења, трагања, за уметника је увредљива, понижавајућа. Она личи на сакупљање печурака у шуми. Можда ћете их наћи, а можда нећете. Зато је Пикасо говорио: „Ја не тражим, ја налазим“. По мом мишљењу, уметник не поступа као трагач, он не ради емпиријски („пробаћу то да направим, покушаћу то“). Уметник сведочи о Истини, о својој истини света. Уметник мора бити уверен да су он и његово стваралаштво у складу са Истином. Одбацујем идеју експеримента, трагања, у сфери уметности. Свако тражење у тој области, све оно што помпезно називају „авангардом“ једноставно је лаж.

Лепота је симбол Истине

Нико не зна шта је то лепота. Оно што људи мисле о лепоти, сама идеја лепоте, мењала се током историје заједно са философским претензијама и развитком човека током његовог живота. То ме тера да размислим шта је то заправо лепота, чега је она симбол? Чега заправо? Лепота је симбол Истине. Ја не говорим овде у смислу супротности „истина и лаж“, већ у смислу истине као пута који човек бира. Лепота (разуме се, релативна) у различитим епохама, сведочи нам о нивоу свести коју ти људи имају о Истини. Било је доба кад се та Истина изражавала у лику Милоске Венере. И разуме се само по себи, када би сакупили све женске портрете, рецимо Пикасове, то, строго говорећи, не би имало ни најмање везе са Истином. Овде се не говори о лепоти као о нечем лепом за око, већ о Хармоничној Лепоти, о скривеној, Тајанственој Лепоти, о Лепоти као таквој. Пикасо, истовремено славећи Лепоту, трудећи се да је прослави, да прича о њој, да је посведочи, ради и на њеном рушењу, хули на њу, уништава је. Истина изражена лепотом је загонетна, она не може бити дешифрована, ни објашњена речима. Но када се човеково биће, личност, нађе са том Лепотом, када се сретне са њом, споји, оно осети њено присуство, као да мрави миле дуж кичме. Лепота је као чудо о коме случајно сведочи човек. У томе је цела ствар.

Стваралаштво је доказ постојања духовног бића…

Мислим да је људско биће створено да би живело. Живело на путу ка Истини. Ето зашто човек ствара. У извесној мери човек ствара на путу ка Истини. То је његов начин постојања и питања о стваралаштву („За кога људи стварају? Зашто стварају?“) су у суштини питања без одговора. Јер сваки уметник не само да има своје схватање стваралаштва, већ и своја питања о њему. Ово је повезано са оним што сам говорио о Истини коју тажимо, којој доприносимо нашим малим снагама. Главну улогу овде игра инстинкт, инстинкт Творца. Уметник ствара инстинктивно, он не зна зашто управо у одређеном тренутку ради ово или оно, пише управо о томе, црта управо то. Тек касније он почиње да анализира проналазећи објашњења, размшља и долази до одговора који немају ништа заједничко са инстинктом, са инстинктивном потребом да се гради, ствара, да се самоизражава. На неки начин, стваралашво је изражавање духовног бића човековог – супротног физичком бићу; стваралаштво је доказ постојања тог духовног бића. У човековој делатности нема ничега толико неоснованог, бесциљног, толико самодовољног као што је стваралаштво. Ако би из људских делатности уклонили све оне које доносе добит, остала би само уметност.

Оригиналан уметнички израз….

Под посматрањем пре свега подразумевам оно што рађа уметнички израз или мисао коју имамо о уметничком изразу, уметничкој представи. То је све врло индивидуално. Уметнички израз, смисао уметничког израза може произаћи само из посматрања. Ако се не заснива на посматрању, уметнички израз се мења симболом, то јест оним што може бити објашњено умом, и онда уметнички израз не постоји – јер више не одражава човечанство, свет. Оригиналан уметнички израз не треба да представља трагање несрећног уметника и његове људске проблеме, жеље и потребе. Он треба да одражава свет. Али не свет уметника, већ пут човечанства ка Истини. Просто осећање додира са душом која је негде ту, изнад нас, али ту пред нама живи у делу које се може оценити као генијално. У томе је истински печат генија.

Моји учитељи – Божији безумници

Прошло је време када сам могао људе, који су на мене извришли утицај, да назовем својим бившим учитељима. Сада су у мојој свести сачувани само као „ликови“, пола свеци, пола безумници. Ти „ликови“ може бити да су мало опседнути, али не ђаволом; они су, како бих рекао „Божији безумници“. Међу живима именоваћу Робера Бресона. Међу умрлима – Лава Толстоја, Баха, Леонарда да Винчија… На крају крајева, сви су били безумници. Зато што апсолутно ништа нису тражили у својој глави. Они нису стварали уз помоћ главе…. Истовремено ме и плаше и надахњују. Апсолутно је немогуће објаснити њихово стваралаштво. Хиљаде страница је написано о Баху, Леонарду и Толстоју, но нико није могао на крају ништа да објасни. Нико, слава Богу, није могао да нађе, да се приближи истини, да додирне суштину њиховог стваралаштва! То још једном доказује да је то чудо необјашњиво…

Слобода…

У највишем смислу појам слобода, посебно у уметничком смислу, у смислу стваралаштва, не постоји. Да, идеја о слободи постоји, то је реалност у друштвеном и политичком животу. У разним деловима света, разним државама, људи живе са више или мање слободе; но позната су вам сведочанства која говоре да су и у најстрашнијим условима постојали људи који су поседовали нечувену, задивљујућу, унутрашњу слободу, унутрашњи свет, величину. Мислим да слобода не постоји као могућност избора: слобода је душевно стање. На пример: могуће је да човек друштвено, политички буде савршено „слободан“, а да при том страда од осећања пролазности, осећања усамљености, осећања безнадежности.

Слобода стваралаштва

Што се тиче слободе стваралаштва, о њој нема спора. Ниједна уметност не може без ње да постоји. Одсуство слободе аутоматски обезвређује уметничко дело, јер тај недостатак онемогућава поменутом да се изрази у најлепшој форми. Одсуство те слободе чини да само уметничко дело, без обзира на своје физичко постојање, заправо не постоји. У стваралаштву, потребно је да видимо не само стваралаштво. На жалост, у XX веку владајућа је тенденција да уметник-индивидуалац, уместо да тежи стварању уметничког дела, користи га за истицање сопственог „ја“. Уметничка дела сада изражавају „ја“ оних који су их створили и претварају се, како бих рекао, у разглас њихових ситних претензија. Вама је то познато боље него мени. О томе је пуно писао Пол Валери. Насупрот томе, оригинални уметник, а пре свега геније, роб је талента који му је дат. Њихова је дужност да, у замену за добијени дар, служе људима и духовно их хране, за то су изабрани. Ето у томе се, по мени, састоји слобода.

Последњи интервју Андреја Тарковског, објављен у магазину „Фигаро”, октобар 1986.
Превео и приредио: Александар Мирковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s