С.Н. Лазарев – КАКВИ СМО САДА ТАКВА НАМ ЈЕ БУДУЋНОСТ

Ко је видео садашњост, видео је све: све догађаје који су се збили икада у прошлости и све оне који ће се одиграти у будућности.

Марко Аурелије (Мисли, књига 6, 37)

Питање: Моја шездесетогодишња познаница нема породицу; сада лежи у болници, на онкологији. Целог живота се трудила да живи тако да никога не осуђује итд., прочитала је све Ваше књиге, Ваш је поклоник. Последњих година имала је неколико, за живот опасних, ситуација (умало је није ударио ауто, замало се није угушила у котларници), а сада – болница. Она покушава да схвати зашто се то дешава. Објасните, молим Вас.

С.Н. Лазарев: Код ове жене нема подсвесне агресивности. Она нема везаност за односе, за способности, за идеале. И добродушног је карактера. Али параметар „испуњеност љубављу“ је негативан (-60), и карактеристичан је за онкологију; у пољу јој стоји могућа смрт мужа. То значи да или неће имати мужа, или, ако га буде имала, он се може разболети и умрети. Код ње једна „коцкица“ није у реду, једна, али јако велика. Обожавање вољеног човека. Нарушавање прве заповести Исуса Христа, тј. људско у вољеној особи њој је у потпуности заклонико Божанско. И када су је лечили кроз унижење људске љубави – почела је да гуши љубав у својој души . Људски закони су се поштовали и испуњавали, а Божански нису.

Једноставно, гушити осећање љубави у сопственој души много је опасније него правити изгреде, мрзети и проклињати. Тако да она, пре свега, треба да преиспита свој живот и поново га проживи са осећајем да је осећање љубави у души неприкосновено. Оно је недодирљиво и не смемо га гушити; њиме не можемо управљати, њему се можемо само потчинити. И потребно је убедити своју душу, и осетити, да је највећа срећа и блаженство, увећање љубави према Богу. А вољени човек и љубав према њему само су средства за достизање тог циља. Мислим о добром – деси се супротно, мислим о лошем – деси се моментално. Када човек живи за идеале, планове, нада се, заборављајући при томе да је истинска срећа овде, сада, у души – лече га на различите начине.

Једноме се руше планови и наде, размишљао добро или лоше. Другога почињу стално да издају и неправедно се према њему односе. Трећем се руши судбина, четвртом – карактер, петом – здавље, шестом – односи са најбилижима и њихово здравље. Многи од нас живе у сећањима на прошлости или у плановима и надама за будућност. Али прошлост и будућност су мисли, оне су више свест него осећање, а садашњост – то је љубав у души; и развој – није одрицање од садашњости и покушај да се ускочи у светлу будућност. Развој је када садашњост постаје све већа, све обимнија, када почне да обухвата истовремено и прошлост, и будућност.

На крају, прошлост и будућност се сливају у садашњост. Време ишчезава, свест се зауставља. Свест почиње да ради онда када почнемо да упоређујемо један предмет са другим, када један догађај одвојимо до другог.

Ако је време заустављено, поређење није могуће. Треба осетити да се будућност крије у садашњости; какви смо сада, таква нам је будућност. Значи, ако хоћемо да оставаримо нешто у будућности, морамо себе да преобразимо у садашњости.

С.Н. Лазарев

Превео: Александар Мирковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s