С.Н. Лазарев – ПРОБЛЕМИ СА СРЦЕМ

У целом свету непрестано расте број болести које су повезане са срцем. Огромна средства се троше за лечење срца али често узрок није само у њему. Срце се претерано напреже и оболева када лоше раде крвни судови, а крвни судови престају правилно да функционишу онда када у подсвести постоји непревладан стрес или када крв мења свој састав, што се такође јавља као последица стреса.

Ствар је у томе што наша подсвест оперише огромним временским интервалима. Пре хиљаду година човека су могли једноставно убити и појести – стрес је био повезан са опасношћу од рањавања, губитка руку, ногу, живота. Зато је имуни систем аутоматски укључивао заштитни механизам – сви крвни судови су се нагло скупљали да би се смањио губитак крви у случају рањавања или губитка екстремитета. У крв су убацивани протеини, који би појачавали упални процес, а упални процес је помагао зарастању ране, заустављању крварења, стварању заштитне красте.

Данас медицина признаје да стрес значајно доприноси настанку болести. Даље медицина треба да дође до закључка, да главни узрок болести ипак није стрес, већ неправилан однос према њему.

Неправилан однос према стресу је неизбежна последица губитка љубави и вере. Ако видимо Божију вољу у свакој ситуацији, ако схватамо да се све дешава ради љубави, тада нас непријатности и болести јачају, и очишћују нашу душу. Али, ако на стрес реагујемо страхом, осуђивањем или унинијем, онда га не превазилазимо, негативна осећања се гомилају и постепено продиру у подсвест. У том случају крвни судови се сужавају, сада већ, на дуже време, и упални процеси се појављују на многим меситима нашег организма. Почињу болести, човек гуши упале лековима, покушавајући да излечи кардио-васкуларне болести таблетама, а резултати су све гори.

Као што је сваки човек другачији, посебан, тако је и свака његова болест другачија, посебна. Ипак одређене корелације постоје.

Основни узрок срчаних проблема је неподношљивост бола који нам наноси блиска особа. То је тема везаности за блиског и вољеног човека, тема љубоморе, увређености на друге и себе при унижењу жеља и живота. Један од показатеља везаности за другу особу је стање бубрега. Везаност делује на бубреге – они се стежу, скупљају и тада је срце, да би испумпало крв, принуђено да подигне притисак.

Срце страда онда када се човек одрекне особе коју воли, особе која му је судбином предназначена, када због тога неће бити рођено дете које им је предодређено. Било је случајева када је мушкарац покушао да заборави на вољену жену, а после неколико дана појавили би му се озбиљни срчани проблеми и он би умирао пред очима најближих. Зато, исходећи из логике морала и савести, ми не можемо увек да дамо правилан одговор на питања везана за љубав између мушкарца и жене.

Повећана усредсређеност на идеале, обожавање вољеног човека, често рађају огромну подсвесну увредјеност, а човек то чак и не наслућује.

У подсвест продире све оно што се често понавља, све што се дешава праћено бурним осећањима. Подсвест не зна за рок трајања – например, ако жена мисли да ју је муж јако увредио и направи скандал, примивши све што се десило превише к срцу, онда ће она, фактички, много година наставити да прави скандале унутра, у себи, у подсвести, и не знајући да то чини. Сва наша осећања се преносе деци и да не би осакатио живот и здравље деце, погубни, деструктивни процес се код родитеља зауставља болешћу.

Ако се за време трудноће родитељи свађају и мајка осећа незадољство судбином – код детета се може јавити жеља да не живи, а онда срчани мишић може престати да се развија. Код детета се може појавити урођена мана срца зато што су родитељи, међусобним увредама и претензијама, код њега формирали програм самоуништења.

Често се срчаним болом блокира подсвесна агресија према блиској особи. У том случају, лекови ће помоћи самом човеку, али ће нанети штету његовим ближњим. Узимање лекова је дозвољено ако се паралелно ради на себи – моли се и очишћује душа.

Зашто мушкарци чешће имају проблеме са срцем, а код жена се ређе срећу срчана оболења? Код свих „срчаних“ мушкараца може се видети једна иста слика: њих су свесно или несвесно убијале жене. Испоставило се, уколико се жена плаши да изгуби мушкарца, узнемирана је, брине да њихова заједничка судбина може доживети крах, она подсвесно уништава његове главне енергетске структуре, и на то одмах реагује срце.

Срце је повезано са судбином. Енергија наше судбине, прошлих и будућих живота, контактира са срцем. Увређеност на људе које нам је судбина дала, то јест на родитеље, децу, вољеног човека – истовремено представља увређеност на судбину, скривену агресију према својој судбини. Сагласно томе, страда срце.

Ако је жена везана за мужа онда га убија својим страхом, љубомором, бригом, узнемиреношћу. Чак и када је спремна да се повуче, потчини, опрости, свеједно га уништава.

Треба схватити да је наша воља увек у другом плану. Ако је одозго суђено да се растанемо, ништа нећемо моћи да променимо и наши страхови су бескорисни. Ако је мушкарцу суђено да буде са неком женом, од ње не може побећи. Али, ако љубав почне да се претвара у очекивање, зависност, рађа страх и униније, онда је то најгора варијанта да се задржи вољени човек.

Нагло побољшање здравља мушкараца оболелих од срчаних болести наступало је управо онда када су, пре свега, на себи радиле њихове жене.

Али постоје и друге чињенице које сведоче да, уколико би мушкарац успео себе да доведе у ред, агресивност његове жене некако је нестајала, иако она за то време није радила на себи. То се објашњава чињеницом да мушкарац ради као антена, а жена као предајник. Мушко начело је оријентисано на фине планове, на будућност. У тој тежњи преовладава информациона компонента. Код жене је снажније изражен енергетски, чулни, материјални аспект. Ако мушкарац има неправилан поглед на свет, поремећену скалу вредности, онда жена, користећи ту информацију и реализујући је на енергетском нивоу, свесно или несвесно, почиње да уништава мушкарца као даваоца неквалитетне информације. Значи, огормни број кардио-васкуларних болести у свету, као и рак, као и дијабетес, сведочи не само о агресивности, везаностима жена, већ и о неправилном погледу на свет мушкараца.

Не тако давно научници су дошли до закључка да преједање може довести до кардио-васкуларних болести. А религија о томе говори већ неколико хиљада година.

После тридесете године човеков метаболизам се успорава. После четрдест-четрдесет пете успоравање је још веће. Раније нормална, уобичајена количина хране, сада се претвара се у вишак. Треба се кретати више, а јести мање. А у целом се свету последњих деценија дешава супротно. Као резултат тога у крвним судовима се таложи шљака, капилари се зачепљују, срце почиње да ради под оптерећењем. А лекари га неуморно лече смишљајући нове лекове. Предложити човеку да мало гладује, посаветовати му да држи дијету, научити га да мирно прихвата стрес – многи специјалисти доживљавају као губитак посла. Ако не умемо или нећемо правилно да мислимо бићемо због тога кажњени.

Често једући преко сваке мере, човек „једе“ свој стрес, свој унутрашњи бол.

Човеково срце одмах реагује на сваки губитак енергије и зато му наноси штету све што је повезано са физичким и умним пренапрезањем. Срце страда и када је човек превише везан за посао. Срце страда и онда када човек дуго трпи физички бол, то јест бол је губитак енергије. Када дође до дуготрајног одлива енергије, срце може отказати. Инфаркт, експлозија срца – у суштини је заштитна функција чији је циљ да благовремено спречи губитак човекове фине енергије која замењује претерану потрошњу енергије физичког тела и свести.

Код стреса значјно помаже ритмично кретање, ходање, пливање, одлазак у природу. Вежбе дисања (заустављање дисања), гладовање, искључивање логике, критике, анализе, то јест свести, одрицање од жеља – све то, такође, помаже, али не гарантује избављење од болести већ само ствара благотворан фон за излечење.

Ако човек начини корак ка добродушности, ка љубави и Богу, онда доалзи до оздрављења, а ако настави да се плаши, жали, да буде огорчен, озлојеђен, тада шанси за оздрављење и преживљавање, у случају озбиљнијих срчаних проблема, практично нема. Кроз жаљене за прошлошћу и страх од будућносити губи се огромна количина фине животне енергије.

Да срце не би болело треба се пре свега ослободити увређености на блиске људе. Треба унапред прихватити сваку увреду и издају блиске особе чувајући при томе љубав, проћи у мислима кроз могућу смрт вољене особе и кроз сопствену смрт. Треба понављати да волимо Бога у вољеном човеку и да ћемо сваки пут када дође до краха људске среће сачувати љубав према Богу.

Ако сте се разболели не мислите о томе хоћете ли успети да се промените или нећете. Једноставно чините све да помогнете својој души. Потребно је довести у ред не само себе, већ и своје потомке.

Ако не желимо да пирхватимо бол и покушамо да побегнемо од вољеног човека, покушавајући да испровоцирамо растанак, обезвређујући, дискредитујући своје осећање, покушавајући да управљамо њиме, онда, да би спасили своју душу, морамо изгубити све оно због чега смо се одрекли љубави.

Прихватити Божију вољу, потчинити се љубави, сачувати љубав у тренутку губитка свега људског, живети осећањем љубави, непрекидно стремити њему – то су основна правила живота и опстанка.

С.Н. Лазарев

Превео: Александар Мирковић

Извор: Званични сајт С.Н. Лазарева – http://www.lazarev.ru/index.php?opt…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s