ЈОШ, ЈОШ, ВИШЕ…

„Свако хоће да има пријатеља, али неће свако да буде пријатељ“. Данас све чешће хоћемо да „имамо“. „Хоћу дете“ – уместо „хоћу да будем мајка“, „хоћу мужа“ – уместо „хоћу да будем жена“ и томе слично. У тим језичким нијансама изражен је однос човека према животу, његова девиза: или – ја за некога, или – неко за мене… У жељи да поседујемо ми уништавамо живот, ломимо срца – и на крају страдамо усамљени…. „Човеку поседнику“ увек је мало онога што има. Мало му је новца, мало једна жена, мало другова, мало весеља, мало самог себе. Потрошач нема сопствену суштину, састоји се из онога што поседује.“

Аутор непознат

Превео: Александар Мирковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s