Ј. Бродски – ИЗЛАГАЊЕ НА СИМПОЗИЈУМУ

Предлажем вам мали трактат
о аутономији вида. Аутономија вида
је резултат зависности од објекта
пажње, усмерене неизбежно
споља; само себе око никада не види.
Зажмирвши око плови са
бродом, узлеће заједно са птицом с гране,
заклања облаком сан
као звезда; само себе око никада не види.
Запамтимо ову мисао и узмимо лепотицу.
У одређеном узрасту посматрате лепотице,
без наде да ћете на њих лећи, посматрате без практичног
интереса. Не обазирући се на то, око,
као неискуључени телевизор
у опустелом стану, наставља да приказује
слику. Питате се – због чега?
Даље – неколико теза из предавања о лепоти.
Вид је средство прилагођавања
организма непријатељској средини. Чак и када сте се
у потпуности прилагодили, та средина остаје
апсолутно непријатељска. Непријатељство средине расте
сразмерно времену вашег боравка у њој;
и вид се изоштрава. Лепота никога
не угрожава. Лепота не скрива опасности. Статуа Аполона
не уједа. Бело платно
такође. Бацате се за шушкавом сукњом
у потрази за мрамором. Естетски осећај
суштински је одливак инстинка самоочувања
и поузданији је од етике. Ружно је теже
претворити у лепо, него лепо
унаказити. Потребан је минер
да опасно претвори у безопасно.
Овим покушајима треба аплаудирати,
и пружити сваку подршку.
Али, када се одвоје од тела, очи
пре свега желе да се населе негде
у Италији, Холандији или Шведској.

август, 1989.

Ј. Бродски – Сабране песме

препевао: Александар Мирковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s