Александар Ристовић – МОЛИТВА

Господе, дај ми да кад будем умирао
не будем сам, да држим своју кћер за руку,
да је моја жена поред мене и да ме гледа у
        очи с тугом и с довољно опрезности.
Да ми говори како другојачије не може бити
него тако: уз анђеле који све јасније виде,
и пред неким који застрашује својом
                         самилошћу и Ничим.
 
Док ме посматра из толике близине
да је у ствари Он ја,
и да сам ја Он.
 
Господе, дозволи да се у одлучном часу
присетим какве згодне речи или читаве
                             реченице
од оних, наравно, које сам волео да говорим
у малој крчми, уз вино, трудећи се да
                              оставим
                утисак на саговорника.
 
И не испусти ме из вида до самог краја,
него пали јасне светиљке дуж пута којим
                                   идем,
нек горе и онда када будемо једно, у свему
               даљем што долази
из Ничег и што се Ничем не враћа. Ништа у
                                    Ничем.
 4.новембар 1992.
 Александар Ристовић - СЕМЕНКА ПОД ЈЕЗИКОМ (Агора, Зрењанин, 2014.)
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s