Бернард Вербер – ЛЕПТИР

После завршетка Другог светског рата докторка Елизабет Киблер-Рос* неговала је јеврејску децу која су преживела нацистичке концлогоре. Када је први пут ушла у логорску бараку, у којој су дечица још увек лежала, приметила је један исти цртеж урезан на дрвеним креветима, који је потом виђала и у другим логорима у којима су страдала деца. Цртеж је увек имао истоветан, једноставан сиже: лептира.

У почетку је докторка помислила како су изгладнели и претучени малишани, основали некакво братство. Сматрала је да су деца, цртајући лептира, пронашла начин да изразе припадност групи, као што су то некада чинили први хришћани, узевши за свој симбол рибу.

Питала је децу за значење цртежа, али су она одбијала да о томе говоре. На крају је један седмогодишњи малишан објаснио докторки смисао слике: „Ти лептирићи су слични нама. Сви ми знамо да је наше измучено тело – само привремено тело. Ми смо гусенице, и једном ће наше душе одлетети из овог блата и бола. Цртајући лептире, ми подсећамо један другог на то. Ми смо лептири. И ми ћемо ускоро одлетети.“

Бернард Вербер – Енциклопедија релативног и апсолутног знања

Превео: Александар Мирковић

НАПОМЕНА: Елизабет Киблер-Рос (1926-2004) амерички психолог швајцарског порекла, оснивач учења о психолошкој помоћи умирућим пацијентима и танатолог.

Прва је поставила питање о одговорности лекара не само за здравље умирућег пацијента, већ и да последње дане живота проживи достојанствено, без страха и патње. Тема смрти ју је заинтересовала у детињству када је први пут видела човека на самрти. Био је то њен сусед који је пао са дрвета и умро у својој постељи окружен породицом. Тада је Елизабет помислила да је то прави начин да се умре.

Киблер-Рос је завршила медицински факултет на Циришком универзитету, после чега је 1958. отпутовала у САД. Пуно је радила у болницама Њујорка, Чикага и Колорада. Била је окупирана комуникацијом са умирућим пацијентима. За разлику од својих колега, разговарала је са њима, слушала њихове исповести. Тако је отпочела са серијом предавања о предсмртним искуствима. Њена књига “О смрти и умирању” 1969. била је бестселер у САД.

Киблер-Рос није веровала у постојање смрти и сматрала је то само прелазак у други облик постојања. Веровала је у загробни живот, сматрајући да после смрти људи постају целовити.

Године 1994. после можданог удара који је изазвао делимичну парализу леве стране тела, преселила се у Скотсдејл, Аризона, где је провела остатак свог живота у инвалидским колицима, а 2004. у 78. години је умрла.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s