Циљ језика је да нешто некоме каже, да саопшти, да дефинише, а код нас се у последње време развио један језик који не жели да каже, него да сакрије, који не жели да разјасни, и да преноси информацију, него да замути и замагли, и да информацију онемогући.
…
Кварење језика морамо посматрати у склопу целокупноег нашег живота, јер се језик не квари сам од себе: њега захвата кварење нашег мишљења, нашег морала, наших односа, наших емоција, наших знања. Зато ни поправљање нашег језика неће доћи из самог језика, него из целокупног нашег живота.
Љ. Симовић – Ковачница на Чаковини
СРОДСТВО ПО ИЗБОРУ 