Х.Л. Борхес – САН

Када поноћни часовници расипају
великодушно време,
отићи ћу даље него Одисејеви најбољи веслачи
у предео сна, недоступан
људскоме сећању.
У томе потопљеном пределу
откупљујем ствари које нисам потпуно разумео:
траве из једноставне ботанике,
нешто разноврсније животиње,
дијалоге са покојницима,
лица која су у ствари маске,
речи веома древних језика
и понекад страву несравњиву
са оном коју нам може пружити дан.
Бићу сви или нико. Бићу онај други
који, не знајући, јесам, онај који је гледао
овај други сан, моју јаву. Онај који је у мени,
без страсти, са осмехом.

Х.Л. Борхес – Изабране песме и кратке прозе (Паидеиа, Београд,2005.)
Превео: Р. Константиновић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s