Момчило Настасијевић – ГЛУХОТЕ

II

Отврднуло је,
уздрхти чудно,
превршиће.

И за кап само,
и за кап,
неизречје ово у реч,

смаком потопило би створа,
смаком твар.

О мируј, мируј.
Шапата неспокоју овом,
вапаја не.

VI

Лепота јер
заслепи ме,
и нем.

Дубље то,
болније тим,
животом бих те,
муклим овим неспокојем рећи,

јер смаку
до у корен смем.

Ал’ мук тобом сам све већи.
Глухо те у ноћи ове,
у дневи бдим.

И на стопу ми
тобом замукне ход,
и муклу путању грем.

Момчило Настасијевић – Глухоте (Поезија, СКЗ, Београд, 1991.)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s