Иво Андрић – ТРАЈНОСТ НЕПОСТОЈАЊА

***
Увиђам да људске ствари, то јест људски поступци, доживљаји и судбине немају онај облик који им ми у нашим схватањима и сећањима дајемо, а како неки други облик нису никад ни имале, значи да га немају уопште; бар не за нас. А што се тиче суштине свега тога, ми је у ствари и не познајемо, јер је сваки од нас на свој начин схвата, процењује и приказује. Тако ни та суштина стварно не постоји. И тако се може казати да и те ствари саме, пошто немају ни одређеног облика ни утврђене суштине — не постоје.

***
Трајно је само оно што није добило облик ни име, што никад није ни напуштало бескрајне и вечите пределе непостојања.

***
За време концерта указао ми се камени мост, пресечен по половини, а изломљене стране прекинутог лука болно теже једна ка другој, и последњим напором показују једино могућу линију лука који је нестао. То је верност и узвишена непомирљивост лепоте која поред себе допушта једну једину могућност: непостојање.

И. Андрић – Знакови поред пута

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s