Миодраг Павловић – ПОЗНА ХИЛАНДАРСКА МОЛИТВА

ПОЗНА ХИЛАНДАРСКА МОЛИТВА
Уочи косовског боја

Знам да сваки народ има свој почетак
и свој крај,
и да почетак није само један,
па ни крај не дође само једном,
но грех је мој да сумњам у нове почетке
после ове пошасти,
и да волим патњу народа свог
више но што се земаљске ствари волети смеју.

Опрости ми,
говорим као да сам се понео,
као да хоћу да проричем,
но и пророци су говорили о прошлом
да би у тами двери будућег дотакли.
У ноћи ја видим велика крила скакаваца
већ су зелена прешла преко мора
и кнезове честите погубила на реци,
ја знам ко долази и зашто,
и знам да сваком сјају и слави
такве сенке за петама иду
те говоре: доста си светлост земаљску
крвљу својом и дробом хранио.
На тај глас треба у најблажем помирењу
подићи завесу друге светлости.

Но пре тог суђеног и часног нестанка
дај нам да зрелост земаљског живота
достигнемо,
дај нам да у створеном стварамо
не би ли мир у нествореном нашли,
рока нам дај за припрему небеског пута
да странпутицом у полусну
не населимо провалије хадске,
јер пре дугог премишљања у смрти
и дугог делања пре ње,
ни васкрс није светоме духу на славу.

Зато нас у плоти задржи, молим те,
и непријатеље наше одби
и бистре изворе наше крви сачувај
за још једно стварање света
да нам се тек после подвига на земљи
небеска кроткост подари.

М. Павловић – ВЕЛИКА СКИТИЈА

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s