С.Н. Лазарев – ПРОБЛЕМИ СА БУБРЕЗИМА

Према источњачкој медицини, човекова главна животна енергија се налази у бубрезима. Проблеми са бубрезима су проблеми недостатка енергије.

Човекова животна енергија опада када он изгуби унутрашње јединство са Богом, то јест, при повећаној везаност за свет.

Проблеми са парним органимма – бубрезима, плућима, јајницима, штитном жлездом итд. – увек су резултат изузтено високог нивоа и гордости и љубоморе истовремено.
Гордост и љубомора су супротности, које се преливају једна у другу. На фином плану оба нагона се стапају у један: очување ега у времену и простору.

Проблеми са бубрезима су последица повишене страствености, привезноасти за своје физичко и духовно „ја“. Наше жеље почињиу на нивоу стомака и гениталија, и када је у њима све мање љубави а све више страсти, енергија у урогениталном систему опада: због смањивања енергије у бубрезима – појављују се инфекције, тумори, слаби сексуална функција.

Патологија бубрега – блокирање је програма самоуништења. Што су човекове претензије према свету у коме живи и људима веће, повећава се и агресивност у његовој подсвести. Када та агресивност продре дубоко у душу, тада није више усмерена ка људима, већ ка Богу. Онда се враћа назад, своме творцу, и настаје програм самоуништења. Да тај програм не би уништио потомке и да не би нанео штету будућим човековим животима, он се повезује са болестима тела – у основи са повредама главе и болестима урогениталног тракта. „Нежнија“ варијанта блокаде овог програма се одвија преко коже и преко поремећаја рада црева – што је чешћи случај код деце. Грубом, суровом и бескомпромисном човеку често страдају управо бубрези.
Тема гордости је тема велике унутрашње напетости. Горди човек као да се непрестано бори са светом у коме живи. Резултат тога је пад енергије, и почињу проблеми са бубрезима.

Када дође до пада енергије појављује се бол. Ако енергија опада великим интензитетом, почиње рушење функција органа. А ако енергија одлази још брже, онда се појављује тумор и оштећење или одумирање ткива. Тумор је компензација пада енергије у органу.

Стварање камена у бубрезима повезано је такође, и са човековом гордошћу: ако је ниво городости мали, у бубрезима се образује песак; ако је ниво виши – образују се каменчићи које је могуће, како-тако, одстранити. Али, ако се човек не мења, то јест ако је проблем стално присутан, онда одстрањивање камена може довести до појаве оноколошког оболења. Уколико је ниво гордости толико висок, да угрожава и потомке, онда камен не сме бити уклоњен, па се образује се тзв. корални камен, који испуњава читав бубрег. Ако у том случају лекари одлуче да човеку изваде бубрег, онда му се може добити другачију врста блокаде – мождани удар или слепило.

Повишена гордост изгледа не само као осећај надмоћи над другима, већ и као клањање срећној судбини, као самопрезир, као униније. Шта је то зависност од срећне судибне? То неспособност да се прихвати губитак, то је жалост за прошлим; то је апсолутно не прихватање онога што се десило, неспособност да се поднесу ударци судбине. Све то, такође, рађа неконтролисану, прекомерну потрошњу фине енергије.

Везаност за срећну судбину доводи до нервно-психичке и физичке преоптерећености. Ако човек дуго времена ради под оптерећањем да би обезбедио материјално благостање, и у његовој души, при томе, нема радости и љубави, нема осећања полета – могу оболети бубрези, који реагују на губитак фине енергије. Када дође до физичког и нервног преоптерећења, за које није обезбеђен потребни вишак фине енергије, тада се она узима из човекових стратешких резерви, а бол у бубрезима представља знак да се човек налази у опасној ситуацији.

Клањање срећној судбини значи и тежњу да од судбине добијемо много више него што дајемо.

Опчињеност богатством, везаност за блага овог света, такође снажно утиче и на јачање усредсређености на срећну судбину, и може бити урзок изненадних болова у бубрезима. Целокупни данашњи маркетинг чини све да у људима распламса обожавање лепог, угодног, удобног и срећног живота, задовољстава и наслада. Чак и мала деца, подвргнута дејству рекламе – почињу више да једу, добијају алергије итд. A онда родитељи не схватају откуда детету проблеми са здрављем.

Ако се мушкарац клања женској лепоти и сексуалности, за њега може бити фатално ако пронађе жену из своје маште: отказаће му бубрези, или срце неће издржати. Поседовање жељеног, може појачати зависност хиљадоструко. Зато одозго често не дозвољавају да се наша маштања остваре, а нама не дозвољавају да се реализујемо.
Стање бубрега један је од показатеља везаности за другог човека, немогућности да се поднесе душевни бол који настаје у међуљудским односима.

До губитка енергије доводи преузбуђеност великог мозга, свести. Киропрактичари су приметили изненађујућу везу: при слабљењу функције бубрега појављују се блокаде и напетости у области врата. Могу настати и деформације пршљенова, проблеми са каротидама, отоци и грчеви у мишићима, слабљење гласа, ангина, повреде врата итд. Таква веза несумњиво постоји, али њене узроке специјалисти не могу да објасне.

А заправо, све је потпуно логично и закономерно. Превелика узбуђеност великог мозга, свести, доводи до губитка енергије. Када ниво енергије опадне до критичног нивоа, организам покушава да пригуши, свест, да је блокира, стварајући проблеме у области врата.

Повећана везаност негативно утиче на бубреге; због недостатка енергије они почињу лоше да раде. Крв се не пречишћава и човек може умрети – тада срце, да би пумпало крв, мора да подигне притисак. Затим, да би се поправио квалитет филтрирања, у бубрезима се сужавају канали који пречишћавају крв. И срце, као пумпа, подиже притисак, да би крв текла истом брзином. Пораст броја кардиоваскуларних болести у свету изазван је, пре свега, оболевањем бубрега; с обзиром да привезаност људи расте, ускоро ће тих проблема бити још више.

Ако бубрези раде лоше, може оболети и јетра, јер она, делимично преузима функцију бубрега на себе. Организам је јединство, целина.

Да би превазишли проблем са бубрезима, треба довести душу у ред.

За то је, пре свега, потребно да научимо да прихватимо Божију вољу, да у свакој ситуацији схватимо да је Божија воља, у крајњој линији, разумна, благотворна и усмерена да помогне нашој души. Такође, треба да научимо да свет и људе посматрамо као своје несавршено дете: без осуде, без презира, с љубављу. И наравно, да их васпитавамо!

Неопходно је да се вратимо Богу, одвезавши се од свих задовољстава, везаности и проблема. У свакодневним ситуацијама то је тешко, јер људска срећа нас обично „прогута“. А када нам се приближи тешка болест или смрт, лакше је опростити се са својим жељама. Све људско, одједном се показује илузорним, а Божанско све реалнијим.

Потребно је учинити напор и блокирати функицје свога ега: јело, секс, дисање, мишљење. Једном недељно постити, осамљивати се, одбацити све мисли, више се кретати, мање мислити. Треба радити са карактером, пронаћи технике које помажу да се умири свест.

Ако човек тежи Богу, ако се труди да сачува своју душу, може се, већ на првим корацима ка деградацији, разболети или упасти у невољу. Међутим, ако љубав и моралност одлучно одбацује зарад насладе – може се десити, да такав човек не добије спасоносне болести и несреће. Тада долази до његове потпуне деградације и смрти; штавише за то време успева да својим отровом затрује и децу и унуке. Према томе, у највећем броју случјева, несрећа и болест представљају милост послату од Бога за спасење душе.

С.Н. Лазарев
Извор: Официальный сайт С.Н. Лазарева http://www.lazarev.ru/index.php?option=com_content&view=article&id=2911&Itemid=35

Превео: Александар Мирковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s