Осип Мандељштам – ВЕК

Звери моја, веку мој лепи,
Ко ће ти погледати у очи
И својом крвљу ко ће моћи
Пршљене двају столећа да залепи?
Крв – градитељка непрестана
Грлом земаљске ствари пије,
Нерадник само спокојан није,
На прагу нових дана.

Створење свако, све док живи,
Мора кичму да спасава,
А пршљеном невидљивим
Луди вал се поиграва.
Век младе земље је к’о нежна
Хрскавица у детета,
Опет су на жртву, к’о јагње,
Принели теме живота и света.

Да се живот ослободи из плена
И да нови свет отпочне утом,
Чворноватих дана колена
Треба везати флаутом.
То век љуља талас плави
Људском жалости без лека
И дише змија у трави
Златну меру века.

Пупиће још пупољци без броја
И зеленило у јеку.
Ал’ сломљена је кичма твоја,
Мој дивини јадни веку.
Бесмислена осмеха гледаш
Унатраг, суров и слаб,
К’о звер, гипка некад,
На свој зверињи траг.

Осип Мандељштам

препевао Бранко Миљковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s