Чеслав Милош – ПОЗНАЊЕ ДОБРА И ЗЛА

Познање добра и зла дато нам је у самом
                               крвотоку.
 У привијању детета уз мајку, јер је у њој
                      безбедност и топлина.
 У ноћним страховима кад смо били мали, у страху
                    од животињских очњака и мрачне борбе,
 У младалачким заљубљивањима кад се испуњава
                               детињи ужитак.

И зар ћемо тако скромне почетке окренути против
                                         идеје?
 Зар ћемо пре рећи да је добро на страни живих,
 А зло на страни уништења, које вреба да би нас
                                        појело?
 Да, добро је у сродству са бивствовњем, а
                  огледало зла је небивствовање.
 И добро је јасност, зло мрак, добро је висина,
                                     зло низина,
 По природи наших тела, нашег језика.

Слично је с лепим. Да постоји нема права.
 Не само што никаквог у њему нема права, него
                         постоји доказ против.
 А оно је ипак несумњиво и разликује се од ружног.
 Овај врисак птица пред прозорм кад поздрављају
                                          јутро,
 И кад се на поду жаре светлосне пруге, преливајући
                                 се у дугиним бојама.
 Или хоризонт с таласастом линијом додира кајсијастог
                              неба и тамномодрих гора -
 Зар то није било, тако како је данас, од векова
                                       призивано,
 Као тајна, као само још тренутак, и нагло ће
                                      се открити,
 И стари уметник мисли да је целог живота само
                                   увежбавао руку,
 Дан више, и ући ће у саму средину, као у
                                  унутрашњост света.

И добро је слабо, али лепо је јако.
 Небивствовање се шири и претвара у пепео области
                                         бивствовања
 Китећи се бојама и облицима који изигравају
                                           постојање.
 И нико га не би препознао да није његове ружноће.

Кад људи престану веровати да постоји зло и
                                          постоји добро,
 Сама лепота ће их дозвати к себи и спасти их.
 Да би умели рећи: ово је истинито, а ово неистинито.

Чеслав Милош - ПОЕЗИЈА

Превео: П. Вујичић
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s