Чеслав Милош – ТО ЈЕДНО

Долина и над њом шуме у бојама јесени,
Пристиже путник, ту га је довела мапа
Или можда сећање. Једном, давно, на сунцу,
Када је пао први снег, возећи се туда,
Доживео је радост, јаку, безузрочну,
Радост погледа. Све је било ритам
Помераног дрвећа, птице у лету,
Воза на вијадукту – празник покрета.
Враћа се после више година и не жели
                                ништа,
Хоће само једно, веома драгоцено:
Да буде сáмо чисто гледање без назива,
Без очекивањâ, стрепњи и надањâ,
На граници где се завршава ја и не-ја.

1985.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s