Љубомир Симовић – КОПИЛУША

И оном који кроз мрачне облаке,
севајући, распирује олују,
и оном који се, гоњен том олујом,
покисао, у земуницу склања,

– јача од клешта, слађа од кошнице,
од роја пчела гушћа и брујнија,
црња но да је муњом опрљена,
од месечарке црвенија и љућа,
од брескве сочнија, од масла бујнија,

шљива: бичем надвоје пресечена,
јерибасма: месечина у устима,
ноздрва змаја,
диња,
димњак и бунар,
зумбул у пролеће,
земљани лонац кад стегне цича зима

моја је чавка отворена свима!

Ја свима рађам, рађам и дању и ноћу,
рађам све, облаке, планине, реке,
синове и кћери, мајке и мужеве,
рађам ковачнице, путеве, рађам точкове,
храстове, раж, ковиље, лађе и ласте!

Све што видиш на мојој сиси расте!
Каину рађам Авеља, Авељу Каина,
рађам и бога у облаку, и штуку у реци,
ако треба, и самог ђавола рађам,
рађам и свецу и грешнику, и црву и мраву,
док се у мојој утроби пени бог
сису нудим ђавољим устима

нек је и зло,
само да није ништавило,
нек је и грех,
само не јаловина,
нек је и мука,
само не пустиња!

Љ. Симовић – Гост из облака /Источнице/ (Просвета, Београд, 2008.)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s