Матија Бећковић – ВЕЗИВАЊЕ ЗА МРЦА

Од свих усмртила
Мучила и опачила
Најтеже су турске муке
А од њих најгора
Везивање за мрца.

Живог чоека вежу за умрлога
Да жива душа удише испалу
Кожа сраста са кожом покојнога
Живом се топе кости
И љуште нокти
А мртвом расте реп
Обнавља коса
Прониче нова брада.

Нико тај потрес није издржао
Да разбијен не цури
Да простор у њему није попуцао.

Нико ту муку није преживео
Да је остао сам
Да му није цикнуо мозак
Преполућен дух
Прецркла вера
Одустала нада
Докусурена снага.

Као што се за мрца
Везује један чоек
Може и цео народ.
И не само за мртвог чоека
Него и за мртву идеју.

Везивање живог духа
Ума и језика народа
За умрлу мисао
Преминуло слово
Издахнули извор
Бившу веру
Наду цркотину
Идеју лешину
И епоху мрцину
Подмирује и народ
Истом ценом
Као и везивање за мрца
Невољник у турска доба.

М. Бећковић – Без ниђе никога – изабране песме (Завод за уџбенике, Београд, 2007.)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s