Матија Бећковић – ОГЛЕДАЛО

Кад смо ослободили Београд
Одведоше нас у црвку Ружицу
Да се причестимо
Али поп не да причесну ужицу
Док се не исповедимо.

Мене упита
Јеси ли убио
Јесам
Рекох
А он
Војниче што си то учинио?

Ишао је на мене убилац
Изнакажен
Запаљене главе
Испамећен
Исплажен
Крвниковим очима ме гледао.

Мора да сам тако
И ја изгледао.

Пуцао сам
Као у огледало.
Досад сам мислио
Да сам га убио.
Али чим сам овамо укрочио
Осетих да отад он живи у мени
И да је овде у црвки Ружици
На моја уста и проговорио.

Да се никада не сазна
Ко је кога убио.

1988.

М. Бећковић – Без ниђе никога – изабране песме (Завод за уџбенике, Београд, 2007.)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s