Руми – НЕКА ТИ ДУША ГОВОРИ ТИХИМ ИЗРАЗИМА ЛИЦА

Љубав ти с ножем прилази,
а не срамежљивим питањима
и у страху шта ће људи рећи!

Причам ти ово без интереса.
Прихвати ствари какве јесу.

Љубав је лудак који се својим лудоријама бави,
одећу раздире, кроз планине трчи, отров пије…
И сада бира тихо нестајање.

Малени паук који паучином жели
да обмота огромног стршљена.

Замисли паучину исплетену преко пећине
у којој је Мухамед спавао!

Постоје приче о љубави
и постоји нестајање у љубави.

Ходаш уз руб океана,
и пазиш да ти се одећа не смочи.
Одбаци одећу и зарони,
све дубље,
хиљаду пута дубље!
Љубав је у дубини.

Тло се небу препушта
и прима кишу која по њему лије.
Зар земљи таква предаја штети?

Не прекривај душу! Потпуно се отвори.
Нек ухо твога духа послуша
страствено мрмљање Земље,
те зелене палате.

Одвежи врпце које ти одећу држе.
Задрхти у тој новој љубави
покрај свега што јесте, и горе, и доле.

Сунце излази, али куда је ноћ отишла?
Немам више речи.

Некa ти душа говори
тихим изразима лица.

Руми

Преводилац непознат

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s