Иван Лалић – МНЕМОСИНА

4.
 Заборав једу са хлебом слепци који сањају
 Будућност испражњену, пометену као соба
 Пре уласка новог станара;
                          ружа рђе
 Већ скројена је у челичној греди, залебделој
 Над градилиштем, киша уцртава врт
 И мрежу улица у пустињу, буњиште се помера
 Низ реку, храм на падину, друм силази
 Под земљу као змија – покрети су повезани,
 Реч будућност само недовршено означава;
 Али страшан је напор да љубав се препозна
 У нестајању, и знак да се прочита
 У коприви измђу два камена слога, у рани
 Што зараста брже од извештаја -
 Отпор је од почетка, земља дрхти
 У зноју росе, у напору, у светлости:
 Онај који са анђелом се рвао, обавио је
 Историју за једну ноћ;
                       нама је задано
 Да сећамо се, да задајемо ударце;
 Брескви је задано да цвета.

Иван В. Лалић – Сметње на везама (Завод за уџбенике, Београд, 1997.)
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s