Иван В. Лалић – ПРАЗНИ ДАНИ

Празни дани, трошни ћерпич година
 Урушених у своју празнину,
 Промаја у простору неосвојеном
 За наслућени смисао. Хрпа новина што расте
 И стари, слој по слој, ко упрљани снег.
 Сећања искована од малокаратног злата
 И вреднована у намерној заблуди. Празни
 Дани, зимска одступница, пораз
 Дозиран као лек: ујутро и пре спавања.
 Воденица без плива послушна покрету точка
 Меље месечину. Још једна алична слика:
 Мотор у празном ходу или статично старење.
 Па ипак -
               онај ко се сабере у празнини
 Као у цркви, научи мудрост ћутања
 И уђе му у језик, таман и разговетан,
 Неће ћутати узалуд. И биће као лутка
 Што види своје конце, и наслућује покрет
 Што надиграва празнину, и час кад конац пуца.
 Благослов празних дана: наук о границама
 Разумне несреће. Једно насушно правило.
 Празни дани, трошни ћерпич година.

Иван В. Лалић - Страсна мера (Завод за уџбенике, Београд, 1997.)
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s