Срба Митровић – КРУШКА

Боже мој, најтеже беше
На крушку се испети
У великој башти иза дедине куће
И бити висок као она,
Гледати свет као она,
Па потом жељан тла
И својих слободних покрета
Заплакати у подневној тишии
Високо пред собом,
И чекати, чекати,
Неспреман
За тај страхотан пад,
Или за неизвестан срамотан спас.

Срба Митровић – Маглине, сазвежђа (Рад, Београд, 2007.)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s