Срба Митровић – ПОНИЗНОСТ

Безазлен сам и мали
Пред оним што долази,
Скривен у савршеном ништа
Несрећу што призива
И која неизбежно прилази,
Непрекидно, дуго,
Као куцање часовника.

Ипак сам радостан, јер могу
Молитава да будем срок,
Понизан и сузама испран
Као новорођенче срећом
Коју једва да препознаје
У голом болном живљењу.

Срба Митровић – Маглине, сазвежђа (Рад, Београд, 2007)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s