Срба Митровић – СНОВИД

1.
Кад закорачих путем сна,
Лахор низ реку,
Указа ми се прозрак па драгуљ
Свега најближег.

Ал дом је мој
Плавет висине,
Ноћ виловита, ведра,
Просијавање Млечнога пута
Бескрајем прадавне светлости
Живих и угашених звезда.
Да л тако навире преплет
Сновидних сећања?

Ту бејах други.

Срба Митровић – Маглине, сазвежђа (Рад, Београд, 2007.)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s