Момчило Настасијевић – СЕСТРИ У ПОКОЈУ

Субота, мори ме туга,
прислужи, мамо.

Руже што у муци,
да умине, везла,
кô мрље крви на зиду
тамом лапе.
Прислужи, мамо.

У куту где бона певушила,
на стручак наде кад мирисало,
жица је, чу ли, прснула.
Прислужи мамо.

Ни тамно, сени, зар покоја,
но покој тражиш међ нама,
недужну где те болело,
сејо, где бела промину.

Ил’ се од бола посветила,
по кап нам уља за лек из незнани,
миљем дасветли кандило,
бол товј где жив још остао,
сејо, где бела промину.

Субота, мори ме туга,
прислужи, мамо.

М. Настасијевић ПЕСМЕ /Вечерње/ (СКЗ, Београд, 2007)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s