Иван В. Лалић – ПОЕЗИЈА ЈЕ ДЕЛОМ СВОЈЕ НАЈДУБЉЕ ПРИРОДЕ МИТОТВОРНА…

Требало би да се најпре сложимо шта је прави карактер митског мшљења. Малиновски и Леви-Строс, на пример, не мисле о томе исто. Можда зато треба говорити о песничком искуству и мишљењу, у односу на мит. Посебно у савременој поезији. Зоран Мишић сматра да је савремено песничко искуство поникло на развалинама митског искуства („митове су покопале, свака на свој начин, и теологија и филозофија“) и за ово тврђење изводи низ уверљивих доказа – да би на крају констатовао да се песничко искуство данас опет приближило митском, али су сада знакови измењени: песник више не иде од мита ка поезији, него од поезије ка миту. Мислим да томе не противуречи тврђење Миодрага Павловића да је мит „граматика песничког мишљења, граматика имагинације.“ Моје лично искуство доводи ме у присну близину оваковг закључивања. С тим што у тој граматици има више изузетака од правила, него правила самих. Јер њих пише песник, за себе. Мислим да у савременом поезији није више могуће о п е в а т и неки мит, неки традиционални мит, као што је то чинио Овидије, на пример. (Могуће, али као наивност, као анахронизам.) Савремена поезија разара, односно витопери традиционалне митове, да их затим ре-креира у духу и облику што га изискује песников исказ. А што је неки мит древнији, па зато нејаснији, флуиднији, тим плодније провоцира имагинацију: загубљени кључеви отварају можда најскровитије браве…Најзад, песник и ствара митове (понекад их ствара и несвесно). Изводи их из ситуације траженог исказа, из тензије која рађа песму, као што математичар изводи формулу из заданих бројчаних елемената или логчар закључак из заданих премиса. Поезија је делом своје најдубље природе митотворна.

Мени се не чини да су токови које спомињете строго раздвојени; они и постоје само условно. И иза актуелног историјског времена и конкретног простора могуће је, простим песничким резом, отоврити време и простр мита. У извесном смислу, све можете посматрати, односно доживети као паслику,или имитацију мита.Станете, ноћу,на обалу мора и сетите се првобитног хаоса.О с е т и т е   г а. Загледате се у ток Саве, са неког сплава на Ади, и мисао нам одлута низ Лету. Говорећи и о симбологији центра, симбологији средишта, Мирча Елиаде нас подсећа да центар може да истовремено постоји на више места; зависи где га замислимо, где га поставимо. Митском мишљењу наших предака уопште није сметало дасе омфалос, пупак, средиште света налази на пример у Делфима и истовремено још на неколико места; за митски или сакрални простор вреде неки други закони, баш као и за митско или сакрално време; и једно и друго значи прекид, значи дисконтинуитет у реалном простору и времену – од којег ипак нису развенчани. Кестен преко пута моје куће могу да замислим као arbor vitae, као axis mundi; не само да га замислим, него да му у песми поверим такву функцију, да га произведем у осовину света…И сада постоје два кестена: онај пред кућом и онај у песми. А обадва су стварна – сваки на свој начин. Нисам написао такву песму о кестену (који је иначе, управо прецветао…), али у једној песми из Страсне мере излазим на терасу и видим Арголиду. У халуцинацији, она је стварна. Зид на којем се сунча мачка киклопски је зид. Ако ми, прочитавши песму, то не поверујете, то значи да песма није успела да се оствари; да је песма, а не Арголида, моја халуцинација. А свака моја шетња вољеним Калемегданом води ме, корак по корак, и кроз митски простор; а њено време могу да мерим и мојим ручним часовником марке Слава и неисцрпном клепсидром кроз чије грло цури златним зрнцима прошарани песак митског времена. (1985)

Иван В. Лалић – О ПОЕЗИЈИ (Завод за уџбенике, Београд, 1997)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s