С.Н. Лазарев – СЕКСУАЛНОСТ

  • Љубав треба водити због Бога. Ако се душевна топлина и унутрашња лепота не виде, онда секс, чак и са сопственом женом, можемо назвати чином прељубе – чином који се ставља изнад љубави. Секс мора бити последњи делић у мозаику љубави, душевне топлине и среће.

Ни једно живо биће не може да живи и да се развија уколико се његови нагони угасе.

Инстинкт продужења рода рађа у човеку сексуалност, неопходну за рађање деце и подстиче га на сексуална задовољства. У сексуалној привлачности скривена је жеља за продужењем живота, за општењем са вољеном особом, стварањем породице као и све остале следујуће карике развоја и јачања живота.

Божанска енергија нам долази из финих планова и на почетку добија сексуалну нијансу. Сексуална енергија, сама по себи није ни добра ни лоша. То је полуга која може човека да претвори у животињу, и обрнуто,  животињско начело може да претвори у људско и Божанско.

Eнергија која долази треба да се расподели између тела, духа и душе. И више од тога, ако човек не жели да постане животиња, њоме се прво мора нахранити душа, потом – свест и тек на крају – тело. Сексуалну енергију потребно је поделити на две порције. Прва порција – за душу, за обезбеђење будућности и потомака; друга, много мања, може да се усмери на сексуално задовољство.

У човеку је тесно повезано осећање љубави и сексуална привлачност. На фином плану може се видети зачуђујућа слика: ми осећамо сексуалну привлачност према свему што нам се свиђа, чак и према неживим предметима. Али, управо ограничавајући фактори, као зидови посуде, омогућавају сексуаланој енергији да се не распростире, шири, већ подиже нагоре, преображава у највиша осећања и доприноси развоју свести. У оној мери у којој човек не везује осећање љубави за сексуалност, у тој мери ће му бити лакше да људско преобрази у Божанско.

Сам по себи секс није грех. У Старом завету је речено да се после секса треба опрати, и да је човек нечист неко време после интимних односа. Зато су многи религиозни људи сматрали да је секс – грех, то јест зло. Природно, морали су се појавити и други, они који су тврдили да је секс радост и срећа. Целокупна савремена наука и медицина говоре да нам секс доноси само добро. А заправо, човек има право на сексуално задовољство, али не науштрб љубави. Задовољство само по себи није грех, али ако се неправилно односимо према њему, постоји опасност губитка главног – Божанске љубави. Грех је све чему се клањамо науштрб љубави.

Сексуални осећај не треба гушити; потребно га је обуздати и претворити у заљубљеност, у љубав, која се потом преображава у веру у Бога. Ако покушамо једноставно да угушимо жељу, то ће бити облик самоуништења и може довести до болести. Јер жеља је енергија; гушећи своје жеље губимо енергију и заустављамо се у развоју. Ако не гушимо, већ ограничавамо, обуздавамо жеље у име љубави, тада почетна енергија жеља помаже развоју виших функција.

Пошто је секс један од највећих извора задовољства, његово упражњавање може убијати љубав и наносити велику штету души, и по дубини и по ширини.

Ако је човеков једини циљ у интимним односима задовољство које секс доноси, онда такав приступ почиње да уништава његову душу, његову будућност и његове потомке. Секс доводи до максималне привезаности душе, јер се током тог чина издваја  огромна количина енергије за обезбеђивање потомака. Уколико се та огромна енергија не усмери ка деци, троши се за насладу. Ако човек потврђује неправилну оријентацију своје душе својим понашањем, неуздржаношћу (предбрачни секс, секс током трудноће, чест секс, секс са великим бројем партнера итд.), долази до убрзаног пустошења стратешких резерви душе. Човек искоришћава своју резерву будућности, и то не само своју, већ и резерве  своје деце.

Зашто су опасне многобројне сексуалне везе пре брака? Прва енергија је најснажнија. У периоду полног сазревања, код девојчица се накупља огромна количина енергије, која ће се користити за формирање не само тела будућег детета, већ и његовог карактера, судбине, способности, талената – за све то је потребна енергија. Ако се та енергија преведе у чисто сексуално задовољство, ако при томе девојка не жели зачеће, не жели да роди, не жели да дȃ енергију будућем детету, тада ће њен страх од трудноће расти пропорционално њеној усредсређености на сексуалне насладе. И онда ће, испоставља се, сваки сексуални чин у таквој младој жени формирати програм одрицања од будуће деце. Истовремено сва енергија се усмерава не на развој духовних и физичких способности будућег детета, већ се концентрише на задовољство и жеље. А онда, у једном трентку, жена пожели да роди – и не може. Животињско осећање је до крајњих граница задовољено, а за људско и Божанско енергије практично није остало.

У друштву у којем морал забрањује секс пре венчања, целокупна сексуална енергија се усмерава не ка задовољствима, већ ка будућој деци. Она стимулише стваралаштво, комуникацију, она се троши за стварање породице. Породични односи захтевају много енергије, и сексуална уздржаност омогућава да се будућа породица испуни неопходном енергијом, а такође јача енергију будуће деце. Свако друштво које је одбацило сексуална ограничење, било је осуђено на дегенерацију и смрт.

Секс у браку, пре рађања деце, такође може да одузме енергију здравља и судбине будућој деце. Ако се прво дете не роди до 25. године, женин организам се преоријентише на пожуду и насладу науштрб здравља и судбине детета.

Подсвесна усредсређеност на секс, у породичним односима, код жена је много виша него код мушкараца, зато што су жене предодређене за рађање деце. Жена се у највећој мери преко секса везује за људску срећу. То је нормално, то је нопходно, али само до оног тренутка док не дође у противречје са љубављу. Ако је у жениној подсвести зависност од сексуалних жеља повећана, онда учестала сексуална задовољства могу појачати такву зависност и десетак пута. Сексуални односи могу неприметно, као конкурент, истиснути љубав према Богу.

Зато жени, која је везана за секс, природа уништава потомке. Они се изопачују душевно, духовно и телесно. Ако је неко у породици претеривао у сексуалним насладама, тада, да би се спасила деца, у жени се укључује механизам блокирања сексуалане привлачности. Сада је то све чешће фригидност; може  бити и смањивање мужевљеве потенције или његово одбијање сексуалних односа са женом. Такво спасење могу бити и сталне инфекције, које се због нечега не могу излечити. Да не би убио сопствену децу и да не би наудио жени, муж може подсвесно покушати да пронађе љубавницу. Постоји много варијанти спасења. Ради преживљавања и доношења потомства на свет, човекова подсвест веома сужава његове могућности да буде срећан.

Ако је код жене љубав према мушкарцима и сексуалним задовољствима много снажнија од љубави према Богу, онда долази до врло сурове блокаде: силовањем, опасним венеричним болестима, неплодношћу. Судбина може такве жене учинити проституткама, да би сузбила привлачност ка телесним задовољствима.

Ако и поред свега, таква жена роди, њену децу ће привлачити разврат, хомосексуализам, чешће ће оболевати од венеричних болести. Осим тога женина сексуална распојасаност може довести до шизофреније и аутизма њених потомака. Са будућношћу општимо преко свести, и ако није довољно енергије остало за децу, она се могу родити са оштећеном свешћу. Питање је да ли таква деца могу имати нормалну породицу.

Жени која је везана за насладе, деца постају непотребна. Она јој једноставно сметају. Ако секс жени превише значи,  лако ће се одлучити за абортус. Троваће себе хормонским контрацептивним средствима, и њена унутрашња тежња ка стварању породице ће атрофирати. Јер породица је и одговорност, и старање о ближњима, и пожртвованост, и патња, и мучне преваре, и неопходност да се прашта и воли несавршено људско биће.

Многи мушкарци и жене, у потрази за насладом, често почињу да мењају сексуалне партнере. А онда примећују да живот са једним човеком, чак и ако им се он свиђа, постаје бљутав и неподношљив. Наслада је постала накротик, потребна је све већа доза.

Када људи опште душом и свешћу, настају сложени и високоразвијени односи. Ако их срежемо и сву енергију бацимо на секс, онда ће, у почетку, задовољство бити много веће. Човек ће прво осетити нарастајућу еуфорију после које наступа закономерна деградација. Тело нема одакле да узима енергију када душа престане да функционише. Зато мушкарци, који стално мењају сексуалне партнерке неизбежно срљају у превремену импотенцију. Слично понашање логично води и у педофилију, тј. такве особе немају своју енергију, а код детета је она на максималном нивоу; води и у хомсексуализам, тј. код сексуалних изопачености смањена је могућности добијања деце и целокупна енергија се троши на задовољство.

Похота на фином плану изгледа као четвороструко нарушавање друге, шесте и седме заповести. Непоштовање појединих заповести доводи од кршења и свих осталих; то значи и до прекида контакта са финим плановима и недостатка фине енергије, а следствено томе и до болести, несрећа итд.

С друге стране, обуздавање сексуаланости ради љубави, обрнуто, изгледа као седмоструко јачање подсвесне вере у Бога, тј. испуњење прве заповести.

Постоји још један важан моменат. За време секса душе људи се отварају једна према другој, долази до међусобног проницања. Са похотним човеком веома је опасно имати сексуални контакт. Тенденција уништења душе због нагона, негативно утиче на потомство. Ако човек уђе у резнонацу са особом којој је секс – смисао живота, питање је да ли ће после тога моћи да има породицу и здраву децу.

Ако је брак заснован само на сексуалној привлачности не може бити дуговечан. Привлачност слаби, долазе преваре и брак се распада. Брачне преваре јачају зависност човека од сексуалног задовољства, јер у случају да један од супружника није задовољан сексом у браку, потрага за партнерима ван брака му постаје важније од пријатељства, топлих односа са супругом, тј. у сутштини – важнија од љубав.

Покушавајући да задовољи своје жеље са стране, жена често наноси огромну штету својој деци и унуцима, иако тога није свесна.

Љубав треба водити због Бога. Ако се душевна топлина и унутрашња лепота не виде, онда секс, чак и са сопственом женом, можемо назвати чином прељубе – чином који се ставља изнад љубави. Секс мора бити последњи делић у мозаику љубави, душевне топлине и среће.

Када је човеков главни циљ – похота, секс, наслада, онда он не може прихватити превару, увреду од блиске особе. У том случају на енергетском телу таквог човека се појваљују блокаде.

Енергија се подиже одоздо и пролази кроз цело тело. Ако је човек осећао снажно униније и жељу да не живи, у случајевима када је у личним односима био повређен, онда енергетски блок настаје у области гениталија. То може довести до озбиљних болести урогениталног система. Ако постоји снажан блок у пределу пупка, то значи да је човек сувише волео секс. Или, није могао да поднесе бол који доноси превара или одлазак вољене особе другоме.

Ако постоји љутња и незадовољство партнером због тога што није довољно сексуално привлачан, или обрнуто, зато што је хиперсескуалан, онда се блокаде и вртлози, такође појављују у пределу пупка. Тада се човекова сексусална енергија не подиже нагоре и не трансформише у виша осећања. Повећана сексуалност у таквом случају представља патологију, неспособност да се груба енергија претвори у суптилнију. У таквим случајевима повишена сексуалност не сведочи о високој енергији и хармонији, већ обрнуто, о незнању да се воли и озбиљним проблемима на финим плановима који воде у деградацију.

Већа оријентација на сексуалност смањује могућност правилног пролажења кроз стрес у тој сфери. Што се више усредсредимо на циљеве, болније је њихово неостваривање. Агресивност према сексуалној сфери снижава локални имунитет у реону гениталија. Једноставније говорећи, опада енергија и одмах се активира инфекција. Појављују се вирусне инфекције као што су: херпес, хламидије, трихомонаде, гинеколошке болести. Упале јајника, ендометриоза, цисте на јаницима, побачаји, неплодност – све је то резултат снижене енергетике у урогениталној области. Ако је неприхватање стреса и сама болна ситуација огромних димензија, тада се програм самоуништења блокира не инфекцијом, већ тешком болешћу.

Уколико човек не може да обузда своје сексуалне жеље, онда он не може да обузда ни остале своје жеље, а то је директан пут у злочин.

Ако је човек пожелео да поново постане животиња – не по форми, већ садржини – то представља супротствљање току догађаја у Васељени. То је рушење јединства Васељене. Човеку одозго не дозвољавају да се претвори у животињу – у таквом случају, пре свега биће уништени, не само он и његови потомци, већ и рођаци, као и друштво које је допустило такву деградацију.

Да би се превазишла зависност од сексуланог задовољства потребно је непрестано обуздавати у себи животињско начело и помагати Божанском да се рашири. Главно је да душа не очекује задовољство, већ да почне да даје енергију. Деструктивну срећу од секса и других облика насладе треба заменити срећом стварања. Стваралаштво, спорт, старање о другима, екстремне ситауције, несебичан – рад без накнаде – све су то облици давања енергије који очишћују душу. После тога ће бити лакше да се пређе на оно што зовемо љубав према Богу, која је заиста највећа срећа. Јер, Богу можемо давати колико год желимо енергије у облику љубави, захвалности; и то не само да нас неће ослабити, већ обрнуто, учниће нас слободним и срећним.

С.Н. Лазарев

Извор: http://www.lazarev.ru/index.php?option=com_content&view=article&id=2945&Itemid=35

Превео: Александар Мирковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s