Александар Зечевић – РАЗУМ И ВЕРА

Филозофско размишљање може нам помоћи да одговоримо на примедбе упућене на рачун хришћанства(…) али овај приступ ретко од нас ствара верника.
Вилијам Алстон

Спекулативни закључци, колико год добро осмишљени, имају ограничену вредност. У најбољем случају, такви закључци указују на постојање истина до којих се не може доћи строго теоријским путем. Сељаци и домаћице често налазе оно за чим филозофи безуспешно трагају; до суштинских истина долази се вером, а не аргументима.
Остин Ферер

Ниједан научник не мисли у формулама. (…) Речи, онако како их обично пишемо и изговарамо, немају никакву улогу у мојим размишљањима. Саставни елементи мојих идеја и теорија су одређени симболи и релативно јасне слике које се могу свесно репродуковати и комбиновати.(…) Уобичајени језички и математички појмови долазе до изражаја тек у следећој фази, када ова врста асоцијативног размишљања постане довољно развијена.
Алберт Ајнштајн

До истине се може доћи путем логике само ако смо је претходно већ спознали на неки други начин.
Г.К. Честерстон

Живот ме је научио како да мислим, али ме размишљање није научило како да живим.
А. Херцен

Осећања нису довољна; потребно је и знање. Истинска брига за друге без одговарајућих способности и знања обично се завршава не ентузијазму.
Мајкл Бакли

Када хришћанска традиција говори о Богу, не мисли при томе на неку удаљену и моћну особу, која је старија, мудрија и снажнија од свих нас. То је Зевс, а не Бог.
Мајкл Хајмс

(…) Духовни развој је континуалан процес, који обично еволуира кроз неколико различитих фаза. У свакој следећој фази, схватање религије и њених доктрина квалитативно се мења, и постаје све мање буквално. Мада је овај процес немогуће прецизно моделовати, опис који следи може бити користан за даљу дискусију.

  1. Хаотична фаза. Ово је фаза неразвијене духовности у којој су људи егоцентрирани до те мере да су неспосбни да узму у обзир потребе других. Мала деца нормално пролазе кроз такву фазу, али постоји и незанемарљиви број одраслих који у њој остају. Такви људи могу бити професионално успешни (могу чак заузимати и руководеће позиције у друштву).
  2. Формална фаза. Овај ниво духовног развоја карактерише припадност структурираним верским организацијама. У тој фази људи се везују за форме и ритуале, често не разумевајући њихову суштину. Основна уверења се прихватају аксиоматски, и нема простора ни за промене ни за било какву сумњу.
  3. Скептична фаза. У скептичној фази постоји тенденција да се иситина тражи строго рационалним методама. Није, стога, никакво изненађење да многи научници и инжењери спадају у ову категорију. Људи у овој фази често преиспитују своја убеђења, и много су ближе скуларизму него религији. Без обзира на то, овакве особе се могу сматрати духовно развијенијим од оних у формалној фази.
  4. Мистична фаза. За појединце у трећој фази који уложе довољно времена и труда трагајући за истином обично дође тренутак када почну да сагледавају нека ограничења људског разума и научне методологије, нарочито када је реч о фундаменталним питањима. Ово је тренутак када повратак религији постаје могућ, али на начин који се битно разликује од друге фазе.*

Док људи у четвртој фази приступају религији да би се приближили „мистерији“,  они у другој фази најчешће прилазе религији да би  од те „мистерије“ побегли.
Скот Пек

Напомена: Ову категоризацију је предложио Скот Пек, у књизи: The Different Drum: Commuunity Making and Peace, 1987

Александар Зечевић – Истине, лепота и границе знања /одломак/ (Сл. гласник, Београд, 2016)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s