Фридрих Хелдерлин – ЈЕСЕН

Од земље се удаљују предања,
Од духа што је био па се враћа,
Ка човечанству окрећу се, знања
Даје нам време, које хитро краћа.

Природа прошле слике не напушта
Кад јесен опет на земљу се спушта,
Пошто су лети избледели дани
И дух се језе на небу опет стани.

Зачас се много штошта окончава,
И сељак што за плугом коње гони
Види где година се веселом крају клони,
У таквим сликама се дан људски навршава.

Шар земљин, што га свуда стење краси,
Није ко облак да увече се гаси,
Него се јавља пун златног раздања
У савршенству нема туговања.

Фридрих Хелдерлин – Одабране песме (Мали трг, Београд, 2010)

Превео: Б. Живојиновић

Advertisements

3 thoughts on “Фридрих Хелдерлин – ЈЕСЕН

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s