Ј. Бродски – ПЕСМА ЈЕ РЕОРГАНИЗОВАНО ВРЕМЕ

Бродски: ….Време је извор ритма. Сећате се да сам говорио да је свака песма реорганизовано време? И што је песник технички разноврснији, утолико је интимнији његов контакт са временом, са извором ритма. И тако је Цветајева један од ритмички најразноврснијих песника. Ритмички богатих, дарежљивих. Уосталом „дарежљив“ је кваллитативна категорија. Хајде да оперишемо са квантитативним категоријама. Време говори са индивидуом разним гласовима. Време поседује свој бас, свој тенор. И има свој фалсет. Можда је Цветајева фалсет времена. Глас који иде преко граница нотне писмености…

Питање: Сматрате ли да је женска поезија нешто специфично?

Бродски: Уз поезију су непримерени придеви….

Питање: Ипак, зар се женски глас у поезији ни почему не разликује од мушког….А ово: „О вапај жена свих времена: „Мили мој, шта сам ти урадила?!“ То је такав женски крик.

Бродски: Знате, и јесте и није. По садржини, наравно, то је жена. Али у суштини…У суштини – то је просто глас трагедије. (Узгред, муза трагедије је женског пола, као и све остале музе.) Глас колосалне несреће. Да ли је Јов мушкарац или жена? Цветајева је Јов у сукњи.

Питање: …..Ви сте разговарали и са Ахматовом и са Одном. Фрост је умро релативно недавно. Хоћу да кажем да су песници о којима разговарамо наши савременици. И истовремено они су историјске фигуре, готово окамењене.

Бродски: И да и не. То је, веома занимљиво. Цела прича је у томе што је поглед на свет који се открива у стваралаштву тих песника постао део нашег осећаја света. Можда је наш осећај логичан (или, можда, нелогичан) завршетак онога што је исказано у њиховим стиховима; то је развој принципа, поимања, идеја, све што је изражавало стваралаштво поменутих аутора. После тренутка кад смо сазнали за њих, у нашим животима се ништа посебно није догодило, зар не? То јест, ја се, на пример, ни са чим значајнијим нисам сусрео. Укључујући и своје властито мишљење…Ти људи су нас просто створили. И тачка. То је оно што их чини нашим савременицима. Ништа нас није тако формирало – бар мене, у крајњој линији – као Фрост, Цветајева, Кавафи, Рилке, Ахматова, Пастернак. Зато су они наши савременици, јер ми не сечемо храст. Док смо живи. Мислим да се песнички утицај – та еманација или радијација – протеже на једну или две генерације.

Соломон Волков – Разговори с Бродским (Руссика, Београд, 2014)

Превод: Неда Николић Бобић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s