Матија Бећковић – ОЧИНСТВО

Могао бих бити отац своме оцу
А, ево, још сам дете и сироче,
Млађи си био од мене, мој оче,
Кад ме остави твоме убиоцу.

И сад ми оца он не да за оца
И не опрашта ми своја непочинства,
И држи ме жедна без капи очинства,
И не уклања с мене мотриоца.

Али ја силазим на дно праочинства
Да тражим своме сопству носиоца,
И срж своју згрејем код свог створиоца,
И примим срамоту због твога злочинства.

Ако дух нема гроба, ни пепела,
О, дај мене мени, творче и праоче,
Јер, ево, свако са свога распела
Вапи: што си ме оставио, оче?

И хули као Влах са набикоца
Зато да би га могли доубити,
И за смрт моли искорениоца,
А све речи су само једна: бити.

М. Бећковић – БЕЗ НИЂЕ НИКОГА (Завод за уџбенике, Београд, 2007)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s