Роберт Рождественски – ДУГОВИ

Дошло је време да се плате дугови.
А мислио сам,
Некако ћу успети....
Не кажеш,
       да су то удесили врагови.
Не скриваш се иза младалачке охолости.
И тако појављујем се час овде, час тамо.
Машем некаквим речима:
"Рашчистићу с дуговима!
Вратићу ја вама!...
Верујте ми!.."
Климају главама
шуме и траве,
      снежне олује и летње врелине
село Косиха, Сахалин и Волга.
Живи у мени,
       и смеје с висине
Незамислива необјашњивост дуга!
Чека свака секунда.
             Чекају године.
Језера, пуна лековите влаге.
Промичу, као светиљке градске.
Победничке 
и заставе гробљанске.
Боје, вреле чорбе, медне...
Моје Москве
очи ледне, моћно севају.
                 
И ти стихови,
      ти - главни - стихови,
који тек почињу да сањају.

И опет, поноћ душу хлади.
И опет, оловка с несаницом у завади.
И жена -                            
у очи ме гледа.
(Толико сам јој дужан,
         о, каква беда!)
                                 
                            
Плати дугове!
Чудаку! Дугове плати!
Хајде, истерај на чистину
            продужи своју судбину...

Плаћам.
Али, сваки пут се то дешава, знам:
што више дајеш,
више си дужан.
1978.
Р. Рождественски - ПЕСМЕ
Препевао: Александар Мирковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s