Јосиф Бродски, ЈУЛСКИ ИНТЕРМЕЦО

                              сенима пријатеља Д.Ђ.
                              преводилац

Девојке, које смо грлили,
Са којима смо спавали,
Пријатељи, са којима смо пили,
Случајни суседи на спрату, које смо знали,
Рођаци, који су нас облачили и хранили,
Браћа и сестре, којима смо сву љубав дали,
Другови школски, наши учитељи, — да, сви заједно —
Зашто их не виђам више,
Куда су нестали?

Приближава се јесен, која по реду јесен се ближи,
Нова јесен у лишћу чудно, непознато шуми,
Ево опет преда мном пролазе, ноћу пролазе,
У белој светлости дана, лица прелепа а незнана.
Зар су они мртви, сви, зар је то истина —
Свако ко ме је волео, лагао, слатко насмејао,
Зар то  скрива крик мога брата даљина,
Зар су они отишли,
А ја остао?

Пролазим сâм, не срећем више никога,
Овде сам, између старих и нових улица,
Доста ми је уских, углачаних степеница,
И станова туђих што над мојим болом звоне.
То звони, звони нови живот над мојим плачем,
На нове љубави се навикавам, на губитке,
На непозната лица, туђе звуке, на нове ужитке,
Звони, само звони, преда мном затварај врата.
Шуми нада мном, својим новим, широким крилом,
Треси се пода мном, прави ми сену
Тврдим каменом својим
Светлим каменом својим сијај из мрака,
А мене остави, остави ме
Мртвима мојим.

1961.

Јосиф А. Бродски
Препевао: Александар Мирковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s