Душан Радовић – ВРАТИМО СЕ НА ПОЧЕТАК – ЧУЂЕЊУ У ИГРИ

Одрасли су религиозни а деца су атеисти.
Дечији атеизам има много чари за све оне који
немају снаге или разлога да буду фанатици или
догматичари.

Деца живе слободно, без бога, без сврхе и
циља, слично као и старци.

Дакле, пре и после сазнања, може се живети спокојно, без наде.
У том случају нагло порасте вредност сваког тренутка, сваког
сусрета и доживљаја. Када нема великих ствари, онда су све
ствари велике.

Пошто ништа нисмо сазнали и докучили, вратимо се на почетак – чуђењу у игри.

Тако сам разумео накнадну конверзацију са децом – Керола, Дикенса, Твена, Чапека, Маршака и нашег Змаја.

Волео бих кад би то било објашњење и за мој рад.

Душан Радовић – ДОКОЛИЦЕ (СКЗ, Беогрд, 1972)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s