Михаил Епштејн – ВЕРА И ЛИК

(…)У духу те традиције, засноване на радовима Псеудо-Дионисија Ареопагита (V или почетак VI века нове ере), Бог не може бити представљен ни у каквим ликовима, не може бити назван никаквим именом, он је више од свих могућих одредаба. Бог „није ни знање ни истина, ни царство, ни мудрост, ниједно, ни блаженство, ни дух у оном смислу како га ми познајемо“ – писао је аутор Ареопагитика одбацујући истинитост свих имена Божијих и не остављајући нам ни своје властито име.

„Ми се молимо за то да бисмо ушли у мрак с оне стране светлости; да кроз невиђење и незнање угледамо и сазнамо оно што је и само изван виђења и знања: не видећи и не знајући. Јер одрицањем свега што јесте, ми сагледавамо, сазнајемо и изванбивствено певамо славопеве изванбићу.“

Одатле се може закључити да за Бога не остаје никакво место у свести, будући да свест ради с позитивним терминима; говорећи речима Хусерла, свест је увек „свест о нечем“, а Бог није „нешто“. Он узмиче одредбама које даје свест. Ако је свест о Богу лажна, значи да се истина о њему може открити једино кроз превазилажење и негацију свести. Будући да је свест корелативна са бићем, за поимање изванбића је нужно да сам поималац буде са оне стране свести. Место вере помера се у несвесно, то јест, у ону сферу која гаси и у свом мрачном понору раствара сва позитивна жаришта свести.

Михаил Епштејн – ВЕРА И ЛИК (Матица српска, Нови Сад, 1998)

Превела: Радмила Мечанин

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s