Ђуро Шушњић – ЦЕО СВЕТ ЈЕ СИМБОЛИЧКА БАШТА

Стварност око нас не треба гледати као пуке ствари: све ствари су симболи! Свака ствар има надстварно значење: она није само нешто телесно, него и нешто духовно! Свака ствар је једно писмо које ваља умети читати: она упућује на виша значења! Ствааност без значења не може се појмити него као стварност без човека. Ствар која не упућује на нешто изнад себе саме није ништа, јер ништа не значи. Ствар постоји јер нешто значи, а не значи ништа тиме што постоји. Ми смо уверени да смо окружени стварима, а у ствари смо опкољени значењима: све сама невидљива значења умотана у видљиве облике! Цео свет је симболичка башта.

Ми се варамо ако мислимо да живимо само у чулном свету. Ми живимо и у симбличком свету. Све што људско око види, уво чује, рука додирне, нос омирише, или језик окуси, све је прерађено у симбол. Симбол претвара ствар у нешто друго но што је она у свом обичном постојању. Он није ту да удвостручи ствар, већ да је осветли и прикаже, сваки пут са неочекиване стране. Све што постоји у свету открива се као симболички језик, јер све ствари говоре. Све из природне и друштвене стварности може се узети као симбол једне друге стварности. Свака ствар је запис кога неко може и треба да прочита. Све(т) је говор (језик). Неш дух се мора поново навикнути на узајамно прожимање симбола и ствари, како се не би отуђио од више стварности. Симбол изриче оно што би у души остало немо, јер се не може огласити ни на који други начин. Зато ваља вратити достојанство метафизици, које јој је позитивизам одузео на власиту штету.

Позитивистички присутп свету истиче чињенице на рачун значења, објашњење уместо разумевања, догађаје уместо доживљаја, униформност природе насупрот разноликости култура, спољашњу структуру уместо личне одлуке, научне законе насупрот културним нормама, узрок, услов и повод наспрам мотива, разлога и сврхе, људску јединку као објект уместо личности као субјект, човека као природно биће уместо човека као духовно и душевно биће. Песник има оштрије око од научника, јер осећа да чињенице и њихова значења заједно чине стварност: „Људи су бића са коренима и крилима.“

(…)Позитивна наука је сваку ствар лишила њене тајновитости и узвишености, порекла њено духовно порекло (напр. већ сам чин именовања). Симбол повезује две стварности, искуствену и надискуствену, јаву и сан, свесно и несвесно: отуда је могућ говор о свесној и несвесној симболици! Несвесни слој симбола садржи дубинска значења, свесни површинско значење: овај одмах препознамо, онај откривамо.

Ђуро Шушњић – ЖЕТВА ЗНАЧЕЊА (Чигоја, Београд, 2005)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s