Зоран Глушчевић – РИЛКЕ И МАГИЈСКИ ДОЖИВЉАЈ СМРТИ

Док је човек заробљеник света привида, док за њега важе правила постојања и мишљења у том свету, он дели његову судбину:

„То је судбина: бити насупрот,
Ништа до то и вазда насупрот.“

Сопственим унутрашњим преображавањем ми смо ипак у могућности да пређемо ту зачарану границу, јер су оба света ту, у нама, не у неком објективном простору ван нас. Кад говори о унутарњем простору и отвореном свету, Рилке мисли на просторе свести, на наш унутарњи духовни простор. Није свакоме дато да учини тај одлучујући корак, али исто тако нико није без шансе да га достигне ако се одлучи и истраје у самопреображавању. У сваком случају, обавезни смо да то покушамо.
(…)
„Види, ја живим. Од чега? Нит се детињство смањује
нити будућност… Безбројан живот
извире у мом срцу.“
Рилке

Преображена свест постаје сама себи извор сопствене неуништивости, срце – симболички носилац те митско-магијске моћи преображавања – јесте творац бесмртности, јер живот и смрт нису ништа друго до гранични појмови наше свести, супротне и супротстављене стварности у чијем међупростору подељена свест ствара своју извитоперену слику света. Повраћено јединство свести враћа субјекта у његову прадомовину, отуда вечно детињство и отуда невидљива земља, јер се она налази у нама или нигде!

З. Глушчевић, Књижевност и ритуали, СКЗ, Београд, 1998 (одломак из есеја„Рилке и магијски доживљај смрти“, 1980)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s