Р.М. Рилке – ПОСЛЕДЊИ КОЈЕГ ПРИЗНАЈЕМ…

Последњи којег признајем, с ким зборим,
безлечни боле у телесном ткиву,
приђи: ко што у духу горех, горим
у теби; да на твоју ватру живу
пристане, дуго противило се дрво,
а сад те храним, твој сам плам и сев.
Овдашњу моју благост сву је схрво
неовдашњега пакла гнев.
Сав чист, сав лишен будућега плана
на паћење се ломачу уптих,
знајућ да нема сутрашњег дана
за ово срце, где залиха ћути.
Ко то нераспознатљив гори? Ја?
Не увлачим овамо успомен.
О, живот, живот: Изван мене.
А ја у огњу. Никог ко ме зна.

1922-1926

Р.М. Рилке – Изабране песме (Нолит, Београд, 1986)

Превео: Б. Живојиновић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s