Р.М.Рилке – ВАСКРСЛИ

Никад не беше кадар да јој каже
како не ваља да толико збори
о љубави, о својој сласти;
и она под крст клону у одори
бола што беше свуда оперважен
најкрупнијим драгуљима свестрасти.

Али кад беше пришла оног дана
гробу, да пòмаже га, уплакана,
он беше васкрсао ради ње
да најблаженије јој каже: Не –

Она у својој пећини тек схвати
да он, од своје смрти постав јак,
смирење помазања њој ускрати,
додира слутњу, ганутости знак,

тако да од ње љубавницу створи
што к драгом више не привија стас,
јер занета олујом што се ори
надвисује већ давно његов глас.

Р.М. Рилке, ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ, Нолит, Београд, 1986

Превео: Бранимир Живојиновић

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s