Р.М. Рилке – ИСТИНСКЕ ПЕСМЕ ДАХ

III

Бог може то. Ал’ како човек може
кроз уску лиру да га прати сам?
Његова коб је раздор. Где се гложе
жеље, ту није Аполонов храм.

Песма, по теби, није молбени тон,
жудња за нечим што постићи могу;
песма је постојање. Лако богу.
Ал’ кад ми јесмо? И када ће он

земљу и звезде твоме бићу дати?
Љубав ту мало значи, мада плах,
младићу, глас ти мами, – мораш знати

заборавити песму. Бити глув.
Истинске песме друкчији је дах.
Дах око ничег. Лахор у богу. Ћув.

Р.М. Рилке, ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ /Сонети посвећени Орефеју – први део/ НОЛИТ, Београд, 1986

Препевао: Бранимир Живојиновић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s