Р.М. Рилке – ОД МЕНЕ И ОД СВЕГА, БОЖЕ, ЈЕДАН ПРЕДМЕТ ДА НАЧИНИШ

Од оног облака, гле: облака
што тако дивље прекрива сад звезду
до малочас још сјајну – (и од мене),
од оних брезжуљака, које сада
огрћу ноћ и ветар – (и од мене),
од оне реке у долини, која
процепљеног небеског пропланка
одблесак светли хвата – (и од мене);
од мене и од свега тога, Боже,
да један, један само створиш предмет;
од мене и од осећања стада
кад, затворено у тор, својим дахом
прима у себе големо и тамно
губљење света -, од мене и од сваке
светиљке усред мрака многих кућа,
Боже: да исти предмет начиниш;
од оних који спавају, од страних људи
у дому старачком, што важно
кашљу у својим постељама, и од
поспане деце на грудима туђим,
од многих бића нејасних, и опет
од мене, ни од чега другог осим
мене и свега онога што ја
не познајем, да предмет начиниш,
о Боже Боже Боже, један премет
земаљско-светски као метор,
који у својој тежини сажима
једино лêта збир, и није тажак
ни од чег другог осим од приспећа.

Р.М. Рилке – /одломак из песме ШПАНСКА ТРИЛОГИЈА/ ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ (Нолит, Београд, 1986)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s