Алек Вукадиновић, СЛОВО ГРИГОРИЈА ДИЈАКА

Из „ДНЕВНИКА“
(Сан који се понавља)

Видим пахуље мрака које непрекидно засипају простор, у све новим и новим
таласима. Тај призор се понавља, као да се напаја на неком невидљивом извору.

Истовремено, кроз те тамне, магличасте таласе, видим магновења златна, искричава
засјања, струје најтрепетнијих обасјаја који варниче на позадини ноћног глувила…

Видим:
Изненадни зрак златних страница које засецају простор, које се просијавају у тами…
Корице боје угашеносг злата, странице које се заре, слова која се гласе… Тај
Златни зрак који се буди, који објављује најсветлију вест у тами…

Видим:
Григорија Дијака са Књигом, са златним пером у рукама, Јеванђеље које се златом
исписује, небеско и земно које у једном једином тренутку налазе свој срећни час.

Видим:
Тај светлозарни, тај најсветлоноснији штит који се истура пред налетима таме,
као крст пред ђаволом!

***

ГРИГОРИЈЕ ДИЈАК
СА КЊИГОМ

Време звер је Круг се зла не мења!

Тминè, шумè, мôрна морè, стења
Препуна је,
Боже Јама! –

(Трајем трâје Књигу прелиставам):

Прелест самâ златна нит спасења
Жâд је мени ватра твога Слова
Ниско зâрна шумних прстенова!

***

СЛОВО ГРИГОРИЈА ДИЈАКА

Свуд около време звера
Звер се смрти не помере

Ја сред своје
Слике, даљине, куће боје
Ја сред своје
Све реч по реч у покоје

Свуд окло време мрака
(Крепи крило Бог Дијака)

Боже, зло је!

Златну искру душе своје
Утках овде –
Ето, то је.

Алек Вукадиновић, Књига прстенова, Просвета, Београд, 2007

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s